Za broj više…PA ŠTA?!

Jeste. Bliži se još jedan rođendan. Još jedan, za broj više. Godine ne čekaju, idu. Jure. Nisi se ni okrenuo, a već je proletelo. Gde si bio, šta si radio? Analiziraš gde si pogrešio, šta si propustio, šta još treba da uradiš…Ma da si odmah prestao sa tim!!! Ok je planirati sledeći poslovni korak, neki događaj, nešto bitno. Jeste, ok je. Ali nije ok kada se razočaraš zato što nije išlo po planu. Zar ne? Ne očekuj previše od sebe. Nisi svemoguć. Ako jesi, aj se javi onda i meni da mi pomogneš.

Imala sam običaj da svaki dan u svoj „tefter“ upisujem dnevne obaveze od onih banalnih „Sredi sobu“ do „Rođendan u 18h.“ I užasno sam bila opterećena time. Od ideje da će to bolje da mi organizuje život, nastala je opšta tenzija. Konstantno gledanje u sat, da negde ne zakasnim, da nešto ne zaboravim, da nešto ne propustim. I ništa time nisam postigla. Samo sam sebi unosila nervozu. Sada beležim samo bitne stvari(sastanci, događaji…da ipak ne zakažem dve različite stvari u isto vreme).Ostale gluposti koje ne spadaju pod prethodno navedeno, ni ne pomišljam više da upisujem.

photo credit: http://www.saferstates.org

A gde upisujemo godine? Zar nam je taj broj bitniji od onoga kako se zaista osećamo? Zar je toliko postalo bitno šta će reći ljudi ako uradiš nešto što „ne priliči tvojim godinama“. Ok, ima zaista stvari koje ne priliče ničijim godinama, ali ako si iole čist u glavi, svakako ih nećeš ni raditi.

Ja se i dalje osećam mlado. Ponekad čak i nezrelo, ali da li uopšte ikad i sazrimo do kraja? Nekima smeta, a meni je lepo. Svakako, oni kojima ne smeta, uživaju u mom pozitivnom stavu, u mojoj mašti, koju u 90% slučajeva pretvorim u stvarnost. I što je bitno, svi uživamo dok ja maštam 🙂 Da mi nije tog osećaja, odavno bih završila u nekoj ludari, sto posto.Volim to dete u sebi i nikada nikome neću dati da mi ga iskvari ili iskoreni.NIKADA. Jer mašta te male Koskice u meni me pokreće.

Ako ste u nekom momentu izgubili to dete u sebi, potrudite se da ga ponovo vratite. Biće vam lakše da ovaj surovi svet podnesete. Više i bolje ćete voleti, više će vas voleti. Volećete prvenstveno sami sebe, jer to dete će vam uvek davati snage da pregurate sve probleme kao igru. Nije život lak, nikome. Ali dajte sebi, za početak, jednom nedeljno oduška i izađite npr. napolje, ljuljajte se na ljuljašci. Ili igrajte sa komšijskom decom. Igrajte lastiš, preskačite vijaču, naučite te nove generacije svim onim igrama u kojima ste vi kao mali uživali.Ukoliko imate svoju decu, pa ostavite posao po kući, posao na poslu… Sedite na pod, uzmite igračke, napravite igračke, IGRAJTE SE SA SVOJOM DECOM. Neće samo njima značiti, značiće i vama i to u svakom smislu.

 

Jer deca vole najčistije, deca plaču najiskrenije. Ne dozvoli drugima da ti oduzmu taj dečiji duh koji imaš u sebi. Bez toga, samo si još jedno biće na planeti, bez emocija. Čak i takvi ljudi imaju to dete u sebi, samo su ga zaključali u nekom podrumu podsvesti, kako ne bi došli u iskušenje da vole i budu voljeni. Oni smatraju da je to posao za kukavice, ali baš je suprotno. Voleti umeju samo hrabri.A da li ste vi?

Nisu godine bitne, prestanite da se opterećujete, da ih brojite. Ne znam zašto ljudi automatski prestaju da vole svoje rođendane čim pređu 30-u. Svi su u fazonu, jaooooj pa šta da slavim kad sam matoriji/ja za još jednu godinu? Paaaa štaaaa? Ja bre svoj rođendan OBOŽAVAM!!! To može svako iz mog okruženja da vam potvrdi. Jer, na taj dan sam došla na ovaj svet, kakav je da je. Ja se trudim da ga sebi ulepšam. Da nije bilo tog dana, ne bih imala priliku da živim ovaj život, da imam sve te divne ljude oko sebe. Volim svoj rođendan i tačka. I vi bi trebalo da volite svoj, a ne da kukate kako ste matoriji. Ma ‘ajte molim vas.

Ako niste u finansijskoj mogućnosti da rođendan proslavite sa sve ićem i pićem, pozovite najmilije ljude na čašu vode. Oni će se odazvati i ulepšaće sve, budite sigurni. A nema vrednijeg dara nego imati prave ljude uz sebe. Koji su isto deca koliko i vi. Koji ne broje, ni godine, ni zalogaje, ni ovce, ni novce. 

Volim i tuđe rođendane. Volim da svakome napravim nešto. Ne samo da kupim. Neka je to čestitka od običnog papira iz sredine sveske, al’ ja ću je napraviti toliko posebnom, da onome kome je poklanjam dam do znanja koliko mi znači. Jer nisu samo kupljeni pokloni znak da vam je do nekoga stalo. Nekad su oni kupljeni čisto da bi to bili. Kada date deo sebe i svog vremena, kada uložite ljubav u taj poklon, to je nešto što vredi od svakog najskupljeg, od svakog koji se parama može kupiti.

Zavoli svoj rođendan, ako do sada nisi. Ne budi mrgud, ne budi kukavica. Pevaj i veseli se i budi zahvalan što je baš taj datum, te godine, bio tvoj dan. I što je svake sledeće na isti datum bio tvoj dan…i što će i na dalje biti…TVOJ DAN!!! Ponekad, dozvoli sebi da ukradeš od TVOG DANA te energije, te sreće, pa je ubaci u neki običan. Kupi sebi neku sitnicu. Čestitaj sebi što si čovek. Pretvori običan dan u TVOJ DAN!!! Čak je i dan samo za broj više…PA ŠTA?! Neka tebi svaki bude poseban. Veseli se svakom koraku koji napraviš, bio mali ili ogroman. I svakoj prepreci na koju naiđeš. Ona će tvoje obično pretvoriti u ekstremno, jer ćete naučiti kako da postaneš čovek. A biti čovek u današnje vreme je lako. Samo ako ne dozvoliš onom detetu da ti izmakne.

I čuvaj svoje prijatelje. Sve one koji su sa tobom i dan danas raspoloženi da preskaču lastiš ili da igraju između dve vatre. One koji nisu za broj više prijatelji, nego kojima je broj godina za broj više jednako izrazu PA ŠTA!!!

A uz sve ovo, pesma uz koju sam od sreće plakala jedne godine, gledajući upravo sve te moje prijatelje kako sa mnom slave MOJ DAN!

P.S. Srećan rođendan svima koji danas slave 🙂

„Bogatiji od kralja
jer sa kraljevima sedim,
koliko prijatelja imam
ja toliko vredim!“

 

 

Један одговор на „Za broj više…PA ŠTA?!“

Оставите одговор