Nešto između u presavremenom vremenu!Priča za laku noć!

Bilo je to na brdovitom Balkanu,neke hladne februarske noći.

Isto mesto,isti lokal,svako u svom taboru.Muškarci vs. Žene.Posle 3 čaše vina susrela se sa njegovim pogledom,sasvim slučajno.Nije mogla da se ne zapita ko je on,zašto ga tek sada vidi? Zašto je pobogu toliko podseća na onog njenog sa kojim je i nije?Nije spomenula ništa drugaricama,jer pomislila je da je umislila,od tolikog vina,taj isti osmeh koji ima onaj lik što ga ona ima i nema i taj pogled koji joj je par puta uputio.

Ali…ipak nije…počelo je da je kopka odakle se on pojavio sad tu,baš tad kad je bila na klackalici svojih osećanja?Nastavila je da misli o njemu i pokušavala da sazna barem nešto…Prošlo je neko vreme.Viđala ga je u lokalu i svaki put kad bi im se pogledi sreli pomislila je: „Ovaj je neko malo đubrenece.“

U međuvremenu,namestilo se da sazna njegovo ime,a dobila je i previše informacija koje je nisu iznenadile.Ukratko,neka ga se kloni,nije dobar,ima svoju priču…klasika za nju…od 1000 ljudi u prostoriji,da je 999 bezgrešnih ona bi prastom pokazala na tog jednog nečim sjebanog.

Par dana kasnije kreće priča presavremenog vremena.Izašla je na drugaricin rođendan i taman se uhvatila za telefon da snimi omiljenu pesmu za story,usledio je šok.Našao je na instagramu i poslao zahtev za praćenje…Počela je da vrišti od smeha…jer,znala je…bacila je mamac pitavši ko je,a muško klasično mora da vidi kojoj je to zapao za oko.Malo ego da se hrani.Nakon prihvatanja zahteva i uzvraćanja istog krenuli su da pljušte lajkovi po slikama…prečešljan profil s njegove strane uzduž i popreko.A vala ima da se češlja,jer ona slika ima za izvoz.Uzvratila je istom merom.I tako,kao deca u osnovnoj školi iz vremena kada su se „čikala“ i zadirkivala i njih dvoje su to sada radili lajkujući se na svakih par sati kao da je to bila terapija antibioticima.

Znala je,čim je videla da je postavio novu sliku i čim je bacila lajk na istu,da će stići i neka poruka u DM.Jer ona je mag za instagram.Sve zna kako će se odvijati.Njeno je bilo samo da i njega uvede u igru.Klasičan početak s njegove strane: „Jel se znamo mi?“ i njeni klasični odgovori koji ga navode da joj napiše baš ono što ona želi.Dogovor je pao na kraju.Idu na kafu sutra.

Ujutru mu je poslala broj telefona,jer nema ona vremena za kuckanja po DM-u.Ipak je malo starija od njega,u svemu.Usledio je poziv i jako prijatno ćaskanje,koji joj je bio prvi faktor iznenađenja.Na kraju par smešnih opaski i par iznošenja njegovog činjeničnog stanja,konačno su odabrali mesto i vreme.Nije želela da idu u lokalne kafiće,jer zna da bi odmah sutradan krenuli da je spajaju kako je sa njim.Navikla je na te stvari,jer čim je vide u nepoznatom muškom društvu,prilepe joj tog mužjaka kao njenog,a ona zbog posla,često mora da sastanči sa suprotnim polom,jer iako je žensko,odlično sklapa ozbiljne poslove i zaista je dobra u tome što radi.

Nedelja veče,ona malo kasni,ali ipak stiže.Prilazi mu i po navici kreće da se pozdravlja poljupcem u obraz,dok on nesigurno i pomalo smotano pruža ruku,pa prihvata,zatečen doduše,takav pozdrav.Ali,to je ona.Vesela,spontana,draželjubiva,voli da upoznaje nove ljude i da sklapa poznanstva,voli da sluša tuđe sudbine,jer u svakoj pronađe inapiraciju.A od njega je to veče čula svašta.I pomislila,wow,svaka mu čast što je sve stavio na tacnu nekome koga vidi prvi put u životu.Prvi plus kod nje je zaradio.Ovog puta,ona je malo govorila.Nakon 2 sata ćaskanja,krenuli su u drugi kafic.Otišli su jednim kolima.Na kraju,ipak su se samo provozali po gradu.Bio joj je simpatičan,sav tako samouveren,jer po njegovoj priči nema koja devojka nije zaljubljena u njega.Bila je fascinirana tim klinačkim u njemu i bilo joj je jako zabavno gledati ga kako joj pokazuje silne poruke nekih silnih devojaka koje mu pristižu.Na rastanku,usledilo je rukovanje i njegova opaska „Mala,pazi šta radiš,nemoj da te neko prevari.“ .10 minuta kasnije,pozvao je,eto tako,da vidi dokle je stigla.Još malo kasnije,opet poziv,neobavezno ćaskanje i laku noć.

Dan drugi

Bila je uljudna da ga pita kako je,jer se žalio da je nešto bolestan.Ona je te nedelje radila od kuće.Tačnije iz lokala.Pozvao je.Nakon što mu je rekla gde je,usledilo je njegovo da je trebao i on da dodje,ali ipak neće,ima neke obaveze.A ona…znala je da će doći…nema šanse da ne dođe.3 minuta kasnije,bila je u pravu.Opet. 😂 Javio joj se,dobacivao sa susednog stola,na kraju seo za njen.Opet neke neobavezne priče njoj presimpatične.Nakon što je otišao,nastavila je da radi još neko vreme…I onda su usledili svakodnevni pozivi.Zvao je bar 3 puta dnevno svaki dan,a nju je to već počelo malo da nervira.Jer,dečače,bolje da smo kafu popili,nego što tupimo preko telefona.Ali svaki put,iako je on nju zivkao,nalazio je izgovore kako je u obavezama i nema šanse da se organizuje za kafu.

Počela je malo da studira njegovo ponašanje na čuvenom instagramu.On zaprati u sekundi njih 100,onda par dana kasnije otprati.Lajkuje sve što na dve noge hoda i nosi suknju.Pa onda opet zaprati,otprati.I tako u krug.Tu kreće još jedna njena studija: „Kako će se on ponašati ako pomisli da se i njoj baš,baš sviđa?“

Jeste,bio joj je sladak,ali sa svim tim njegovim sranjima,nije ona sebe videla sa njim,odmah nakon što je shvatila da je preveliki klinac.Dobra duša,ali ima opasan zajeb u glavi koji mora da reši.Htela je da bude ta koja će mu pomoći nekako,da mu stvarno bude prijatelj,jer ipak,na kraju dana,prijali su joj njegovi pozivi i njegovo „Mala“ iako je bila starija, a opet sigurno ne i jedina koju tako oslovljava.Ali,prijalo joj je.Novo iskustvo,nov,savršen primerak za studiranje presavremenog vremena.

Onda do nje dolazi informacija sa totalno neočekivane strane.Viđeni su taj drugi dan u lokalu i još jednom u drugomi.Info je bio ko je on,šta je on,s kim je bio,s kim nije,šta radi,čime se bavi,gde živi…samo što joj još i krvnu grupu njegovu nisu saopštili.Glavno je bilo „Neka ga se kloni“.Nju je bilo briga.Sve to,on joj je već rekao na prvoj kafi.I verujući da on treba to isto da čuje,pozvala ga je i ispričala mu.

Situacija se komplikuje u smislu da je ona bila ta koja se raspitivala,a ona ni kriva ni dužna.Probala je da mu objasni,ali on nije hteo ni da čuje.Blokirao je njene pozive.Ostala je po drugi put šokirana.Ne voli nepravdu.Ne voli kad je neko krivi za nešto za šta nije kriva,a ne daju joj da se objasni.Bila je jakooo besna što je poverovala da je on neko ko je vredan njenog vremena,pa čak i tog prijateljskog,koje svakako nije poklanjala svakom.Oko ponoći je pozvao.Javila se zaista sa iskrenim osmehom i „Gde si ljutibabo?“

Krenuli su u prepirku.Ona svoju priču,on svoju.U isto vreme,u glas.Ko da su godinama u vezi, a ne samo poznanici koji pokušavaju nešto,a ni sami ne znaju šta.Da budu prijatelji,valjda.Jer u momentima,njega je projektovala kao onog na koga ju je u početku izgledom i podsetio.Na onog sa kojim je i nije.Već duže vreme.

Nakon sto puta istih rečenica „Kloni me se“ „Neću da te se klonim“,završili su razgovor.Poslala mu je potom poruku,iskrenu,iz srca,da je briga ko šta priča,da veruje njemu,da nece da ga se kloni,jer joj je nekim stvarima pokazao da je dobar covek,da joj prija njegovo drustvo,da stvarno zeli da budu prijatelji,opet je izbombardovao recima „Nisam ja za tebe,tebi treba neko normalan.Kloni me se.Tako je najbolje.Zaboravi me.“ I to je dodatno zbunilo.Prihvatila ga je takvog i nije joj bilo jasno što je gura od sebe,kada mu je već rekla da će zaboraviti momenat da joj je sladak i da zaista želi da budu prijatelji.

Sutradan su razmenili neke siromašne poruke.Onda je ona definitivno digla ruke.I odustala.Nije htela da moli.Ostavila je otvorena vrata ako poželi da prihvati prijateljstvo,ali je napustila prostoriju.

Bila su joj čudna ta tri dana…Još čudnije kad je ipak pozvao.Ponedeljak.Rano ujutru,kao i obično kad je zove.Bila je i zbunjena i bilo joj je i drago.Jer jasno joj je stavio do znanja da ga se kloni, a opet je pozvao kao da se ništa dogodilo nije.Od tada opet na početak priče.Zove je,ali se ne viđaju.Rešila je da sve prihvati kao zezanje.Pozvala ga je jedan dan i rekla da ima problem i da joj se ljubi.Rekao je da će joj rešiti problem.Ona je zaista shvatala sve kao šalu,on očigledno nije.Opet joj je pobegao, jer mala se zaigrala. Dala mu je moć.Malo po malo,udaljio se.Tada je shvatila da on ipak nikada nece odrasti.Studiranje tih šablona ponašanja pomogli su joj dosta da shvati neke stvari.Zahvalna mu je na tome.Ali i dalje ima materijala za studiju.

U nekom međuvremenu pojavio se njegov „drveni advokat“, bff. Bff deklamuje da je on previše fin da kaže „Ne“ i da ga se kloni.Opet ta recenica.Nije ulazila u raspravu,jer nije naucena da se pravda ljudima koje vidi drugi put u zivotu,a tako je kipela da svasta kaze.Suzdrzala se.Ali samo do sutradan dok njemu nije poslala poruku u kojoj mu se zahvaljuje sto je stavio u isti kos sa svim onim silnim ribama koje ga „jure“.Njegovo mutavo ne znam.o cemu se radi…i 3 minuta kasnije poziv od bff.Opet je ona ispala kriva,samo zato sto ne voli nepravdu i kad je neko pravi na nesto sto nije.Cirkus se nastavio.

To se posle nije znalo ko je kome sta rekao.Tu su se uplitali ljudi sa strane.A on,tajac.Ona,opet šokirana što je pala sopstvenu studiju.Odnosno,što nije dobro prostudirala.Za neke stvari je znala sled događaja.Otpratice je sa insta.Gledace je kad se sretnu u lokalu,al joj se nece javiti.Pisace poruke njenim drugaricama,zvace ih na kafu.Ona ce otkljucati profil,i cekati da on skonta da moze da joj gleda story-e.Onda ce joj svaki story odgledati,al je nece pratiti.Svaki od 12345 koji postavi namerno da vidi dokle ide njegovo klinacko ponasanje kojim se i ona sada koristila.Onda,kad je zavrsila taj deo testa,opet je zakljucala profil i znala da ce odmah kad skonta,da opet pise njenoj drugarici.Nastavio je da gleda story-e njenog poslovnog profila.Svakim danom bivala je sve vise iznenađena tim presavremenim vremenom,koje je nju zaista iscrpljivalo.

Izrevoltirana tim ponašanjem,sve ti gledam,sve znam,ne pratim te,al ti ulazim na profil svako malo,a opet kad se sretnemo,gledam te,a necu da ti se javim,poslala mu je poruku da sad vec mogu da se jave jedno drugom kad se sretnu i dobila seen 😂

Crkla je od smeha.Sledece sto je znala,bice blokirana.I opet ce pisati njenoj drugarici.I opet je bila u pravu.Ona koja nista ne cini,a sve vidi i zna,ona je blokirana,umesto obrnuto.Sretanje je neizbezno.Gledanje ispod oka je konstantno prisutno,a ona ostade nedorecena.Ostade ona koja juri i koja je psiho.Realno,ispade tako.Jebalo je njeno studiranje i radoznalost dokle ide klinacki bezobrazluk.I dan kad je odlucila da da šansu novom,potencijalnom prijateljstvu,i dan kad je zarad experimenta zaboravljala na dostojanstvo,i dan kad je uopšte morala da ga pogleda prvi put i da ga veže za sliku onog sa kojim je i nije.I dan kada je postala tako saosećajna i kada je htela da spasi svakoga ko joj se i malo požali.

Definitivno,koliko god znala svaki sledeci potez suprotne strane,toliko nije znala svoj.Jer,ne ume ona da pliva u presavremenom vremenu.Ne ume da postavi granice,ne ume da prikoci kad vidi da je vrag odneo šalu.Ne,ona se zakopava sve dublje i dublje.Na kraju,samo je želela da iz njegovih usta,oči u oči,čuje istinu.

Neće je čuti.Ostaće na tome da je ona psiho koji ga proganja,a ni on ne želi da čuje njenu stranu priče.Zapetljali su se oboje.On koji je možda iz dosade nju zvao,ona koja je prihvatila sve zbog experimenta.Oboje,ostadoše opet na početku priče.Muškarci vs. Žene.Svako u svom taboru,ali sada i svako sa svojom verzijom.On koji se verovatno hvali kakav je frajer,jer silne ga ribe cimaju i smaraju,medju njima sada i ona dodata,ona koja shvata da je na samom pocetku bila u pravu „Ovaj je neko malo djubrence.“

Ko god sta tu kome pricao,prenosio,ona je cutala.Vise ga nece provocirati porukama.Nece,jer ih on uvek pogresno procita.

Samo je jebeno htela dva minuta da čuje njegovu stranu priče, ne njegovih drvenih advokata i njegovo mutavo ćutanje. Samo. Kako je naivna i glupa. Klinci ne pričaju, klinci beže kad su krivi i kriju se kad naprave neki zajeb, namerno ili slučajno.A i odrasli prave sranja isterujući mak na konac.Kad ne ide, ne ide, mani se inata i dokazivanja pravde.Svakako ćeš ostati kratkih rukava i sa zilion reči u vazduhu.

Posle svega,sve je to možda bila slučajnost,možda je bilo iz dosade,možda je bila dosada,možda ništa,možda svašta,možda nešto izmedju u presavremenom vremenu.Možda samo šablon za hranjenje ega,možda samo vapaj za pažnjom.Šta god da je,bilo je zanimljivo i poučno.Šta god da je,još jedna bajka presavremenog vremena je napisana.Šta god da je,kraj je.

Šta god da je,ona je opet sa onim sa kojim je i nije,zbog kojeg je ceo zajeb i počeo.Pa dokle doguraju.Ovog puta je odlučila da ipak bude onaj sa kojim je!

Čiča miča i gotova priča.

Оставите одговор