Da ti šapnem…Tridesete su zakon!

Ne znam čemu tolika drama, kada se čovek približava broju 30.
Ajde, negde pravdam to time što su nas zastrašivali starenjem, što su nas ograničavali da je mladost samo do određenog doba. Nekako, mislim da mladost zavisi od našeg osećaja. I zaista verujem da svi treba duhom da ostanemo mladi, koliko god loših stvari da se dogodi.

Jeste, teško je prihvatiti taj čuveni broj 30. Jeste, jer smo navikli do tada da se uvek nekako oslanjamo na druge, da nismo odgovorni u totalu za svoje postupke i život, jer ono, dvadesete gazim dobro mi je sasvim, pa udri do zore i brigu na veselje. I onda odjedom, ne spadamo više u grupu sa brojem 2, pa te malo drma panika. Jer ipak, sada shvataš lagano da i nije baš sve zezanje. Suočavaš se sa činjenicom da si ti jedini koji je odgovoran za sve što mu se događa u životu, a to trežnjenje i nije baš uvek lako.Postoje naravno i oni ljudi koji su sve to prošli i pre ulaska u tridesete i oni su shvatili kako su ustvari upravo te godine moćne, a postoje i oni koji su sve to prošli kasnije i njima su te godine najlepše.

Pričam vam iz mog ugla gledanja i kako sam ja shvatila da su tridesete…priđi bliže, da ti šapnem…ZAKON!!!

Mada,meni su sve godine bile zakon, jer volim svoj rođendan, opšte poznato i nikada nisam imala problem sa brojevima. Jako sam se radovala tom čuvenom broju 3 ispred ostalih, jer meni je on predstavljao zrelost, fazu uspeha, fazu gde mogu sve i gde mi ništa nije teško, fazu gde počinju snovi da se ostvaruju.

Opet, sve zavisi od osobe do osobe, ne doživljavaju svi sve isto, što i ne treba, ali ne treba ni da se ima taj strah od sazrevanja. To je prirodno, to treba da se dešava.Pitanje je kako će ko podneti tu činjenicu, da postaje zreliji?
I nije nužno da zrelost dolazi sa određenim godinama kao što rekoh.

U suštini,najbolje su godine, ZAKON su sve one godine u kojima spoznaš svoje pravo ja i svrhu svog života.

„Teoretičar Erik Erikson je verovao da kriza identiteta predstavlja najvažniji konflikt sa kojim se čovek suočava u razvojnom procesu.Prema Eriksonu kriza identiteta je vreme intenzivne analize i istraživanje različitih načina na koji sami sebe posmatramo.“

I sad se pitate odakle sad o krizi identiteta.Kroz život sam uvek išla ne misleći na sutra, a često sam znala da se osvrćem nazad i da sebe prekoravam zašto to nisam uradila drugačije.Hello, pa kakvo je to plakanje za prosutim mlekom? Pre možda godinu dana imala sam po mišljenju moje psihoterapeutkinje KRIZU IDENTITETA iliti prosto prevedeno – živela sam kako sam živela, sve posmatrajući kroz šarene naočare i onda odjednom shvatila da je moj život u mojim rukama i u tom momentu sam se malo pogubila. Neke stvari više nije ok raditi sa trideset. Treba se sad snaći u realnosti nakon lomljenja naočara.Bum, odjednom život dobija i druge, malo tamnije, mračnije boje. (Hvala Anđeliji Simić što me je trgla @psychology_unplugged).

Samo, tada treba biti jak i popričati sa sobom kako nas taj strah ne bi paralisao i odveo u anksioznost, sve popularniju kod nas (pišem vam i o tom fenomenu koji se raširio po Srbiji kao trend, da li su ljudi zaista anksiozni ili upotrebljavaju taj izraz kao nešto što je u trendu).Malo razmislite i o tome dok ne ispišem post 🙂

Da li omladinci i ti koji govore da su anksiozni zaista to jesu i u kojoj meri ili su pobrkali pojmove, pa i PMS stanje ili kada su tužni ili eto neraspoloženi jedan, dva dana nazivaju anksioznim stanjem,jer kao, to je TREND?! Veruj mi, ne želiš da pratiš TAJ trend. I ako to izgovaraš samo zbog toga i sebi po dr.Google-u daješ dijagnozu, NEMOJ!!!! Jer ljudi koji zaista imaju anksioznost prolaze težak period. I to nije nešto za TREND, niti je nešto na šta ćeš se izvlačiti kad god si samo lenja i umorna od silnih obaveza, pa kao jaoj ne ustaje mi se danas iz kreveta,nemam volje, šta mi je, sto posto sam anksiozna.Ali, o tome u sledećem postu.Za ovu temu zahvaljujem Slobi (@slobizza_bloguje). Hajmo mi na pitanja koja možeš sebi da postaviš kad se nađeš u KRIZI IDENTITETA.

Ko sam bila do sada?Šta sam radila? Ko sam sada? Da li sam zadovoljna time što sam? Šta je to što mogu da prenesem i u ovo doba, a šta je to što treba da ostavim? Koji su to šabloni ponašanja koji treba da se razbijaju, koji da ostaju čitavi i takvi kakvi su,a koje treba samo malo update-ovati? Nikakva strašna pitanja kojih trebamo da se bojimo. Samo REALNA i ona koja nam omogućavaju bolji uvid u situaciju.Da, ustvari REALNOST je reč koja izaziva strah. Sad, nisam psihoterapeut i ne želim da previše pametujem o nečemu za šta nisam učila Čkole :), ali sam osoba, kao i vi, koja je prošla neke stvari kroz koje vi možda sada prolazite i samo vam dajem smernice kako lakše pregurati.
Ukoliko vam se odgovori ne svide ili vam ne budu dovoljni ili osećate neku nelagodnost, bez ikakvog straha, pronađite psihoterapeuta. Oni su zaista ljudi koje, u današnje vreme pogotovo, ne treba izbegavati. I nije to sramota, shvatite već jednom i pričali smo o tome u nekom od predhodnih postova, niste odmah ludi ako ste potražili profesionalno mišljenje.

Jer kao što treba fizički da budemo čisti, tako treba i mentalno. To je najlepši osećaj koji postoji.

Rad na sebi je najteži, ali i najslađi. Vi ste ti koji birate da li ćete se upustiti u taj rad ili ćete i za to biti lenji.I ok, kontam i ja već da sam totalno skrenula s teme, ali sve se nekako samo nadovezuje jedno na drugo. Pisaću o svemu, slobodno možete da mi date naznake o čemu biste najviše voleli da čitate ili putem maila info@koskica.rs ili me DM-ujte što bi se reklo :).Nego, zašto su TRIDESETE ZAKON?

photo credit: https://wannabemagazine.com

  1. Zato što si zreliji i zato što razumeš svoje roditelje, svoju porodicu i prihvataš ih takve kakvi su, jer tvoji su i najbolji su…ono najbitinije.
  2. Zato što imaš zaista prave ljude oko i uz sebe, a ne tonu njih koji su tu ni sam ne znaš zbog čega. Za ove, posle tridesete, ljude koju su ostali u tvom životu polako možeš da tvrdiš da su ljudi koji bi bukvalno u pola dana, u pola noći, sve uradili za tebe, kao i ti za njih. U dvadesetim svi su ti prijatelji (a ustvari nisu) i nekad nesvesno, nekad i svesno, oduzimaju ti energiju. Jer ne zrači svako isto i ne prija svako svakome. Jednostavno, shvataš da možeš da ih nabrojiš na prste i to te čini neizmerno srećnom/srećnim. Bila mama opet u pravu. Smanjiće se to s godinama, spašćeš na dvoje, troje, ali pravih prijatelja. Ne veruj svima i ne pričaj svima sve o svom životu 🙂 Početkom tridesetih, to se sve kristališe, dok ne ostanu oni pravi, pravcati kristali 🙂
  3. Zato što sada već imaš iskustva u poslu kojim se baviš i možeš da naučiš još više i odeš još dalje (ovde mali uslov, ukoliko to želiš), a da ne bude to zato što nešto moraš.
  4. Zato što shvataš blagodeti izgovorenog „NE“.
  5. Zato što si naučio razliku između „NEĆU“ i „NE MOGU“.
  6. Zato što možeš da putuješ i zaista nešto vidiš i uživaš u viđenom, a ne samo da prespavaš destinaciju ili prepijančiš.
  7. Zato što shvataš da su relax i chill okupljanja sa društvom vrednija nego đipanje do zore u nekom zadimljenom, prebučnom lokalu
  8. Zato što još više voliš vikend 🙂 jer ovi zreliji vikendi su lepši, smisleniji. Smišljaš vikend putovanje ili odmaraš u krevetu po ceo dan ili radiš šta god što te zaista čini ispunjenijom. A nisi u fazonu živim za vikend ili živim od vikenda do vikenda i prestaješ da dolaziš kući u 7 ujutru, kad ljudi kreću na posao (ok, omakne se ponekad, ali tad ti već postaje neprijatno i treba ti 5 dana da se posle toga oporaviš, pa u tom momentu shvatiš ipak da si više za sledeću varijantu tj. broj 9 i za varijantu pre ove, tj. broj 7)
  9. Zato što ako piješ, piješ umerenije, otmenije, ne blamiraš se u nekom toaletu glave naslonjene na WC šolju. I ako ti se već i desi da te uhvatilo malo više, opet to podnosiš malo otmenije i sve te blam radnje ostavljaš za kod kuće. Svestan si da si pijan i ne želiš da praviš budalu od sebe. Pronašao si granicu – PITI, A NE BITI BUDALA. 🙂
  10. Zato što lagano pronalaziš šta je to što zaista želiš u ljubavi, nisi toliko lakoverna, ne veruješ svakom kretenu, naučila si da prepoznaš ko je iskren, a ko šarlatan. I opasno si ponosna na sebe zbog toga.
  11. Zato što umeš da prihvatiš i kompliment i kritiku, a da te nije sramota.
  12. Zato što svoje finansije počinješ da raspoređuješ na sve bolji i bolji način.
  13. Zato što ne ubijaš dosadu sedeći sa nekim, pričajući ili kafenisajući sa nekim ko ti ustvari ne prija.
  14. Zato što ti sada nije dosadno. I kad ti se učini da jeste, i te kako znaš šta ćeš sa dosadom.
  15. Zato što sa uživanjem ustaješ ranije – ok, ne uvek, ali u većini slučajeva 🙂
  16. Zato što umeš da zatražiš pomoć kada ti je potrebna, bez onog ma ja sve mogu sam, koji će mi k… nečija pomoć, najbolji sam 🙂
  17. Zato što shvataš ŽIVOT!
  18. Zato što ceniš sve što si postigao sam.
  19. Zato što si učio i naučio iz svojih grešaka.
  20. Zato što ako si slobodna/slobodan i dalje, ne smatraš to kao tugu, već si zahvalna/zahvalan na vremenu koje imaš za sebe, da radiš na sebi.
  21. Zato što imaš zilion zašto-zato da uživaš u tim divnim tridesetim.
  22. Zato što dobijaš snagu za koju misliš da je nemaš, da ostvariš sve svoje snove.
  23. Zato što ti tišina prija i shvataš da nema potrebe non-stop biti dostupan. Silent mode je sve 🙂
  24. Zato što sada čitaš knjige sa više razumevanja.
  25. Zato što sada imaš uvid kako je ustvari jako zajebano bilo biti u dvadesetim, jer si bila nesnađena i pogubljena.
  26. Zato što se smeješ iskrenije i nekako si još više duhovitija, odnosno nisi prosta u duhovitosti, odnosno ne lupetaš gluposti samo da bi bila in i zapaženija, nego si bre duhovita onako svetski. Kapirate me šta želim reći 😎
  27. Zato što slušaš pažljivije.
  28. Zato što umeš da kažeš iskreno „izvini“
  29. Zato što si shvatila da je lepo zadržati i negovati svoje malo ja.
  30. Zato što i dalje možeš da slušaš muziku iz doba tvoje mladosti, a da te nije blam 😁 a možeš da slušaš i nešto ozbiljnije, a da ti prija.
  31. Zato što su prosto i jednostavno TRIDESETE ZAKON!
  32. ZATO ŠTO…SAM TI…..ŠTAAAAAAAA? VEROVALA SLEPO 🤣🤣🤣
  33. ZATO ŠTO SI ŽENA SA DVA LICAAAA, ZATOOOO ŠTO ME MUČIŠ ZBOG SITNICAAA….ahahahahha…ok, prestajem…mada, priznajte da pevate sa mnom upravo 😂😂😂

Ok…imam još kao što rekoh zilion zato što, ali neka bude simboličnih 33 (mada poslednja dva su realno više bonus track nego što su razlozi, ali avaj 😂), jer u decembru mi dolazi ta divna 33. godina i jako joj se radujem. Kad sumiram sve do sada, imam osećaj da se tek zalećem ka velikim stvarima i jako, jako, jako se i njima radujem.

Tražeći slike koje bih ubacila u post, naleteh na još sjajnih postova na temu tridesetih. I kako sam završila svoj post i pročitala par ostalih, shvatila sam da su nam mišljenja vrlo slična. Dakle, mi tridesetogodišnjaci zaista razmišljamo ispravno. Bravo za nas! I vi u dvadesetim sigurno radite nešto što je dobro. I vi u četrdesetim, pedesetim, šezdesetim itd. Ali eto, htedoh da dam svoje viđenje tridesetih, jer me je moja Dejana (@dejanaeric) inspirisala za ovu temu. Mjau, čitaj i slavi, jako, najjače!!!!!! Veruj mi, obožavaćeš tridesete!!!!

Eto, nadam se da smo se barem malo objasnili, razjasnili, da ste razumeli šta je teta Koskica htela da vam kaže 😄 Krenuh post da pišem danas, završavam ga sad u 01:01 😁 (kako volim te brojeve…simbolika je čudo, i to shvataš sa tridesetim, ali i o tome sledeći neki post), pritom je petak veče, a ja nikad srećnija u svom krevetu, završavajući svoje misli. Posle se bacam na pisanje tekstova za pesme, jer morate i pevati moje genijalne ideje, ne samo ih čitati 😊. Da, i samopouzdanje je vrhunsko u tridesetim. Ok, ok, ok….sad stvarno prestajem.
Čekam vaše komentare, predloge, kritike na instagramu u DM-u ili u komentarima ili mailom ili kako god vam volja.Hajde sad lepo, provedite se divno vi koji izlazite i vi koji ostajete u svom domu. Ljubim vas, grlim vas i hvala vam što se čitamo i dalje.

Vaša tridesetdvoipogodišnja uskoro tridesettrogodišnja Koskica 😂

Ne tako davno, živeli su…

Nekada davno,pardon, ne tako davno,  živeli su jedna devojka i jedan mladić. Mladiću se ta devojka mnogo dopadala, kao i on njoj, ali su se znali samo iz viđenja. U jednom momentu, on je skupio hrabrost i prišao joj. Predstavio se, kao lepo vaspitan momak, proćaskali su i razmenili brojeve telefona. Tu noć su se dopisivali do kasno. Kuckali su o svemu. Uglavnom su pokušavali da se bar nekako upoznaju. Dogovorili su se da će se naći sutradan, kako bi uz kafu nastavili upoznavanje. Kada su se našli, smotano su se poljubili u obraz i uz stidljivi osmeh upustili su se u priču. Dugo su sedeli i uživali, svako u priči o onom drugom. Na rastanku su se opet poljubili u obraz. Pola sata nakon rastanka, nastavili su upoznavanje preko poruka. Pisao joj je divne stvari. Ona je bila očarana. Opet su se dogovorili da se vide. Ovog puta išli su u bioskop….iz dana u dan postajali su sve bliži. Opustili su se i uživali. Nakon nekog vremena, poljubili su se prvi put. Taj poljubac je za oboje bio savršenstvo. Pun emocija. Zabavljali su se dosta pre nego što su prvi put spavali. Od tog momenta, njihova veza je postala još jača. Na kraju, završila se brakom. I dan danas su srećni. Pričaju svojoj deci kako su se upoznali, kako su se zavoleli, nadajući se da će i njihova deca doživeti takvu ljubav. Čiča miča i gotova priča….

Сродна слика                photo credit: love

Alo??? Gde su nestali ovakvi muškarci? Gde su nestale ovakve devojke? Zbog čega su kombinacije zamenile prave veze? Zbog čega smo prestali da verujemo u ljubav? Ovo gore nije samo bajka. Ovo gore je bilo. Ne nekada davno, već ne tako davno.

U poslednje vreme, sa kojom god drugaricom da sam pričala, naslušala sam se raznoraznih primera kako su muškarci danas prestali da se trude. To se odmah šalju slike polnih organa. Ili budu divni, romantični, bajni, dok ne dobiju ono što su naumili. I te fore kad čujem, ja sex mogu da imam kad god hoću, ne želim samo to od tebe, pa povraća mi se. Ako možeš da ga imaš, što obigravaš oko mene? Idi onda tamo gde ti se nudi, ako ti se nudi uopšte… Zar je zaista teško potruditi se oko devojke koja vam se dopada? Zar vam se zaista ceo svet vrti oko sexa? Nemojte da glumite muškarčine. Nemojte da povređujete devojke. Ako vam je mozak samo u onoj vašoj maloj glavi, onda tražite takve devojke, koje su na vašem nivou. Nemojte dirati one koje su dobre, naivne, romantične, koje veruju u ljubav, samo zarad par minuta vašeg zadovoljstva.

Резултат слика за zaljubljena devojkaphoto credit: https://joomboos.24sata.hr

Ne branim sve devojke, ali branim sve one večito zaljubljene u ljubav. One koje mogu da ti daju ceo svet i od tebe naprave boljeg čoveka. Nemoj po njima da gaziš. Nemoj da budeš prost. Nemoj, samo nemoj.

Ako ti se ikada dogodi da ti se neka devojka istinski dopadne, ne ispuštaj je tako lako. Potrudi se oko nje. Sve mi volimo kada smo muškarcu bitne. Ne očekujemo kule i gradove. Očekujemo poštovanje. Pažnju. Nismo komplikovane koliko su vas ubedili. Vrlo smo jasne u onome što želimo. Samo treba da nas čujete. I slušate kad vam pričamo!!! Da obraćate pažnju upravo na te male sitnice.

Drugarica mi je skoro ispričala kako je dečko iznenadio. Pričali su jednog dana uopšteno o tome ko je šta tog dana radio. U jednom momentu mu je rekla da je videla da je izašla nova knjiga njenog omiljenog pisca, ali da nije uspela da ode do knjižare, jer je zaglavila na poslu.Onako najnormalnije mu je rekla, kao odgovor na pitanje šta si ti danas radila.Naravno, sutradan ju je ta ista knjiga sačekala. Prosto. Jednostavno. Sitnica. Znak da te neko sluša čak i kada trabunjaš. Mislim da sam negde i spomenula da ako želimo da nekoga iznenadimo,da treba da upijamo i one najbanalnije stvari koje priča, jer obično se tu krije rešenje za iznenađenje.

Сродна сликаphoto credit: https://cdn.thealternativedaily.com

Zar je zaista teško poslati devojci poruku za dobro jutro, za laku noć, ako ti se istinski dopada? Čemu vode te glupe igrice od jutra do sutra? Neću da joj se javim, neka čeka, neka čezne…Lepa je čežnja, ali samo kad je iskrena, ne kad je iscenirana. Ako ti se devojka i ne dopada toliko, zašto joj daješ lažne nade? I bre, mi devojke, stvarno smo naive. Uvek se zaletimo srcem i poverujemo u svakakve slatke priče, u svaku malu pažnju koju dobijemo. Kada ćemo i mi jednom otvoriti oči, po cenu da ostanemo same? Zašto se ustvari bojimo te samoće? Niste same, nikada, pogotovo nećete biti same onog momenta kada sebe zavolite sa svim manama i vrlinama.

Nema potrebe uvek da budete „zaljubljene“ u muškarce. Možete nekad biti zaljubljene i u sebe, naravno bez preterivanja. Jer lepo je. Kad voliš sebe. Onda će te i drugi voleti, zar ne? Ali, zavolite sebe zbog sebe, ne zbog toga da bi vas drugi voleli. Rekoh isto jednom da smo sami sebi i prijatelj i neprijatelj. Vi gledajte da izmirite te sve zaraćene strane u vama.

Da se opet vratim momcima. Dakle, dragi naši mladići (oprostićete što vas ne zovem muškarcima, ali još uvek ste očigledno mali da bi vas tako nazivala), dokle god vi budete devojke povređivali i glumili mačo frajere, bićete nesrećni. Koliko god vi mislili da je to kul, stićiće vas sve to. Jednog dana. Sve dolazi na naplatu. Setite se koliko ste njih ostavili u suzama i setite se isto koliko te suze znaju da se vrate, i to duplo.

Сродна сликаphoto credit: https://cdn.powerofpositivity.com

Ne budite prosti, bahati, ne nazivajte žene svakakvim imenima. I preklinjem vas, nemojte lagati. Naučite se već jednom da se sve laži pre ili kasnije saznaju, a suze nastale zbog istih, troduplo se broje. Žena će uvek lakše podneti istinu, koliko god bolna da je, al bar ćete u njenim očima kroz neko vreme ipak ostati čovek. A ako ste je slagali, verujte mi, nema povratka. Ne postoji reč koja bi vas u tom momentu spoznaje laži opisala.

Ako ti se sviđa, sviđa, reci joj to otvoreno.Udvaraj joj se.Normalno, prirodno, ne napadno i ne skači pred rudu. Nemoj odmah fore jaoj šta bih ti radio, jaoj gde bih ti radio. Ne budi prost. Pitaj malo starije od sebe kako su se ranije udvarali. Šetnje, poruke, pozivi, gledanje tv-a, kafenisanje, bioskop. Pravi muškarac će čekati koliko treba, za onu koja mu se sviđa, sviđa. Ništa komplikovano, zar ne? Ali, ukoliko ti to sve zvuči zamršeno,ukoliko shvatiš da ti se i ne dopada baaaaš toliko da bi se „mlatio“ sa njom 24/7, ukoliko ustvari skontaš da bi ipak sa njom samo ono o čemu misliš 24/7, onda se i ne mlati. Ni ne pokušavaj. Idi onda juri za onom koja noge diže odmah čim te vidi. Ostavi ovu koja veruje u ljubav, da i dalje veruje i da sačeka onog ko je zaista zaslužuje.

Резултат слика за udvaranje

I vi drage moje, nemojte misliti da ćete ovakvog muškarca promeniti. Ako ste mu se „podale“, ne znači da će vas zavoleti. Samo će ispuniti svoju želju za kombinacijom na jednu noć. A verujte mi, mnogi od njih su spremni svašta da vam kažu i da urade, samo da bi došli do cilja. Problem nastaje onda, kada mi padnemo na tu njihovu igru pažnje i kada pokleknemo. Posle, u većini slučajeva, budemo povređene.

I onda ovakva tema otvara još mnoga pitanja. Kako uopšte posle svega verovati da je neko ozbiljan u svojoj nameri? Kako onda uopšte posle svega verovati u ljubav? Nekako se vremenom i nakon brojnih „opekotina“ na muške laži povlačimo u sebe i postajemo nepoverljive. E, u tom momentu fali onaj muškarac, ne mladić, momak, dečkić, već muškarac, koji će znati kako treba prema ženi da se ponaša, kako treba žena da se osvoji i zadrži.

Svima vam želim jednog takvog. Koji će uvek umeti da izmami osmeh na vašem licu. Koji će imati strpljenja za vas. Prema kojem ćete se vi otvoriti, onda kada za to dođe vreme, odnosno onda kada osetite da je to što on oseća prema vama iskreno. Ne savetujem da glumite ledene, nedodirljive kraljice, ali ne savetujem i da slepo verujete u te dečačke fraze i izraze „ljubavi“. Probajte da izbalansirate koliko god je moguće, mada kada je ljubav u pitanju, tu balansiranja nema, znam. Tu ili grmi ili je ravna linija. Ali i dalje verujem ipak, da oni muškarci koji su postojali do ne tako davno, postoje i dalje negde.

Сродна сликаphoto credit: http://www.novosti.rs

Možda su se i oni samo umorili od udvaranja pogrešnim ženama, onima kojima je ljubav samo igra, korist za neki sopstveni cilj. Možda su se i oni previše udvarali onim ženama koje nisu večito zaljubljene u ljubav.

Nema jednog krivca ovde. Obe strane su krive. Ali ono u šta još verujem je to, da će jednog dana, baš onda kada se umore, obe strane shatiti šta i koga žele u svom životu, i da će tada opet pokušati da se spoje, dve strane na istoj strani.

Do tada, drage moje, nemojte očajavati. Ako ste same, radite na sebi, u smislu da se zavolite još više, budite u vezi same sa sobom. Ne vraćajte se bivšima u trenucima slabosti. Jedite čokoladu, jedite šta god volite, ako vam je hrana uteha. Lakše ćete smršati, nego skinuti onaj osećaj kajanja što ste se ponovo vratili, pa makar i na noć, osobi koja vas ne zaslužuje.

Ima toliko načina da budete zadovoljne u svojoj koži. Pronađite ih. I nemojte da prestajete da verujete u ljubav. Ona postoji. Nisu je izmislili. Samo se uplašila od ovog ludog, drugačijeg vremena od onoga na koje je navikla. Ali ljubav je to. Prilagodiće se ona svemu, samo ako i dalje ostanemo uz nju. Vratiće se na velika vrata sve one prave vrednosti. Jer kad je nešto ogavno i kad ne valja, ne traje doveka. Tako neće ni ovo „moderno“ udvaranje. Jednoga dana, poželeće momci da postanu muškarci. Jednoga dana dve strane biće na istoj. I sve će to doći onima koji su verovali u ljubav čak i onda kada su drugi prestali.

Ljubav samo zvuči komplikovano, sa milion pitanja i podpitanja, a ustvari…kada klikne, treba se prepustiti. Dok ne klikne, okrenite se sebi, nemojte tražiti klik na silu. Važi za obe strane. Ukoliko želite kombinaciju, ne vezu, ok je i to, sve dok vam to prija. Ni tu nemojte ostajati na silu. Svakako, verujmo da će ovo ne tako davno postati biti ponovo. Uskoro…

Vaša uvek zaljubljena u sebe Koskica

 

 

I neka bude kako kažem…

Svaka bajka ima kraj, ali prvo mora da ima početak.Kao što se dešava i godinama.Kraj jedne uvek znači početak druge, a od nas može zavisiti  kakve stranice ćemo ispisati u toj novoj bajci, od ponoći, od 01.01.2018.godine.

Uvek, kako se bliže, baš bliže taj kraj i početak, postajemo nenormalno užurbani, kao da će famoznog 01.01. nestati sveta.Hvata nas panika da li ćemo sve stići, da li ćemo sa svim dragim ljudima popiti po još jednu kafu u ovoj staroj godini…Vreme neće stati, ne znam zašto to sebi radimo.Zašto unosimo tu neku nervozu u sebe umesto da se prepustimo i radujemo novom početku? Možda nas nervira činjenica da smo sa tim krajem jedne godine za drugu bliži starenju? Ili je to prosto zbog toga što ipak, možda zbog nekog usađenog sujeverja, želimo da sve ostavimo u godini za nama, onako kako smo zamišljali i planirali?

Ali, nekad ne ide sve po planu i prosto moramo se naučiti da se ne nerviramo zbog stvari na koje ne možemo uticati. Jer ceo život je lekcija. Svaki sekund njegovog trajanja. Pitanje je samo koliko smo dobri đaci i da li ćemo primeniti to nešto naučeno ili ćemo ko svaki pravi „kampanjac“ nabubati napamet, pa kroz neko vreme zaboraviti sve?

Trudite se ipak da sačuvate to znanje koje vam život daje.Nikad ne znate kada će dobro doći.

Kao što i vrapci na grani znaju, ove godine sam odlučila da u decembru i januaru vratim u svoj život tu prazničnu atmosferu. Malo mi ovo proleće u sred zime to remeti, ali ne dam se. Jedna od stvari koje sam uradila ove godine – pravila sam čestitke svim dragim ljudima i slala sam im na kućne adrese. 🙂 Neke sam i lično odnela, jer malo sam se preračunala da ću stići sve da napravim i pošaljem, ali vreme leti i ne pita.

Kako bilo , zaista sam svaku napravila od srca i nadam se ljudi moji najdraži da sam vas na kratko vratila u vreme kada je bilo nezamislivo da se novogodišnje razglednice ili čestitke, ne pošalju. Isto tako se i nadam da sam vam izmamila osmeh, a znajući vas, znam da jesam.

Ove su nastale među prvima, njih sam stigla da slikam…ostale, zbog žurbe, nisam 😉 a ima ih još 23 🙂

Moj predlog je da sledeće godine napravite čestitke ili ako niste vični u tome, kupite ih i pošaljete na kućnu adresu dragim ljudima. Samo zamislite sebe na njihovom mestu, koliko biste se samo obradovali da vam neko pošalje čestitku u doba društvenih mreža i internet ekspanzije. Shvatićete kako je osećaj divan, a još divniji je kada darujete i upravo vi u nekome izazivate taj osećaj radosti tim jednim parčetom papira. Vratimo prave vrednosti na njihovo mesto. Krenimo od sitnica. 🙂

I mene je rekoh već stislo ovo vreme, pa se nagomilalo mnogo obaveza na poslu, ali ove godine me je nekako i briga pravo da vam kažem. Ako ne stignem sve da završim (nevezano za posao), pobogu, šta sad…Život se nastavlja i posle te ponoći.

Related imagephoto credit: http://etc.usf.edu

Još jedan predlog vama, nešto što primenjujem na kraju svake godine i što daje razultate. Pazite, nisu nikakve magije, samo nešto što će vam pomoći da sami sebe podržite u svojim ciljevima.Dakle:

  • Ispisaću na papiru šta želim da ostvarim i postignem u sledećoj 2018.godini. Neću pisati referat, niti šta želim da promenim ili šta želim da mi se NE DOGODI…Pisaću samo bitne, krucijalne stvari koje želim da obeleže tu godinu. Nekako, uvek, nesvesno ili kako god već, nisam stručna toliko da umem da objasnim to dešavanje, ali te reči na papiru su me gledale i terale da sve što zapišem i ostvarim. Uvek do sada. Nije laž ni kliše, pričam sve iz iskustva.

Image result for novogodišnja listaphoto credit: http://glossy.espreso.rs

Npr. jedne godine se na papiru nalazila stavka da do septembra kupim sebi auto, a nikakvog izgleda nije bilo da ću to uspeti. Ali, malo po malo, svemir se udružio 🙂 i od toga da nemam posao u januaru stigla sam do toga da sam do septembra uveliko bila zaposlena i vozila mog juga kojeg sam sama sebi kupila 🙂 Neko će reći jugo nije auto, a ja ću reći da je to bio moj beli konj i princ u jednom koji me je vodio gde god sam želela da idem.

Sledeća stavka je bila da konačno završim višu školu koju sam „napustila“ 5 godina pre toga. Završila sam je. Ove godine sam čak upisala i 4. godinu, dve godine nakon tog čuvenog diplomiranja 🙂 Onda, pisalo je i NAĆI POSAO U SVOJOJ STRUCI. Predpostavljate, našla sam. Uglavnom, sve je u našoj glavi. Kada pogledate taj spisak zacrtanih ciljeva, osećate neku obavezu prema sebi i to vas gura napred, da to ostvarite. Prošle godine nisam napisala na papir, imala sam u glavi svoje želje, ali ove se vraćam ipak pisanom formatu. Ne znam, nekako mi više uliva poverenje ako je ispisano, jer ovaj naš ludi i brzi život lako proguta reči koje su samo u glavi. I onda se izgubimo i nema nas nigde.


Neki će želeti da zaborave ovu 2017., neki da ona nikad ne prođe. Ja? Ja sam joj zahvalna što me je pod broj 1, naučila da se više posvetim sebi. Možda zbog toga što sam svima poželela, između ostalog i sebi, na kraju 2016. da predstojeću nazovemo svojim imenom. To ću ponovo poželeti svima, jer deluje 🙂 mada, u mom slučaju, 2018-oj ja ću dati svoj nadimak (jer 2017-a već nosi moje ime) i mislim da će joj odlično stajati Koskica (bloguje), a 2019. ću sto posto dati i svoje prezime. Ali da se ne bi pogubili u svim ovim brojkama i godinama, samo vi godine nazivajte svojim imenima i biće to sve dobro.

Jedna od stvari koje mi je ova godina donela, pored vikend putovanja, mora, mnogo novih i dragih ljudi, je i pokretanje ovog bloga i instagrama. Jer dok pišem, osećam se srećno, ispunjeno, kao da mi neki teret pada sa srca. Opet jedan mali predlog vama:

  • kupite neku lepu svesku i krenite da pišete dnevnik, kao nekada. Setite se tog osećaja, kada na papir padnu sve reči koje su vam u glavi i na duši.

Related image                    photo credit: http://data.whicdn.com

Kad vam je teško – PIŠITE. Kada ste ljuti – PIŠITE. Kad vam je lepo – PIŠITE. Kad vam je dosadno – PIŠITE.

Ovaj blog sam pokrenula u trenutku kada sam imala previše slobodnog vremena, a druženje sa dosadom je postalo naporno. Vidite da nikad ne znate šta sve može da se rodi iz dosade ili pisanja. Samo vi pišite. Ne kažu džaba da papir trpi sve. Jednoga dana, sve napisano sada, a pročitano tada, biće vam urnebesno smešno.

Pišite, jer oslobađa. Pišite, jer ispunjava. Verujte u sebe, svakog sekunda. Ne odustajte. Ako ne ide po planu A, pređite na B, pa i C, pa i na Š. Ako neće ni po Š, a vi pustite da se dogodi samo od sebe. Ali nikada nemojte prestati da verujete u svoje želje, mogućnosti, u sebe. Šta god da se desi.

Sve je prolazno. Gledajte samo da u toj prolaznosti uvek zgrabite ono najbolje od nje i to sačuvajte od zaborava. Ostalo, neka nestane, briga vas. Šta god to bilo.


Prva stvar na mojoj listi za 2018. je da ovaj blog dopre do što većeg broja ljudi i da vas inspiriše, za šta god. Da budem još bolja u prenošenju svog iskustva, jer JA SAM VI ISTO KOLIKO I VI JA. Ostalo ću dodati ovih dana.

A koja je vaša prva stavka? Kako će glasiti poslednja rečenica bajke 2017, a kako prva kao uvod u bajku 2018. koja će ponosno nositi i vaše ime? Moja bajka je sa ovim blogom već krenula, samo ću je nastaviti i to rečenicom: „Sve dok ne uspem, ja ću pokušavati.“ I BIĆE KAKO KAŽEM!!!

Svaka bajka ima kraj, ali prvo mora da ima početak.Kao što se dešava i godinama.Kraj jedne uvek znači početak druge, a od nas može zavisiti  kakve stranice ćemo ispisati u toj novoj bajci, od ponoći, od 01.01.2018.godine.


PS. Hvala vam svima što ste ovde i što me čitate. Mnogo mi znači kada mi stignu vaše poruke i kada mi „šerovanjem“ insta kratkih misli, pokazujete da vam se ovo sve ustvari sviđa.Kada mi napišete da ste se u nekom tekstu pronašli, kada mi napišete da sam vam dala inspiraciju. Hvala vam.

Želim vam prvenstveno dobrog zdravlja, zdravog razuma i čisto srce. Sve ostalo, napišite i krenite lagano po svoje parče sreće. Šta god to bilo! Neka vam u glavi ili negde zapisano bude: I BIĆE KAKO KAŽEM!!!

I naravno, da ne zaboravim. Bilo zbog sujeverja ili čega god, ostavite ipak prošlost u prošlosti. Jer 2018. kucaaaaa 🙂 a vi gledajte da joj otvorite vrata i da je ugostite kao pravi domaćini.

…pogledaj zvezda pada, pomisli želju sada, neku lepu, lepršavuuuu…. 

Vaša Koskica.

I neka život bude pesma…

Muzika…nešto najdivnije što postoji na ovom svetu, nešto što ne poznaje granice.Pesma, reči, note, melodija.Tužna, brza, vesela, lagana, lepršava. Komercijalna, moderna, narodna, zabavna.

Image result for muzikaphoto credit: http://www.psihoverzum.com

Dobra pesma je dobra pesma. Ne znam zašto se ljudi i dalje foliraju da ne slušaju određene izvođače odnosno njihovu vrstu muzike. Ja nemam problem sa tim. Ja slušam pesmu, dal’ je peva poznat ili anoniman, totalno nebitno. Bitno mi je da mi se svidi ritam, muzika, reči…ma može drugima da bude najgluplja na svetu i da su šatro gadljivi na nju, bitno je da je meni sjajna. Da me pokreće…dal’ način na koji je otpevana ili neki sasvim deseti deo u pesmi, zaista nebitno….bitno je da tera na igru…ili da pomogne kada ti se plače, a ne uspevaš da isplačeš šta ti je na duši.

Zaista obožavam muziku. Ona leči dušu.Leči stres. Obožavam da „odvrnem muziku do daske“ i da sređujem kuću. Sve nekako ide lakše. U stanju sam ceo dan da đuskam dok usisavam ili perem sudove…Obožavam da sednem u auto, pustim muziku i održim svoj mini koncert. Tu nikome ne smetam i tu niko ne čuje moje falširanje, a meni dobro dođe kao antistres terapija. Ili kada sam tužna zbog nečega, nekoga, volim da pustim dobre balade, da se isplačem.Pisala sam o plakanju, da je to nešto što treba sebi da dozvolimo, jer suze čiste dušu.

Image result for muzikaphoto credit: http://cdn2.lifehacker.rs

Nemojte da vas bude sramota zbog muzike koju slušate. Svaka generacija ima neki žanr koji je aktuelan, i dešava se da se ljudi teško naviknu kad dođe novi pravac. Pljuju, snebivaju se, a krišom slušaju upravo to što pljuju. Priznajem i ja, da se i ja nađem nekad u toj masi koja prosto ne može da svari neke pesme, izvođače, ali jednostavno, ako mi nešto ne odgovara, to ne slušam. Ima zaista onih pesama koje su ne daj ti Bože i za koje se pitaš kuda ide ovaj svet. Ali mnogo je većih problema od muzike, samo eto, muzika kao nešto najdostupnije u današnje vreme je i prva na listi koja će se osporavati ili vazdizati. Za ostalo prosto nije nam vreme, niti se ima vremena. Ne bih dalje polemisala o tim stvarima, jer na ovom blogu, želim da vam prenesem svoja iskustva sa određenim situacijama i da iz mog primera možda dobijete ideju kako određenu stvar da prevazđete. Jer kao što skoro stalno ponavljam, želja mi je da vam pokažem da niste sami u svojoj muci. Da sam ja vi isto koliko i vi ja. Pa hajde da se vratimo na muziku 🙂

Image result for igrati uz muzikuphoto credit: http://www.clubber.rs

Jedna od stvari za koje sam večno zahvalna je što volim da pišem, pogotovo što sam to pisanje spojila upravo i sa muzikom. Tekstovi za pesme. Taj momenat kada dobijem melodiju na koju treba da radim tekst  je nešto što ne znam kako bih vam opisala. Slušam u krug melodiju i pustim mašti na volju. Nekad mi inspiracija dođe sama po sebi, a nekad se i vala pomučim da bi tekst ispao kvalitetan. Trudim se da uvek nađem neku zanimljivu, aktuelnu temu, da upotrebim reči koje su se retko ili koje se uopšte nisu pojavljivale u već postojećim pesmama, ali to je isto malo teže, s’ obzirom da sve što je dobro je već napisano. Zaista imamo dobre tekstopisce i u masi pesama se pronađem, a neretko i „iznerviram“ zašto meni nije na pamet pala ta fraza ili ta reč da je ja napišem.Ali sve je to deo moje nadogradnje, moje inspiracije. Trudim se da budem svoja, da nikoga ne kopiram, učim konstantno kako se piše kvalitetan tekst, bez obzira na tu moju ludačku inspiraciju koja se obično dogodi kada legnem da spavam, pa mi kroz glavu proleti neka odlična fraza i onda tako sanjiva ustajem i krenem da pišem i razvijam priču, odnosno tekst.

Image result for pesmaphoto credit: http://citiram.net

Svakako, pisanje tekstova i pisanje postova na blogu i kratkih misli na instagramu, razlikuju se, a u suštini isti su. U svemu tome leži iskrenost, leži sve ono što je u mojoj glavi, u mom srcu. Ne mogu da napišem nešto u šta ne verujem. To prosto nisam ja. Primetili ste verovatno da su moji postovi malo poduži, ali ja ne umem drugačije. Imam taj osećaj da sam uvek ostala nedorečena. Ponavljam da uvek pišem iz srca i da nema nikakvih ispravki što se postova tiče. Kada su tekstovi u pitanju, naravno da tu bude ispravki. Retko kada se desi da prva verzija teksta ostane od početka do kraja takva kakva je. Uvek se dogodi da se nešto izmeni, da bi bilo još bolje ili još emotivnije. Kada pišem tekst koji će se pevati, i tu se vodim time da ste svi vi ja, i da sam ja vi i trudim se upravo tu emociju da prenesem. A najveća nagrada mi je kada vidim da vam se nešto iz teksta dopalo, pa to šerujete i pišete po statusima. Hvala vam na tome.

Mogu da me inspirišu razne situacije, razne priče drugih, sve to što ljudi kažu, savetuju, ispričaju, gledam kao pesmu. Kroz reči ljubav živi. Jer, obrni okreni, sve pesme u sebi imaju notu ljubavi. Dal’ ona bila tužna, srećna, bolna, svakoj je glavni stub – LJUBAV.

To bi onda bio i moj savet vama ovoga četvrtka…svaku situaciju u kojoj se nađete, pretvorite u pesmu. Pokušajte da je opevate i videćete koliko će vam biti lakše, nekada čak i smešno, kada na primer, to što vas muči stavite na papir u obliku pesme i još joj dodate neku melodiju. Biće vam zabavno da otkrijete i taj deo sebe. Dal’ bila dobra ili zaista loše napisana pesmica koju bi i dete u prvom osnovne bolje napisalo, nije bitno…bitno je da ste pokušali. Bar ćete se nasmejati ako ništa drugo i probudićete tu kreativnost koja leži u vama, a sigurna sam da je imate.Ne, nemojte tražiti izgovore. Imate je!!!

A moja, da kažemo, preporuka od srca za sve vas bila bi sledeća:

Brzo se živi, nema se vremena, neke stvari su nestale i izgubile na vrednosti, ali rekosmo da ćemo zajedno učiti bar kroz ovaj decembar i januar, da vratimo te neke vrednosti prividno, makar samo u ova dva meseca, na mesto koje im pripada. Nadam se da ste bili kreativni što se tiče predstojećih praznika i da ste dobili inspiraciju da svojoj omiljenoj ili omiljenim osobama napravite neku sitnicu kao novogodišnji poklon.Ja vam sledećeg četvrtka pokazujem šta sam spremila mojim dragim ljudima. Ako ne stignete ovog puta, možete sledeće godine tako nešto da im spremite 😉

Kako god. Vreme je da se kiti jelka. Uzmite jedan dan za sebe. Pustite omiljenu muziku, do daske naravno, skuvajte kafu, navucite bade mantil i počnite lagano da pripremate sve za taj divni događaj. Radujte mu se kao nekad, kad ste bili mali. Udahnite svaki trenutak ispunjen tom neobjašnjivom magijom novogodišnje groznice. Okitite jelku da šljašti, neka bude vesela, šarena, nek ima raznoraznih ukrasa. Napravite neki svoj, lični. Pevajte iz sve snage, igrajte kao da vas niko ne gleda. Održite svoj koncert ispred ogledala, sa sve četkom ili dezodoransom u ruci kao mikrofonom. Zahvalite se svojoj izmišljnoj publici. Tražite da pevaju u glas sa vama. Ponašajte se kao istinska zvezda. U pauzama koncerta, nastavite da kitite jelku, videćete kakav sjaj će i ona poprimiti, jer ste joj posvetili koncert 🙂 Usput pojedite brdo slatkiša, o liniji ćete misliti drugi put. Taj dan dajte sebi oduška i budite sve ono što ste oduvek želeli. I trudite se da vam od toga dana svaki sledeći bude pesma.

„Ceo život je igra…nek tvoj bude ona najlepša, uz muziku. Jer muzika je ljubav, smeh, plač, sreća, tuga. Ti pusti nešto veselo i igraj kao da niko drugi ne postoji.Igraj.Ako staneš,stani samo kako bi sačekao nekoga da ti se pridruži.Igraj.Jer niko to neće umesto tebe uraditi.Igraj…“ Koskica 

Primetićete možda da uvek savetujem slično, a poenta je ista. Posvetite se sebi, glavni sastojak svakog saveta i to u kućnoj varijanti ili na nekoj vama željenoj destinaciji. Bitno je da budete sami sa sobom. Dal’ ćete plakati ili pevati ili spavati, na vama je.

Samo neka ide muzika.Muzika lepo zna da oboji sive dane.Samo hleba i igara.Samo pesme i veselja. Samo udri brigu na veselje…i pevaj!!! I igraj…Budi pesma, budi muzika!!!

PS. A da ste pesma, koja biste bili? 🙂

Vaša Koskica pesmica 🙂

Bivšima…neka to i ostanu…

Umemo mi žene da volimo do daske…ili bar da mislimo da volimo, a u stvari volimo samo sliku koju stvorimo o muškarcu, koja se nekako uvek raspadne sa padanjem prvih maski. Ali mi ni tada kao da ne želimo da poverujemo u pravo lice, pa tu sliku lepimo do iznemoglosti, sto puta, sve dok na kraju ne shvatimo ipak da je tako izlepljena i izmrljana slika ustvari jako ružna.I onda odlučimo da je bacimo, spalimo, pocepamo…Besne smo, razočarane, povređene, zato što nije realno stanje onakvo kakvo smo mi umislile. I treba nam vremena da se prilagodimo novonastaloj slici na kojoj smo same. I treba nam vremena da shvatimo da je do juče neko koga smo zvali svojim, postao bivši.

A šta se onda dešava u našim glavama? Zašto imamo tu potrebu da se upravo tim bivšima vraćamo iznova i iznova? Zašto opet pokušavamo da od one već ružne slike napravimo novu, ispeglanu, blistavu, kad ne ide? Ne može od babe devojka, zar ne?Odakle ta silna želja vratiti se na nešto što je puklo, što znamo da nije išlo, a vrlo smo svesne da tek na dalje neće ići? Zašto pravimo budale od sebe?

„Niko na svetu nije vredan tvog ponižavanja, niti suza, niti neprospavanih noći, osim tvog deteta.“ – Koskica bloguje

Lepo je kad se voli, kad je to uzvraćeno, ali šta onda kada sa nečije strane to izbledi? Ništa, treba pustiti. Znam da je teško, i te kako znam, ali još teže je držati svom snagom taj kanap sećanja na lepe dane.On se urezuje u ruke i dokle god ga stežemo, boleće nas. Tek onda kada ga pustimo, biće lakše. Dlanovi će brideti još neko vreme, ali brže će proći taj trenutni bol, nego onaj konstantni koji gajimo tako što ne puštamo na vreme taj kanap.

Image result for dlanovi photo credit: http://www.fokuzz.com

Kada odlučiš da je neko bivši, potrudi se da to zaista i postane i ostane. A kako ćeš shvatiti da mu je vreme da ide u tu fioku? Evo samo jedan mali primer…

Mi žene smo komplikovane, jesmo, ali u tome je naša draž. Ništa to nije toliko strašno koliko se o tome bruji. Ako te ne poštuje, što je prvo i osnovno, nema potrebe da i dalje nosi krunu tvojih osećanja.Odmah da si presekla i ubacila ga u fioku BIVŠI. Ok je ako je normalan, pa razgovarate i kažeš mu šta ti smeta, odnosno za šta misliš da nije u redu i da ti time što to radi pokazuje nepoštovanje, pa on to zaista promeni.Ali nije ok ako on i dalje nastavi tako.Onda se zapitaj, šta će ti muškarac koji te ne poštuje? Ma bre, odmah radikalno, šta pričam ja to, kakvi razgovori i ispravljanja? Da je pravi, bila bi ti i te kako poštovana. Ovako – FIOKA BIVŠI, bez daljeg objašnjavanja.

BIVŠIMA: To što ti misliš da je cool da mi ne odgovoriš na poruku, poruke, što misliš da je tvoje vreme vrednije od mog, što kao teraš neki inat i glumiš neku šatro muškarčinu…Što me tretiraš kao neku glupaču, a moj IQ je veći od tebe samog, što misliš da si uvek u pravu i nikada ne prihvataš kritiku, čak ni onu dobronamernu, što svojim izjavama tipa: „Opaaaa, ide se u izlazak, biće nekih frajera, smotaj nekog macana…“ a pritom se zoveš mojim dečkom, pokazuješ i te kakvo nepoštovanje mene i mojih vrednosti, a pokazuješ svoju nesigurnost, što ti smeta moj uspeh, što ti smeta moj neuspeh, što ti smetaju moji prijatelji, roditelji i još mali milion sitnica…Sve to znači da me ne poštuješ i znači da si zato tu gde jesi – u fioci.

Image result for bivšimaphoto credit: http://www.alt-f-artist.com


BIVŠIMA:

Zato što je bilo sve tako kako je bilo, bivši si. Nema potrebe da se vraćaš kad shvatiš ustvari da si sjebao stvar. Do tad sam te već pregrmela.Prestani da budeš sebičan. Imao si svoju šansu, nema potrebe ponovo da dolaziš po nju, jer je nećeš dobiti. Možda sam srećna sa nekim drugim, možda sam srećna sama, kako god, svakako sam srećna bez tebe. Navikni se na to. Možda sam ti se u početku vraćala, ali samo zato što ja nisam mogla da se naviknem da si se promenio,eto, tek tako. Ili zato što sam mislila (kao što svaka od nas bar jednom pomisli,da se ne lažemo) da ću baš ja biti ta zbog koje ćeš se promeniti. Ali, ljudi se ne menjaju.Bar ja ne znam ni jedan primer. Neće tebe promeniti ni bolja ni gora od mene.Možda me i jesi voleo, ko će ga znati, ali tako poremećen nisi znao da pokažeš da jesi. Kako god, sve je to iza mene.I sada već potpuno nevažno.

Samo želim da ti kažem, HVALA. Što si mi dao lekciju, što sam nešto izvukla iz našeg odnosa.Barem taj šablon kako treba i kako ne treba da se ponašaš prema ženi.Što sam posle svakog tebe bivšeg naučila nešto i o sebi i o tome šta treba i šta ne treba da mi smeta.Hvala ti i za one lepe trenutke, neću biti bezobrazna, zapamtiću ih.Ali ti zapamti da uvek, po nekom nepisanom pravilu, sve dobro pada u vodu, kada na kraju uradiš tu jednu lošu stvar.

Imala sam potrebu da kažem sve ovo, jer svašta, kad sam ja ostala nedorečena 🙂 Imala bih ja još što šta da dodam…ali neka ovo bude prvi deo, početak,da još jednom utvrdiš gradivo, ko si i šta si u mom životu i u kojoj si fioci 🙂

I ne, ne pišem ovo sve određenoj osobi. Ovo je posvećeno svim BIVŠIMA…NEKA TO I OSTANU!!!!

A vi mile moje, drage žene, devojke, kraljice…Koliko god bilo teško, ne vraćajte se bivšima, molim vas. Jače ste i veće od toga. Ne dozvolite da vam ukradu ono najvrednije, vaš osmeh, vaše dostojanstvo, vašu dušu. Jer bivši su kao neke pijavice. Uvek nam uzmu sve ono lepo što imamo u sebi, da bi nahranili svoj ego ili šta god već hrane.Ne dajte im više, ni mrvu toga.Vratite se sebi kad već imate priliku, ne vraćajte se bivšima….

 

Tvoja bivša Koskica