Podsetnik za sreću

Klasika.Dolazi kraj godine, a ja kao i većina sumiram utisak iste. Samo…

Ovaj put je drugačije.Ovaj put se ja osećam drugačije. Ovaj put možda čak i po prvi put u životu, zaista svim srcem osećam zahvalnost. Na svemu što imam, na svemu što sam prošla. I to takvim intenzitetom, da evo već tri dana, zaplačem se od količine tih emocija, te ljubavi, te zahvalnosti koju osećam.

Shvatila sam ko sam,ko želim da budem, šta želim da postignem. Neki bi rekli, jaoj kako lupaš. I ja bih isto rekla pre par godina.Ali sada…sada sebi kažem „BRAVO“. Bila si, ostala i bićeš dobra osoba, a to je vrednost. Ona koja voli, bez obzira na sve promašaje, ona koja ide napred, bez obzira na sve padove. Ona koja i dalje veruje da su čuda moguća, jer i te kako jesu. Jesu, jer sami čuda stvaramo. Samo su nas neki ljudi svesno ili nesvesno u nekom momentu ubedili da to nije stvarnost. A stvarno je uvek ono u šta veruješ. I dobro i loše. Sve u šta veruješ.

Ove godine sam radila na sebi. Radila sam na tome da se osećam onako kako se osećam. Da ne brinem brige koje nisu moje, da ne brinem oko stvari koje ne mogu da promenim, da ne brinem ako nešto nine uspelo,jer to jeste za moje dobro. I uvek se pokaže kao istina. Znam,jako je teško poverovati u momentu kada nam se nešto loše dogodi, da je to za naše dobro, ali i to se uči.

Sinoć sam gledala u svoju sliku…slika mene male. U te okice u kojima vidiš sreću i bezbrižnost. U taj stidljivi osmeh. I tako sam poželela da mogu da zagrlim tu malu sebe, da je zagrlim i kažem joj da se ne plaši. Da sam već postala ono što je ona želela. Da ću tek biti ono što je ona maštala. A da sam najbitnije od svega i dalje ta malena koja voli i koja je srećna sa onim što ima.

Izgube se ljudi idući kroz život. Naprave greške, pa sebe krive, nazivaju sebe svakakvim pogrdnim imenima. Zaborave vremenom to dete koje su bili. Ko me prati i čita, već zna koliko vremena posvećujem upravo tom malom detetu koje svako od nas ima u sebi.

Ne može se sreća glumiti. Ne može se sreća osetiti. Ne može dok sami sa sobom ne porazgovaramo. Ljudi, nije to nauka. Niti je glupost. To je vrednost koju danas niko ne vrednuje,nažalost. Ali ja verujem da svako može biti ono što želi i imati ono što želi, sve dok su emocije sa kojima pristupa tim željama, čiste i iskrene i iz srca.

Danas sam zahvalna na svim ljudima koji su u mom životu. Eeeej, pa koja je to vrednost, koja je to privilegija, koji je to blagoslov. Zahvalna sam što imam moju bakicu, koja me izvede iz takta milion puta, ali je volim do iznemoglosti, jer to je moje blago. Zahvalna sam što imam moju majku, koja me uvek zagrli i oprosti svaku ružnu reč koju kažem iz afekta. To je ljubav bezuslovna. I milion puta se naljutim na sebe što mi je sve drugo preče od njih dve.Ali, popravljam i te greške.

Koliko god nas nekad stariji nervirali i ubijali u pojam, kad osvestimo da oni tako pokazuju svoju ljubav i brigu za nas, shvatamo da nisu oni krivi.Svako je prihvatao različita uverenja koja možda i nisu ispravna, ali su jedina za koja znaju. I takva uverenje prenosili su na nas,jer za drugačije nisu znali.

Moja sadašnja uverenja su za njih možda neispravna. I sve je to legalno. I sve je to ok. Dokle god ono što radiš i u šta veruješ čini tebe srećnim, a da ne povređuje druge.

Obrni,okreni, život je život. A on nije zao,nije loš. Takvim su ga predstavili oni koji su sami sa sobom nezadovoljni. I opet, nisu ni oni krivi.I njima je to neko nekad rekao, a oni poverovali i veruju i dalje.

Ono što želim da kažem, da zamolim svakoga od vas je da zastanete jedan dan. Osamite se. Uzmite papir i olovku. Zapišite sve stvari kojima ste zadovoljni, zapišite one kojima niste.

Zapišite sve na čemu ste zahvalni. A ima mnogo stvari na koje ste zaboravili. I to vas i koči. Što ne cenite sadašnji trenutak, nego se gubite u prošlosti, kriveći sebe za neuspehe, gubite se u budućnosti,razmišljajući kako nikada neće biti bolje. Zastanite. Osetite taj sadašnji trenutak. Zapisujte i onda jednu po jednu stavku precrtajte. Svaku onu koja vam ne služi. I onu iz prošlosti i onu iz budućnosti. Neće se dogoditi promena u sekundi, ali ćete vi sami videti i shvatiti da su to sve stvari koje su odavno trebale biti otpuštene i imaćete jasniju sliku onoga što želite.

Za početak, stvoriće vam se taj osećaj da je sve moguće. A to je i te kako dobar start vašeg boljeg života. Nisu pare sve na svetu. Mir u duši, balans…to nema cenu. A da bi do toga došli, moramo kopati duboko, moramo raditi na sebi. A to nas plaši i to je ta kočnica.

Nije problem ako iz prvog puta ne uspete da razaznate neke stvari. Nije problem dokle god pokušavate.

Ja verujem da sam vam dosadila pričajući iste stvari u skoro svakom postu koji objavim, ali zaista imam potrebu da vam se popnem na glavu dokle god ne shvatite o čemu pričam.

Ja sam ista kao vi. Znači i vi ste ja.Pa hajde onda da se podsetite šta je prava sreća. Podsećajte sebe svaki dan na bar jednu stvar koja vas čini srećnima, a i te kako verujem da svako ima to nešto svoje, što ga čini srećnim.Nego eto,zatrpao je taj osećaj zbog svega gore navedenog,strah,pogrešna uverenja,brz život,nedostatak vremena…

Život je jedan.I to nije kliše fraza. Ne dozvolite sebi da se osećate loše. Sve kreće od vas. Što pre to shvatite,pre ćete prihvatiti da radite na sebi i momenat kada po prvi put osetite istinsku zahvalnost za sve što sada imate,biće vam sve na svetu. I daće vam takvu snagu, da će vam prosto biti nestvarno. A stvarno je. I tada ćete to i znati.

Ništa od ovoga što sam rekla,nisam izmislila. Zaista sam sve i doživela i prošla. Sve ono o čemu vam pišem,moja lična su iskustva i doživljaji. S vremena na vreme kada mi dođe taj neki loš dan,što je prosto prirodno da se desi,to je sastavni deo života,nije to ništa strašno kako se čini,ja krenem da čitam sve što sam ikad napisala. Ovaj ceo blog je ustvari moj podsetnik za sreću. Želim da bude i vama. Zaista želim.

Hvala vam što čitate sve ovo.To mi je znak da ima nade da ćete nekad i primeniti ono o čemu pišem. Ne morate odmah,ali nekad ćete sigurno. I taj osećaj koji mi vi pružate je jako vredan… osećaj da negde nekoga moja reč motiviše,teši,daje snagu,nasmeje.Jednoj osobi nek je ovo sve na neki način pomoglo,ja sam i te kako zahvalna.

I evo,svim srcem vam šaljem ovu ljubav koju osećam, a znam da je prepoznajete kroz svaku reč k9ju vam napišem.I još jednom hvala vam na tome.

Uživajte u životu koliko god mislili da je fuj i nepravedan.Nije on kriv,zapamtite. Krivac je negde duboko u vama, a zove se uverenje.Sad samo treba doći do njega i lagano ga odstraniti i zameniti novim,boljim. Sve ima rok trajanja. Mislim da je i vašim lošim uverenjima istekao odavno,ali ste samo bili lenji da ih tražite i bacite. Pa eto,ne budite lenji i metlu u ruke, da počistite sva ta sranja koja vam se motaju po glavi i samo skupljaju prašinu i prave kolaps i koče sve dobre koje zaslužujete.

Neće biti lako,al’ ne budite slabići i nemojte odustajati odmah čim naiđete na gomiletinu koju treba ukloniti.Stisnite zube i oooo ruuuuk,hvataj to i s’ leva i s’ desna i bacaj. Pa kad zasija sve ono što se krilo ispod tih nepotrebnih misli, plakaćeš od sreće. I bićeš zahvalan sam sebi što si ostao dovoljno hrabar da se suočiš sa svim demonima koje si gajio i hranio.

Raspisah se kao i uvek,ali rekoh,ima da vam se popnem na glavu dok ne shvatite.Aj sad zdravo.Idem da budem zahvalna što imam život,što sam živa,što živim.

Voli vas vaša Koskica devojčica

Оставите одговор