Samo smeh Srbina spasava ili kako da vratite svoj mir?

Pisala sam vam, milion puta čini mi se o ovakvim stvarima, ali ovo su teme o kojima može u nedogled da se priča i uvek nešto novo da se kaže. Kada se oko tebe dešavaju stvari na koje ne možeš da utičeš i koje ne možeš da promeniš, taj nemir u tebi je sve veći. Kreće i nesigurnost i panika i sve one loše osobine u tebi da se bude.A ti, ti stojiš ukočen i paralisan i ne vidiš izlaz. Sve ti je mučno, tmurno, najradije bi se zatvorio u četiri zida i prespavao buru.NEMOJ!!!

Nije sve tako crno.Znam da je najlakše pametovati i govoriti ljudima, proći će, ma biće bolje, ali u praksi je uvek teško sve to pregrmeti. Priznajte sami sebi koliko ste ustvari jaki. Podsetite se svih predhodnih situacija iz kojih ste se isčupali. Korak po korak, vratite se u momenat kada ste bili najsrećniji. To je prvi stepenik ka vašem miru.

Odmah da se razumemo, nisam psiholog ili lifecoach,niti želim da vam solim pamet mudrostima,samo sam neko ko je prošao isto što i vi, isto što i svaki čovek na ovom svetu, a pričam vam, jer želim da znate da niste niti sami niti jedini.Ima nas još takvih kao što ste vi. Samo, neki ne žele da pričaju o takvim stvarima. Ja želim da podelim svaku situaciju koju sam osetila na svojoj koži sa vama, da vam dam primer kako sam ja „preživela“.

Ako ste čitali predhodni post, shvatili ste da me je uhvatila opasna nostalgija za danima kada sam bila srećna i bezbrižna. U nekom momentu to je nestalo, ni sama ne znam kad, mada verujem da se dogodilo onog momenta kada su počeli da se dešavaju prvi životni problemi. Svašta sam vam savetovala u prethodnim postovima, od toga da treba da čuvate svoje živce do toga da probudite kreativnost u sebi. A u nekim momentima, kao da zaboravim sve to i opet upadnem u zamku. Ali ok. Rekli smo, učićemo zajedno sve. Da budemo strpljivi, da probudimo ono dete u nama. Ovog puta, učićemo zajedno da vrtimo mir na pravi put, kući, u našu dušu i srce.

Prvi decembar.Moj 31. rođendan.Ove godine odlučila sam iz više razloga da isti proslavim kod kuće. Jedan od razloga je što sam želela da se vratim upravo u period kada sam bila najsrećnija, a to je ono vreme kada je sneg padao, kada se osetila ona prava novogodišnja atmosfera, kada sam jedva čekala raspust…a celokupna magija je uvek nekako počinjala tog prvog decembra. Ovoga puta sam odlučila da ću i tortu napraviti sama ( s’ obzirom da ne kuvam i ne spremam hranu toliko često, torta je ispala PREVRH hahaha). Napravila sam dve, jednu za posao, jednu za goste, s tim što nisam imala dovoljno kalupa,pa sam drugu tortu „sipala“ u one male kao šerpice u koje se pakuje hrana i dobila tri tortice 🙂 Parola „Snađi se.“ Ostaviću vam i recept za moju prevrh tortu 🙂 ali, ajde da se vratimo na temu.

 Slatke male izvrnute torte (LOL)

Odluka da se to sve tako organizuje bila je možda ništa za čovečanstvo, ali sve za moj mir i za ovaj blesavi osmeh koji je tu ponovo. Sam rođendan provela sam na poslu sa kolegama, pevali su mi pesmicu, na moju inicijativu 🙂 i bilo je ludo i nezaboravno.Mi matori ljudi 🙂 pevamo pesmicu i glupiramo se. Drugi deo dana, izašla sam na piće u omiljeni restoran sa par mojih ljudi, pošto svakako bih izašla, jer petak je 🙂 i tu je krenula histerija smeha i zvanično počela moja misija.

Ustala sam u subotu, još opijena od silnog smeha koji je prethodno veče bio moj alkohol i već negde sam počela da osećam blago ushićenje zbog svega. Isčekivanje gostiju, da li će sve biti kako treba, nisam se opterećivala, jer sam rešila samo da se opustim i prepustim. Na meniju su pored kraljice torte bile i grickalice odnosno smoki, ribice i perece, kao i old school sendviči – margarin, parizer, kuvano jaje, kiseli krastavac i rendani kačkavalj. Nemam sliku, al verujem da svi znate kako izgledaju sendviči bez kojih ni jedan dečiji rođendan nije mogao da prođe. Prvo je došla kuma sa kumićima i tako su mi oni crtali čestitke, kasnije je došao moj Đole (moja Tamara, koju sam i koja je mene prozvala Đole). Ona mi je i pomogla da spremim specijalitet večeri – old school sendviče.Doduše, pola je omlatila dok je pravila, al’ to je normalno 🙂 U nekom momentu mi je palo na pamet da na papirićima ispišemo pitanja i izazove i da ih ubacimo u šešir, da kada svi dođu,sednemo i igramo se 🙂 bilo je tu svakakvih pitanja od onih najbanalnijih do nekih dubokoumnih, kao i izazova tipa „Lupi broj fiksnog, okreni i traži Spomenku“ ili jedan koji je kasnije dodala moja Mina „Našminkaj slavljenicu zatvorenih očiju.“ Samo zamislite tu scenu i biće vam sve jasno. Drugari su već krenuli da se okupljaju i zabava je mogla da počne.

S’ obzirom da mi je stan mali, rapsodelili smo se u dve prostorije. Pušači su sedeli u trpezariji, a ostali u dnevnoj sobi ili da vam nekako dočaram, prva tura gostiju koja je završila sa „gala večerom“ prebacivala se u „salon“ ahahaha. Odmah da napomenem da se alkohol nije služio.Naši opijati za tu noć bili  su čarobni šešir sa izazovima i tona smeha, kartonski tanjiri za sendviče i tortu i sokovi u limenci sa slamkom (ko će da pere silne sudove 🙂 ) U nekom momentu, prepričavajući dogodovštine sa mojih prethodnih rođendana, setila sam se da imam i slike kao dokaze. Još jedna infuzija smeha je usledila. Gledajući slike, podsetili smo se kakvi smo bili, uspomene su navirale i smešne situacije su samo nadolazile. Nisam mogla niti sam želela da zaustavim taj zvuk koji je bio jači od svega na svetu.Smeh iz duše, srca. Smeh do suza, bukvalno.

Shvatila sam, upravo u toj noći, da sam na prvom stepeniku, onom koji sam spomenula na početku ovog posta.Cela ta nedelja oko rođendana, pa i ona pre,zajedno su bile nekako stresne, zategnute, turbulentne, plačljive, razdražljive…Rekoh u prošlom postu i da ću se potruditi da u ovaj decembar i januar vratim tu čaroliju novogodišnjih praznika i taj neopisivi osećaj koji se uvek javljao 01.12. snežnog, belog, lepog 01.12. Jaaaaako sam želela da postoji neki vremeplov i da se te godine vrate…oooo baš sam želela…

Jel verujete u čuda? Ako ne verujete, počnite. Događaju se.Isto kao što se i želje koje žarko želite, ostvaruju. U silnom ludilu i smehu, u društvu mojih najdražih ljudi, shvatila sam koliko nam malo, zaista malo treba da budemo srećni i zahvalni. I upravo, dok sam se u sebi zahvaljivala Bogu na ovom danu, krenule su da padaju prve pahulje.Krupne.Bele.Lepe, najlepše. Pahulje koje sam shvatila kao znak da sam na pravom putu da ostvarim svoj mir i da sam se upravo popela na drugi stepenik. I možda vam ovo sve sad deluje zbunjujuće, ali zaista ne znam kako drugačije da vam dočaram taj osećaj,tog momenta.

Npr. scena je bila kao u romantičnim komedijama…Nakon trista prepreka, smešnih situacija, raskida, pomirenja, obično za vreme praznika,dogodi se čudo.Glavni akteri su obično napolju, gledaju u nebo,zagrljeni i u tom momentu sneg počinje da pada tamo gde dugo ili nikada nije.Baš tad, kad su oni shvatili koliko se vole,koliko su srećni što imaju jedno drugo. E tako nekako sam se osećala i ja.Kao da sam glavni akter sreće koja dolazi.Kao da je to bio moj happy end dana.

Related image photo credit: http://opusteno.rs

Još jedan trenutak za koji sam zahvalna mojim prijateljima, a to je što nisam u nekim momentima ni znala gde mi je telefon. Već sam im i rekla da sam im zahvalna što su me izlečili od najveće bolesti današnjice – interneta. Na jedan dan makar.Instagram i fejsbuk nisu bili bitni, nismo se čak ni slikali. Nisam se setila, nisam stigla, nisam imala potrebe, jer sam svim čulima uživala u prizoru koji sam imala ispred sebe.10tak prijatelja, koji svako iz različite sfere mog života, kao neko ko se zna sto godina, funkcionišu i ne samo to. Plaču od smeha i provode se PREVRH.U mom malom stanu,sa old school sendvičima i čarobnim šeširom. Sa sokovima. Baš kao nekad kad sam bila mala. Čopor „matorih ljudi“ me je vratio u dane za kojima sam ovih nedelja čeznula. TO JE POKLON, NAJVREDNIJI NA SVETU!!! Hvala vam!!!! I opet hvala za osmeh iz srca, od srca i smeh do suza.

Image result for prijatelji smeh

Kada vam dođu dani da ne ide sve kako treba, zastanite na 5 minuta bar i u tih 5 minuta, vratite se u period kada ste se osetili najsrećnije. Udahnite duboko i razmišljajte samo o tom osećaju. Neće se ništa epohalno dogoditi, ali ćete skupiti snagu da lakše savladate sve ostalo što vas čeka, a ta snaga je ustvari i bitnija od neke famozne promene sveta. 

Ja ću se definitivno od sada prisetiti ovog 01. i 02.12. To će biti moje gorivo za dalje.Moji ljudi.Oni koji su uvek uz mene.Oni su moj mir. A kako vi da vratite svoj mir? Pozovite prijatelje,napravite old school sendviče, kupite sokove, pripremite čarobni šešir i neka magija počne. Sigurna sam da ćete tada i vi biti na prvom stepeniku ka svom miru.Videćete kako je zarazno i kako deluje. Evo, ja se i dalje smejem. Crkavam od smeha. Nek je meni srećan rođendan i vama ovaj magični decembar.I želim vam mnogo plakanja od smeha. SAMO SMEH SRBINA SPASAVA!!!

I naravno, najslađe za kraj 🙂 Recept za PREVRH tortu 🙂

Za početak biće vam potrebna gomila sudova, ali sve je to kul, jer pravite prevrh tortu. Pustite sebi muziku i lagano počnite sa pripremom. Od sastojaka vam je potrebno:

  • 1 L MLEKA
  • 3 pudinga od vanile
  • 10 kašika šećera
  • 500ml slatke pavlake
  • 300gr mlečne čokolade
  • 100gr bele čokolade
  • keks (koji će nam biti kora 😉 )
  • šlag
  • vaša playlista
  • i brdooo sudova

U 200ml mleka dodajte sva 3 pudinga i 10 kašika šećera i dobro umutite, kako se ne bi stvorile grudvice.Preporučujem da smiksate to u nekom blenderu ili nutri buletu ili nečemu što je slično.Ukoliko isti ne posedujete, možete i ručno, pa malo i mikserom. Ostatak mleka stavite da se kuva. Onog momenta kada krene da vri, dodajte mu ovaj miks sa pudingom i na srednjoj temperaturi, mešajte.Nakon što ste primetili da se „zgusnuo“, sklonite ga sa vatre.

Zatim, u dve posude podelite puding. U prvu, dok je puding još vreo, stavljajte mlečnu čokoladu, malo po malo i mešajte dok se ne sjedini i ne istopi sva, svih 300 gr. Isto to uradite i sa drugim delom koji ste odvojili samo što u njega naravno ide onih 100gr bele čokolade. Sledeće što ćete uraditi, srknite malo kafe, pojačajte vašu omiljenu pesmu, popijte malo soka ili vode i nastavite. Umutite 500ml slatke pavlake. Opet u blenderu,nutri buletu ili nečemu sličnom, brže se umuti i bolje ili jednostavno muziku do daske i mutite mikserom dok se i slatka pavlaka ne zgusne. Kada ste to uradili, obavezno ako ste mutili mikserom, oližite one dodatke(ne znam kako se zovu ahahaha) baš kao nekad kad ste bili mali, a pripremljeni proizvod, odnosno pavlakicu slatkicu podelite na četvrtine iliti odokativno, 1/4 dodajte crnom filu, a drugu belom. Ostatak nek sačeka da završite. 🙂 a i vi malo sačekajte da se to „ladne“ odnosno ohladi, al samo malo.

U kalup za tortu ili običnu šerpu ukoliko niste kuhinjski opremljeni u fullu kao i ja što nisam, stavite foliju celom dužinom i širinom i kreće finiš. Prvo sipate sav beli fil, polako,bez žurbe i tenzije, u ritmu muzike najbolje 🙂 a zatim lagano dodajte i crni fil, ne celu količinu.Kada ste to uradili, uzmite nožić i malo prošarajte po svom umetničkom delu, ne totalno, kako se ne bi skroz pomešali filovi, nego samo ovlaš.Zatim dodajte ostatak slatke pavlake i nakon toga ostatak crnog fila.Umočite malo keks u mleko i stavite preko svega i nakon što to uradite, prekrijte tortu folijom. TAAAA DAAAAAM.Najteži deo je gotov 😉 Moj predlog je da tortu ostavite da „spava“ u frižideru, kako bi se što bolje stegla. Kad se stegne, prvo skinite gornju foliju, stavite tacnu za tortu preko šerpe, prevrnite polako, svakako će cela torta izaći obavijena folijom 😉 i uklonite i taj deo folije i torta je još malo pa gotova, fali samo još da je ukrasite šlagom i možete da navalite na PREVRH tortu. Recept sam našla ko zna gde na netu, nije moj, odmah da se ogradim, ne preuzimam zasluge 🙂 samo eto, možemo je nazvati PREVRH TORTA.

Nadam se da ćete uživati u ovom preslatkom specijalitetu, kao i da ćete se od sad više smejati.Živi vi meni bili.

Vaša Koskica.

Оставите одговор