Ne tako davno, živeli su…

Nekada davno,pardon, ne tako davno,  živeli su jedna devojka i jedan mladić. Mladiću se ta devojka mnogo dopadala, kao i on njoj, ali su se znali samo iz viđenja. U jednom momentu, on je skupio hrabrost i prišao joj. Predstavio se, kao lepo vaspitan momak, proćaskali su i razmenili brojeve telefona. Tu noć su se dopisivali do kasno. Kuckali su o svemu. Uglavnom su pokušavali da se bar nekako upoznaju. Dogovorili su se da će se naći sutradan, kako bi uz kafu nastavili upoznavanje. Kada su se našli, smotano su se poljubili u obraz i uz stidljivi osmeh upustili su se u priču. Dugo su sedeli i uživali, svako u priči o onom drugom. Na rastanku su se opet poljubili u obraz. Pola sata nakon rastanka, nastavili su upoznavanje preko poruka. Pisao joj je divne stvari. Ona je bila očarana. Opet su se dogovorili da se vide. Ovog puta išli su u bioskop….iz dana u dan postajali su sve bliži. Opustili su se i uživali. Nakon nekog vremena, poljubili su se prvi put. Taj poljubac je za oboje bio savršenstvo. Pun emocija. Zabavljali su se dosta pre nego što su prvi put spavali. Od tog momenta, njihova veza je postala još jača. Na kraju, završila se brakom. I dan danas su srećni. Pričaju svojoj deci kako su se upoznali, kako su se zavoleli, nadajući se da će i njihova deca doživeti takvu ljubav. Čiča miča i gotova priča….

Сродна слика                photo credit: love

Alo??? Gde su nestali ovakvi muškarci? Gde su nestale ovakve devojke? Zbog čega su kombinacije zamenile prave veze? Zbog čega smo prestali da verujemo u ljubav? Ovo gore nije samo bajka. Ovo gore je bilo. Ne nekada davno, već ne tako davno.

U poslednje vreme, sa kojom god drugaricom da sam pričala, naslušala sam se raznoraznih primera kako su muškarci danas prestali da se trude. To se odmah šalju slike polnih organa. Ili budu divni, romantični, bajni, dok ne dobiju ono što su naumili. I te fore kad čujem, ja sex mogu da imam kad god hoću, ne želim samo to od tebe, pa povraća mi se. Ako možeš da ga imaš, što obigravaš oko mene? Idi onda tamo gde ti se nudi, ako ti se nudi uopšte… Zar je zaista teško potruditi se oko devojke koja vam se dopada? Zar vam se zaista ceo svet vrti oko sexa? Nemojte da glumite muškarčine. Nemojte da povređujete devojke. Ako vam je mozak samo u onoj vašoj maloj glavi, onda tražite takve devojke, koje su na vašem nivou. Nemojte dirati one koje su dobre, naivne, romantične, koje veruju u ljubav, samo zarad par minuta vašeg zadovoljstva.

Резултат слика за zaljubljena devojkaphoto credit: https://joomboos.24sata.hr

Ne branim sve devojke, ali branim sve one večito zaljubljene u ljubav. One koje mogu da ti daju ceo svet i od tebe naprave boljeg čoveka. Nemoj po njima da gaziš. Nemoj da budeš prost. Nemoj, samo nemoj.

Ako ti se ikada dogodi da ti se neka devojka istinski dopadne, ne ispuštaj je tako lako. Potrudi se oko nje. Sve mi volimo kada smo muškarcu bitne. Ne očekujemo kule i gradove. Očekujemo poštovanje. Pažnju. Nismo komplikovane koliko su vas ubedili. Vrlo smo jasne u onome što želimo. Samo treba da nas čujete. I slušate kad vam pričamo!!! Da obraćate pažnju upravo na te male sitnice.

Drugarica mi je skoro ispričala kako je dečko iznenadio. Pričali su jednog dana uopšteno o tome ko je šta tog dana radio. U jednom momentu mu je rekla da je videla da je izašla nova knjiga njenog omiljenog pisca, ali da nije uspela da ode do knjižare, jer je zaglavila na poslu.Onako najnormalnije mu je rekla, kao odgovor na pitanje šta si ti danas radila.Naravno, sutradan ju je ta ista knjiga sačekala. Prosto. Jednostavno. Sitnica. Znak da te neko sluša čak i kada trabunjaš. Mislim da sam negde i spomenula da ako želimo da nekoga iznenadimo,da treba da upijamo i one najbanalnije stvari koje priča, jer obično se tu krije rešenje za iznenađenje.

Сродна сликаphoto credit: https://cdn.thealternativedaily.com

Zar je zaista teško poslati devojci poruku za dobro jutro, za laku noć, ako ti se istinski dopada? Čemu vode te glupe igrice od jutra do sutra? Neću da joj se javim, neka čeka, neka čezne…Lepa je čežnja, ali samo kad je iskrena, ne kad je iscenirana. Ako ti se devojka i ne dopada toliko, zašto joj daješ lažne nade? I bre, mi devojke, stvarno smo naive. Uvek se zaletimo srcem i poverujemo u svakakve slatke priče, u svaku malu pažnju koju dobijemo. Kada ćemo i mi jednom otvoriti oči, po cenu da ostanemo same? Zašto se ustvari bojimo te samoće? Niste same, nikada, pogotovo nećete biti same onog momenta kada sebe zavolite sa svim manama i vrlinama.

Nema potrebe uvek da budete „zaljubljene“ u muškarce. Možete nekad biti zaljubljene i u sebe, naravno bez preterivanja. Jer lepo je. Kad voliš sebe. Onda će te i drugi voleti, zar ne? Ali, zavolite sebe zbog sebe, ne zbog toga da bi vas drugi voleli. Rekoh isto jednom da smo sami sebi i prijatelj i neprijatelj. Vi gledajte da izmirite te sve zaraćene strane u vama.

Da se opet vratim momcima. Dakle, dragi naši mladići (oprostićete što vas ne zovem muškarcima, ali još uvek ste očigledno mali da bi vas tako nazivala), dokle god vi budete devojke povređivali i glumili mačo frajere, bićete nesrećni. Koliko god vi mislili da je to kul, stićiće vas sve to. Jednog dana. Sve dolazi na naplatu. Setite se koliko ste njih ostavili u suzama i setite se isto koliko te suze znaju da se vrate, i to duplo.

Сродна сликаphoto credit: https://cdn.powerofpositivity.com

Ne budite prosti, bahati, ne nazivajte žene svakakvim imenima. I preklinjem vas, nemojte lagati. Naučite se već jednom da se sve laži pre ili kasnije saznaju, a suze nastale zbog istih, troduplo se broje. Žena će uvek lakše podneti istinu, koliko god bolna da je, al bar ćete u njenim očima kroz neko vreme ipak ostati čovek. A ako ste je slagali, verujte mi, nema povratka. Ne postoji reč koja bi vas u tom momentu spoznaje laži opisala.

Ako ti se sviđa, sviđa, reci joj to otvoreno.Udvaraj joj se.Normalno, prirodno, ne napadno i ne skači pred rudu. Nemoj odmah fore jaoj šta bih ti radio, jaoj gde bih ti radio. Ne budi prost. Pitaj malo starije od sebe kako su se ranije udvarali. Šetnje, poruke, pozivi, gledanje tv-a, kafenisanje, bioskop. Pravi muškarac će čekati koliko treba, za onu koja mu se sviđa, sviđa. Ništa komplikovano, zar ne? Ali, ukoliko ti to sve zvuči zamršeno,ukoliko shvatiš da ti se i ne dopada baaaaš toliko da bi se „mlatio“ sa njom 24/7, ukoliko ustvari skontaš da bi ipak sa njom samo ono o čemu misliš 24/7, onda se i ne mlati. Ni ne pokušavaj. Idi onda juri za onom koja noge diže odmah čim te vidi. Ostavi ovu koja veruje u ljubav, da i dalje veruje i da sačeka onog ko je zaista zaslužuje.

Резултат слика за udvaranje

I vi drage moje, nemojte misliti da ćete ovakvog muškarca promeniti. Ako ste mu se „podale“, ne znači da će vas zavoleti. Samo će ispuniti svoju želju za kombinacijom na jednu noć. A verujte mi, mnogi od njih su spremni svašta da vam kažu i da urade, samo da bi došli do cilja. Problem nastaje onda, kada mi padnemo na tu njihovu igru pažnje i kada pokleknemo. Posle, u većini slučajeva, budemo povređene.

I onda ovakva tema otvara još mnoga pitanja. Kako uopšte posle svega verovati da je neko ozbiljan u svojoj nameri? Kako onda uopšte posle svega verovati u ljubav? Nekako se vremenom i nakon brojnih „opekotina“ na muške laži povlačimo u sebe i postajemo nepoverljive. E, u tom momentu fali onaj muškarac, ne mladić, momak, dečkić, već muškarac, koji će znati kako treba prema ženi da se ponaša, kako treba žena da se osvoji i zadrži.

Svima vam želim jednog takvog. Koji će uvek umeti da izmami osmeh na vašem licu. Koji će imati strpljenja za vas. Prema kojem ćete se vi otvoriti, onda kada za to dođe vreme, odnosno onda kada osetite da je to što on oseća prema vama iskreno. Ne savetujem da glumite ledene, nedodirljive kraljice, ali ne savetujem i da slepo verujete u te dečačke fraze i izraze „ljubavi“. Probajte da izbalansirate koliko god je moguće, mada kada je ljubav u pitanju, tu balansiranja nema, znam. Tu ili grmi ili je ravna linija. Ali i dalje verujem ipak, da oni muškarci koji su postojali do ne tako davno, postoje i dalje negde.

Сродна сликаphoto credit: http://www.novosti.rs

Možda su se i oni samo umorili od udvaranja pogrešnim ženama, onima kojima je ljubav samo igra, korist za neki sopstveni cilj. Možda su se i oni previše udvarali onim ženama koje nisu večito zaljubljene u ljubav.

Nema jednog krivca ovde. Obe strane su krive. Ali ono u šta još verujem je to, da će jednog dana, baš onda kada se umore, obe strane shatiti šta i koga žele u svom životu, i da će tada opet pokušati da se spoje, dve strane na istoj strani.

Do tada, drage moje, nemojte očajavati. Ako ste same, radite na sebi, u smislu da se zavolite još više, budite u vezi same sa sobom. Ne vraćajte se bivšima u trenucima slabosti. Jedite čokoladu, jedite šta god volite, ako vam je hrana uteha. Lakše ćete smršati, nego skinuti onaj osećaj kajanja što ste se ponovo vratili, pa makar i na noć, osobi koja vas ne zaslužuje.

Ima toliko načina da budete zadovoljne u svojoj koži. Pronađite ih. I nemojte da prestajete da verujete u ljubav. Ona postoji. Nisu je izmislili. Samo se uplašila od ovog ludog, drugačijeg vremena od onoga na koje je navikla. Ali ljubav je to. Prilagodiće se ona svemu, samo ako i dalje ostanemo uz nju. Vratiće se na velika vrata sve one prave vrednosti. Jer kad je nešto ogavno i kad ne valja, ne traje doveka. Tako neće ni ovo „moderno“ udvaranje. Jednoga dana, poželeće momci da postanu muškarci. Jednoga dana dve strane biće na istoj. I sve će to doći onima koji su verovali u ljubav čak i onda kada su drugi prestali.

Ljubav samo zvuči komplikovano, sa milion pitanja i podpitanja, a ustvari…kada klikne, treba se prepustiti. Dok ne klikne, okrenite se sebi, nemojte tražiti klik na silu. Važi za obe strane. Ukoliko želite kombinaciju, ne vezu, ok je i to, sve dok vam to prija. Ni tu nemojte ostajati na silu. Svakako, verujmo da će ovo ne tako davno postati biti ponovo. Uskoro…

Vaša uvek zaljubljena u sebe Koskica

 

 

I neka bude kako kažem…

Svaka bajka ima kraj, ali prvo mora da ima početak.Kao što se dešava i godinama.Kraj jedne uvek znači početak druge, a od nas može zavisiti  kakve stranice ćemo ispisati u toj novoj bajci, od ponoći, od 01.01.2018.godine.

Uvek, kako se bliže, baš bliže taj kraj i početak, postajemo nenormalno užurbani, kao da će famoznog 01.01. nestati sveta.Hvata nas panika da li ćemo sve stići, da li ćemo sa svim dragim ljudima popiti po još jednu kafu u ovoj staroj godini…Vreme neće stati, ne znam zašto to sebi radimo.Zašto unosimo tu neku nervozu u sebe umesto da se prepustimo i radujemo novom početku? Možda nas nervira činjenica da smo sa tim krajem jedne godine za drugu bliži starenju? Ili je to prosto zbog toga što ipak, možda zbog nekog usađenog sujeverja, želimo da sve ostavimo u godini za nama, onako kako smo zamišljali i planirali?

Ali, nekad ne ide sve po planu i prosto moramo se naučiti da se ne nerviramo zbog stvari na koje ne možemo uticati. Jer ceo život je lekcija. Svaki sekund njegovog trajanja. Pitanje je samo koliko smo dobri đaci i da li ćemo primeniti to nešto naučeno ili ćemo ko svaki pravi „kampanjac“ nabubati napamet, pa kroz neko vreme zaboraviti sve?

Trudite se ipak da sačuvate to znanje koje vam život daje.Nikad ne znate kada će dobro doći.

Kao što i vrapci na grani znaju, ove godine sam odlučila da u decembru i januaru vratim u svoj život tu prazničnu atmosferu. Malo mi ovo proleće u sred zime to remeti, ali ne dam se. Jedna od stvari koje sam uradila ove godine – pravila sam čestitke svim dragim ljudima i slala sam im na kućne adrese. 🙂 Neke sam i lično odnela, jer malo sam se preračunala da ću stići sve da napravim i pošaljem, ali vreme leti i ne pita.

Kako bilo , zaista sam svaku napravila od srca i nadam se ljudi moji najdraži da sam vas na kratko vratila u vreme kada je bilo nezamislivo da se novogodišnje razglednice ili čestitke, ne pošalju. Isto tako se i nadam da sam vam izmamila osmeh, a znajući vas, znam da jesam.

Ove su nastale među prvima, njih sam stigla da slikam…ostale, zbog žurbe, nisam 😉 a ima ih još 23 🙂

Moj predlog je da sledeće godine napravite čestitke ili ako niste vični u tome, kupite ih i pošaljete na kućnu adresu dragim ljudima. Samo zamislite sebe na njihovom mestu, koliko biste se samo obradovali da vam neko pošalje čestitku u doba društvenih mreža i internet ekspanzije. Shvatićete kako je osećaj divan, a još divniji je kada darujete i upravo vi u nekome izazivate taj osećaj radosti tim jednim parčetom papira. Vratimo prave vrednosti na njihovo mesto. Krenimo od sitnica. 🙂

I mene je rekoh već stislo ovo vreme, pa se nagomilalo mnogo obaveza na poslu, ali ove godine me je nekako i briga pravo da vam kažem. Ako ne stignem sve da završim (nevezano za posao), pobogu, šta sad…Život se nastavlja i posle te ponoći.

Related imagephoto credit: http://etc.usf.edu

Još jedan predlog vama, nešto što primenjujem na kraju svake godine i što daje razultate. Pazite, nisu nikakve magije, samo nešto što će vam pomoći da sami sebe podržite u svojim ciljevima.Dakle:

  • Ispisaću na papiru šta želim da ostvarim i postignem u sledećoj 2018.godini. Neću pisati referat, niti šta želim da promenim ili šta želim da mi se NE DOGODI…Pisaću samo bitne, krucijalne stvari koje želim da obeleže tu godinu. Nekako, uvek, nesvesno ili kako god već, nisam stručna toliko da umem da objasnim to dešavanje, ali te reči na papiru su me gledale i terale da sve što zapišem i ostvarim. Uvek do sada. Nije laž ni kliše, pričam sve iz iskustva.

Image result for novogodišnja listaphoto credit: http://glossy.espreso.rs

Npr. jedne godine se na papiru nalazila stavka da do septembra kupim sebi auto, a nikakvog izgleda nije bilo da ću to uspeti. Ali, malo po malo, svemir se udružio 🙂 i od toga da nemam posao u januaru stigla sam do toga da sam do septembra uveliko bila zaposlena i vozila mog juga kojeg sam sama sebi kupila 🙂 Neko će reći jugo nije auto, a ja ću reći da je to bio moj beli konj i princ u jednom koji me je vodio gde god sam želela da idem.

Sledeća stavka je bila da konačno završim višu školu koju sam „napustila“ 5 godina pre toga. Završila sam je. Ove godine sam čak upisala i 4. godinu, dve godine nakon tog čuvenog diplomiranja 🙂 Onda, pisalo je i NAĆI POSAO U SVOJOJ STRUCI. Predpostavljate, našla sam. Uglavnom, sve je u našoj glavi. Kada pogledate taj spisak zacrtanih ciljeva, osećate neku obavezu prema sebi i to vas gura napred, da to ostvarite. Prošle godine nisam napisala na papir, imala sam u glavi svoje želje, ali ove se vraćam ipak pisanom formatu. Ne znam, nekako mi više uliva poverenje ako je ispisano, jer ovaj naš ludi i brzi život lako proguta reči koje su samo u glavi. I onda se izgubimo i nema nas nigde.


Neki će želeti da zaborave ovu 2017., neki da ona nikad ne prođe. Ja? Ja sam joj zahvalna što me je pod broj 1, naučila da se više posvetim sebi. Možda zbog toga što sam svima poželela, između ostalog i sebi, na kraju 2016. da predstojeću nazovemo svojim imenom. To ću ponovo poželeti svima, jer deluje 🙂 mada, u mom slučaju, 2018-oj ja ću dati svoj nadimak (jer 2017-a već nosi moje ime) i mislim da će joj odlično stajati Koskica (bloguje), a 2019. ću sto posto dati i svoje prezime. Ali da se ne bi pogubili u svim ovim brojkama i godinama, samo vi godine nazivajte svojim imenima i biće to sve dobro.

Jedna od stvari koje mi je ova godina donela, pored vikend putovanja, mora, mnogo novih i dragih ljudi, je i pokretanje ovog bloga i instagrama. Jer dok pišem, osećam se srećno, ispunjeno, kao da mi neki teret pada sa srca. Opet jedan mali predlog vama:

  • kupite neku lepu svesku i krenite da pišete dnevnik, kao nekada. Setite se tog osećaja, kada na papir padnu sve reči koje su vam u glavi i na duši.

Related image                    photo credit: http://data.whicdn.com

Kad vam je teško – PIŠITE. Kada ste ljuti – PIŠITE. Kad vam je lepo – PIŠITE. Kad vam je dosadno – PIŠITE.

Ovaj blog sam pokrenula u trenutku kada sam imala previše slobodnog vremena, a druženje sa dosadom je postalo naporno. Vidite da nikad ne znate šta sve može da se rodi iz dosade ili pisanja. Samo vi pišite. Ne kažu džaba da papir trpi sve. Jednoga dana, sve napisano sada, a pročitano tada, biće vam urnebesno smešno.

Pišite, jer oslobađa. Pišite, jer ispunjava. Verujte u sebe, svakog sekunda. Ne odustajte. Ako ne ide po planu A, pređite na B, pa i C, pa i na Š. Ako neće ni po Š, a vi pustite da se dogodi samo od sebe. Ali nikada nemojte prestati da verujete u svoje želje, mogućnosti, u sebe. Šta god da se desi.

Sve je prolazno. Gledajte samo da u toj prolaznosti uvek zgrabite ono najbolje od nje i to sačuvajte od zaborava. Ostalo, neka nestane, briga vas. Šta god to bilo.


Prva stvar na mojoj listi za 2018. je da ovaj blog dopre do što većeg broja ljudi i da vas inspiriše, za šta god. Da budem još bolja u prenošenju svog iskustva, jer JA SAM VI ISTO KOLIKO I VI JA. Ostalo ću dodati ovih dana.

A koja je vaša prva stavka? Kako će glasiti poslednja rečenica bajke 2017, a kako prva kao uvod u bajku 2018. koja će ponosno nositi i vaše ime? Moja bajka je sa ovim blogom već krenula, samo ću je nastaviti i to rečenicom: „Sve dok ne uspem, ja ću pokušavati.“ I BIĆE KAKO KAŽEM!!!

Svaka bajka ima kraj, ali prvo mora da ima početak.Kao što se dešava i godinama.Kraj jedne uvek znači početak druge, a od nas može zavisiti  kakve stranice ćemo ispisati u toj novoj bajci, od ponoći, od 01.01.2018.godine.


PS. Hvala vam svima što ste ovde i što me čitate. Mnogo mi znači kada mi stignu vaše poruke i kada mi „šerovanjem“ insta kratkih misli, pokazujete da vam se ovo sve ustvari sviđa.Kada mi napišete da ste se u nekom tekstu pronašli, kada mi napišete da sam vam dala inspiraciju. Hvala vam.

Želim vam prvenstveno dobrog zdravlja, zdravog razuma i čisto srce. Sve ostalo, napišite i krenite lagano po svoje parče sreće. Šta god to bilo! Neka vam u glavi ili negde zapisano bude: I BIĆE KAKO KAŽEM!!!

I naravno, da ne zaboravim. Bilo zbog sujeverja ili čega god, ostavite ipak prošlost u prošlosti. Jer 2018. kucaaaaa 🙂 a vi gledajte da joj otvorite vrata i da je ugostite kao pravi domaćini.

…pogledaj zvezda pada, pomisli želju sada, neku lepu, lepršavuuuu…. 

Vaša Koskica.

I neka život bude pesma…

Muzika…nešto najdivnije što postoji na ovom svetu, nešto što ne poznaje granice.Pesma, reči, note, melodija.Tužna, brza, vesela, lagana, lepršava. Komercijalna, moderna, narodna, zabavna.

Image result for muzikaphoto credit: http://www.psihoverzum.com

Dobra pesma je dobra pesma. Ne znam zašto se ljudi i dalje foliraju da ne slušaju određene izvođače odnosno njihovu vrstu muzike. Ja nemam problem sa tim. Ja slušam pesmu, dal’ je peva poznat ili anoniman, totalno nebitno. Bitno mi je da mi se svidi ritam, muzika, reči…ma može drugima da bude najgluplja na svetu i da su šatro gadljivi na nju, bitno je da je meni sjajna. Da me pokreće…dal’ način na koji je otpevana ili neki sasvim deseti deo u pesmi, zaista nebitno….bitno je da tera na igru…ili da pomogne kada ti se plače, a ne uspevaš da isplačeš šta ti je na duši.

Zaista obožavam muziku. Ona leči dušu.Leči stres. Obožavam da „odvrnem muziku do daske“ i da sređujem kuću. Sve nekako ide lakše. U stanju sam ceo dan da đuskam dok usisavam ili perem sudove…Obožavam da sednem u auto, pustim muziku i održim svoj mini koncert. Tu nikome ne smetam i tu niko ne čuje moje falširanje, a meni dobro dođe kao antistres terapija. Ili kada sam tužna zbog nečega, nekoga, volim da pustim dobre balade, da se isplačem.Pisala sam o plakanju, da je to nešto što treba sebi da dozvolimo, jer suze čiste dušu.

Image result for muzikaphoto credit: http://cdn2.lifehacker.rs

Nemojte da vas bude sramota zbog muzike koju slušate. Svaka generacija ima neki žanr koji je aktuelan, i dešava se da se ljudi teško naviknu kad dođe novi pravac. Pljuju, snebivaju se, a krišom slušaju upravo to što pljuju. Priznajem i ja, da se i ja nađem nekad u toj masi koja prosto ne može da svari neke pesme, izvođače, ali jednostavno, ako mi nešto ne odgovara, to ne slušam. Ima zaista onih pesama koje su ne daj ti Bože i za koje se pitaš kuda ide ovaj svet. Ali mnogo je većih problema od muzike, samo eto, muzika kao nešto najdostupnije u današnje vreme je i prva na listi koja će se osporavati ili vazdizati. Za ostalo prosto nije nam vreme, niti se ima vremena. Ne bih dalje polemisala o tim stvarima, jer na ovom blogu, želim da vam prenesem svoja iskustva sa određenim situacijama i da iz mog primera možda dobijete ideju kako određenu stvar da prevazđete. Jer kao što skoro stalno ponavljam, želja mi je da vam pokažem da niste sami u svojoj muci. Da sam ja vi isto koliko i vi ja. Pa hajde da se vratimo na muziku 🙂

Image result for igrati uz muzikuphoto credit: http://www.clubber.rs

Jedna od stvari za koje sam večno zahvalna je što volim da pišem, pogotovo što sam to pisanje spojila upravo i sa muzikom. Tekstovi za pesme. Taj momenat kada dobijem melodiju na koju treba da radim tekst  je nešto što ne znam kako bih vam opisala. Slušam u krug melodiju i pustim mašti na volju. Nekad mi inspiracija dođe sama po sebi, a nekad se i vala pomučim da bi tekst ispao kvalitetan. Trudim se da uvek nađem neku zanimljivu, aktuelnu temu, da upotrebim reči koje su se retko ili koje se uopšte nisu pojavljivale u već postojećim pesmama, ali to je isto malo teže, s’ obzirom da sve što je dobro je već napisano. Zaista imamo dobre tekstopisce i u masi pesama se pronađem, a neretko i „iznerviram“ zašto meni nije na pamet pala ta fraza ili ta reč da je ja napišem.Ali sve je to deo moje nadogradnje, moje inspiracije. Trudim se da budem svoja, da nikoga ne kopiram, učim konstantno kako se piše kvalitetan tekst, bez obzira na tu moju ludačku inspiraciju koja se obično dogodi kada legnem da spavam, pa mi kroz glavu proleti neka odlična fraza i onda tako sanjiva ustajem i krenem da pišem i razvijam priču, odnosno tekst.

Image result for pesmaphoto credit: http://citiram.net

Svakako, pisanje tekstova i pisanje postova na blogu i kratkih misli na instagramu, razlikuju se, a u suštini isti su. U svemu tome leži iskrenost, leži sve ono što je u mojoj glavi, u mom srcu. Ne mogu da napišem nešto u šta ne verujem. To prosto nisam ja. Primetili ste verovatno da su moji postovi malo poduži, ali ja ne umem drugačije. Imam taj osećaj da sam uvek ostala nedorečena. Ponavljam da uvek pišem iz srca i da nema nikakvih ispravki što se postova tiče. Kada su tekstovi u pitanju, naravno da tu bude ispravki. Retko kada se desi da prva verzija teksta ostane od početka do kraja takva kakva je. Uvek se dogodi da se nešto izmeni, da bi bilo još bolje ili još emotivnije. Kada pišem tekst koji će se pevati, i tu se vodim time da ste svi vi ja, i da sam ja vi i trudim se upravo tu emociju da prenesem. A najveća nagrada mi je kada vidim da vam se nešto iz teksta dopalo, pa to šerujete i pišete po statusima. Hvala vam na tome.

Mogu da me inspirišu razne situacije, razne priče drugih, sve to što ljudi kažu, savetuju, ispričaju, gledam kao pesmu. Kroz reči ljubav živi. Jer, obrni okreni, sve pesme u sebi imaju notu ljubavi. Dal’ ona bila tužna, srećna, bolna, svakoj je glavni stub – LJUBAV.

To bi onda bio i moj savet vama ovoga četvrtka…svaku situaciju u kojoj se nađete, pretvorite u pesmu. Pokušajte da je opevate i videćete koliko će vam biti lakše, nekada čak i smešno, kada na primer, to što vas muči stavite na papir u obliku pesme i još joj dodate neku melodiju. Biće vam zabavno da otkrijete i taj deo sebe. Dal’ bila dobra ili zaista loše napisana pesmica koju bi i dete u prvom osnovne bolje napisalo, nije bitno…bitno je da ste pokušali. Bar ćete se nasmejati ako ništa drugo i probudićete tu kreativnost koja leži u vama, a sigurna sam da je imate.Ne, nemojte tražiti izgovore. Imate je!!!

A moja, da kažemo, preporuka od srca za sve vas bila bi sledeća:

Brzo se živi, nema se vremena, neke stvari su nestale i izgubile na vrednosti, ali rekosmo da ćemo zajedno učiti bar kroz ovaj decembar i januar, da vratimo te neke vrednosti prividno, makar samo u ova dva meseca, na mesto koje im pripada. Nadam se da ste bili kreativni što se tiče predstojećih praznika i da ste dobili inspiraciju da svojoj omiljenoj ili omiljenim osobama napravite neku sitnicu kao novogodišnji poklon.Ja vam sledećeg četvrtka pokazujem šta sam spremila mojim dragim ljudima. Ako ne stignete ovog puta, možete sledeće godine tako nešto da im spremite 😉

Kako god. Vreme je da se kiti jelka. Uzmite jedan dan za sebe. Pustite omiljenu muziku, do daske naravno, skuvajte kafu, navucite bade mantil i počnite lagano da pripremate sve za taj divni događaj. Radujte mu se kao nekad, kad ste bili mali. Udahnite svaki trenutak ispunjen tom neobjašnjivom magijom novogodišnje groznice. Okitite jelku da šljašti, neka bude vesela, šarena, nek ima raznoraznih ukrasa. Napravite neki svoj, lični. Pevajte iz sve snage, igrajte kao da vas niko ne gleda. Održite svoj koncert ispred ogledala, sa sve četkom ili dezodoransom u ruci kao mikrofonom. Zahvalite se svojoj izmišljnoj publici. Tražite da pevaju u glas sa vama. Ponašajte se kao istinska zvezda. U pauzama koncerta, nastavite da kitite jelku, videćete kakav sjaj će i ona poprimiti, jer ste joj posvetili koncert 🙂 Usput pojedite brdo slatkiša, o liniji ćete misliti drugi put. Taj dan dajte sebi oduška i budite sve ono što ste oduvek želeli. I trudite se da vam od toga dana svaki sledeći bude pesma.

„Ceo život je igra…nek tvoj bude ona najlepša, uz muziku. Jer muzika je ljubav, smeh, plač, sreća, tuga. Ti pusti nešto veselo i igraj kao da niko drugi ne postoji.Igraj.Ako staneš,stani samo kako bi sačekao nekoga da ti se pridruži.Igraj.Jer niko to neće umesto tebe uraditi.Igraj…“ Koskica 

Primetićete možda da uvek savetujem slično, a poenta je ista. Posvetite se sebi, glavni sastojak svakog saveta i to u kućnoj varijanti ili na nekoj vama željenoj destinaciji. Bitno je da budete sami sa sobom. Dal’ ćete plakati ili pevati ili spavati, na vama je.

Samo neka ide muzika.Muzika lepo zna da oboji sive dane.Samo hleba i igara.Samo pesme i veselja. Samo udri brigu na veselje…i pevaj!!! I igraj…Budi pesma, budi muzika!!!

PS. A da ste pesma, koja biste bili? 🙂

Vaša Koskica pesmica 🙂

Bivšima…neka to i ostanu…

Umemo mi žene da volimo do daske…ili bar da mislimo da volimo, a u stvari volimo samo sliku koju stvorimo o muškarcu, koja se nekako uvek raspadne sa padanjem prvih maski. Ali mi ni tada kao da ne želimo da poverujemo u pravo lice, pa tu sliku lepimo do iznemoglosti, sto puta, sve dok na kraju ne shvatimo ipak da je tako izlepljena i izmrljana slika ustvari jako ružna.I onda odlučimo da je bacimo, spalimo, pocepamo…Besne smo, razočarane, povređene, zato što nije realno stanje onakvo kakvo smo mi umislile. I treba nam vremena da se prilagodimo novonastaloj slici na kojoj smo same. I treba nam vremena da shvatimo da je do juče neko koga smo zvali svojim, postao bivši.

A šta se onda dešava u našim glavama? Zašto imamo tu potrebu da se upravo tim bivšima vraćamo iznova i iznova? Zašto opet pokušavamo da od one već ružne slike napravimo novu, ispeglanu, blistavu, kad ne ide? Ne može od babe devojka, zar ne?Odakle ta silna želja vratiti se na nešto što je puklo, što znamo da nije išlo, a vrlo smo svesne da tek na dalje neće ići? Zašto pravimo budale od sebe?

„Niko na svetu nije vredan tvog ponižavanja, niti suza, niti neprospavanih noći, osim tvog deteta.“ – Koskica bloguje

Lepo je kad se voli, kad je to uzvraćeno, ali šta onda kada sa nečije strane to izbledi? Ništa, treba pustiti. Znam da je teško, i te kako znam, ali još teže je držati svom snagom taj kanap sećanja na lepe dane.On se urezuje u ruke i dokle god ga stežemo, boleće nas. Tek onda kada ga pustimo, biće lakše. Dlanovi će brideti još neko vreme, ali brže će proći taj trenutni bol, nego onaj konstantni koji gajimo tako što ne puštamo na vreme taj kanap.

Image result for dlanovi photo credit: http://www.fokuzz.com

Kada odlučiš da je neko bivši, potrudi se da to zaista i postane i ostane. A kako ćeš shvatiti da mu je vreme da ide u tu fioku? Evo samo jedan mali primer…

Mi žene smo komplikovane, jesmo, ali u tome je naša draž. Ništa to nije toliko strašno koliko se o tome bruji. Ako te ne poštuje, što je prvo i osnovno, nema potrebe da i dalje nosi krunu tvojih osećanja.Odmah da si presekla i ubacila ga u fioku BIVŠI. Ok je ako je normalan, pa razgovarate i kažeš mu šta ti smeta, odnosno za šta misliš da nije u redu i da ti time što to radi pokazuje nepoštovanje, pa on to zaista promeni.Ali nije ok ako on i dalje nastavi tako.Onda se zapitaj, šta će ti muškarac koji te ne poštuje? Ma bre, odmah radikalno, šta pričam ja to, kakvi razgovori i ispravljanja? Da je pravi, bila bi ti i te kako poštovana. Ovako – FIOKA BIVŠI, bez daljeg objašnjavanja.

BIVŠIMA: To što ti misliš da je cool da mi ne odgovoriš na poruku, poruke, što misliš da je tvoje vreme vrednije od mog, što kao teraš neki inat i glumiš neku šatro muškarčinu…Što me tretiraš kao neku glupaču, a moj IQ je veći od tebe samog, što misliš da si uvek u pravu i nikada ne prihvataš kritiku, čak ni onu dobronamernu, što svojim izjavama tipa: „Opaaaa, ide se u izlazak, biće nekih frajera, smotaj nekog macana…“ a pritom se zoveš mojim dečkom, pokazuješ i te kakvo nepoštovanje mene i mojih vrednosti, a pokazuješ svoju nesigurnost, što ti smeta moj uspeh, što ti smeta moj neuspeh, što ti smetaju moji prijatelji, roditelji i još mali milion sitnica…Sve to znači da me ne poštuješ i znači da si zato tu gde jesi – u fioci.

Image result for bivšimaphoto credit: http://www.alt-f-artist.com


BIVŠIMA:

Zato što je bilo sve tako kako je bilo, bivši si. Nema potrebe da se vraćaš kad shvatiš ustvari da si sjebao stvar. Do tad sam te već pregrmela.Prestani da budeš sebičan. Imao si svoju šansu, nema potrebe ponovo da dolaziš po nju, jer je nećeš dobiti. Možda sam srećna sa nekim drugim, možda sam srećna sama, kako god, svakako sam srećna bez tebe. Navikni se na to. Možda sam ti se u početku vraćala, ali samo zato što ja nisam mogla da se naviknem da si se promenio,eto, tek tako. Ili zato što sam mislila (kao što svaka od nas bar jednom pomisli,da se ne lažemo) da ću baš ja biti ta zbog koje ćeš se promeniti. Ali, ljudi se ne menjaju.Bar ja ne znam ni jedan primer. Neće tebe promeniti ni bolja ni gora od mene.Možda me i jesi voleo, ko će ga znati, ali tako poremećen nisi znao da pokažeš da jesi. Kako god, sve je to iza mene.I sada već potpuno nevažno.

Samo želim da ti kažem, HVALA. Što si mi dao lekciju, što sam nešto izvukla iz našeg odnosa.Barem taj šablon kako treba i kako ne treba da se ponašaš prema ženi.Što sam posle svakog tebe bivšeg naučila nešto i o sebi i o tome šta treba i šta ne treba da mi smeta.Hvala ti i za one lepe trenutke, neću biti bezobrazna, zapamtiću ih.Ali ti zapamti da uvek, po nekom nepisanom pravilu, sve dobro pada u vodu, kada na kraju uradiš tu jednu lošu stvar.

Imala sam potrebu da kažem sve ovo, jer svašta, kad sam ja ostala nedorečena 🙂 Imala bih ja još što šta da dodam…ali neka ovo bude prvi deo, početak,da još jednom utvrdiš gradivo, ko si i šta si u mom životu i u kojoj si fioci 🙂

I ne, ne pišem ovo sve određenoj osobi. Ovo je posvećeno svim BIVŠIMA…NEKA TO I OSTANU!!!!

A vi mile moje, drage žene, devojke, kraljice…Koliko god bilo teško, ne vraćajte se bivšima, molim vas. Jače ste i veće od toga. Ne dozvolite da vam ukradu ono najvrednije, vaš osmeh, vaše dostojanstvo, vašu dušu. Jer bivši su kao neke pijavice. Uvek nam uzmu sve ono lepo što imamo u sebi, da bi nahranili svoj ego ili šta god već hrane.Ne dajte im više, ni mrvu toga.Vratite se sebi kad već imate priliku, ne vraćajte se bivšima….

 

Tvoja bivša Koskica

 

Samo smeh Srbina spasava ili kako da vratite svoj mir?

Pisala sam vam, milion puta čini mi se o ovakvim stvarima, ali ovo su teme o kojima može u nedogled da se priča i uvek nešto novo da se kaže. Kada se oko tebe dešavaju stvari na koje ne možeš da utičeš i koje ne možeš da promeniš, taj nemir u tebi je sve veći. Kreće i nesigurnost i panika i sve one loše osobine u tebi da se bude.A ti, ti stojiš ukočen i paralisan i ne vidiš izlaz. Sve ti je mučno, tmurno, najradije bi se zatvorio u četiri zida i prespavao buru.NEMOJ!!!

Nije sve tako crno.Znam da je najlakše pametovati i govoriti ljudima, proći će, ma biće bolje, ali u praksi je uvek teško sve to pregrmeti. Priznajte sami sebi koliko ste ustvari jaki. Podsetite se svih predhodnih situacija iz kojih ste se isčupali. Korak po korak, vratite se u momenat kada ste bili najsrećniji. To je prvi stepenik ka vašem miru.

Odmah da se razumemo, nisam psiholog ili lifecoach,niti želim da vam solim pamet mudrostima,samo sam neko ko je prošao isto što i vi, isto što i svaki čovek na ovom svetu, a pričam vam, jer želim da znate da niste niti sami niti jedini.Ima nas još takvih kao što ste vi. Samo, neki ne žele da pričaju o takvim stvarima. Ja želim da podelim svaku situaciju koju sam osetila na svojoj koži sa vama, da vam dam primer kako sam ja „preživela“.

Ako ste čitali predhodni post, shvatili ste da me je uhvatila opasna nostalgija za danima kada sam bila srećna i bezbrižna. U nekom momentu to je nestalo, ni sama ne znam kad, mada verujem da se dogodilo onog momenta kada su počeli da se dešavaju prvi životni problemi. Svašta sam vam savetovala u prethodnim postovima, od toga da treba da čuvate svoje živce do toga da probudite kreativnost u sebi. A u nekim momentima, kao da zaboravim sve to i opet upadnem u zamku. Ali ok. Rekli smo, učićemo zajedno sve. Da budemo strpljivi, da probudimo ono dete u nama. Ovog puta, učićemo zajedno da vrtimo mir na pravi put, kući, u našu dušu i srce.

Prvi decembar.Moj 31. rođendan.Ove godine odlučila sam iz više razloga da isti proslavim kod kuće. Jedan od razloga je što sam želela da se vratim upravo u period kada sam bila najsrećnija, a to je ono vreme kada je sneg padao, kada se osetila ona prava novogodišnja atmosfera, kada sam jedva čekala raspust…a celokupna magija je uvek nekako počinjala tog prvog decembra. Ovoga puta sam odlučila da ću i tortu napraviti sama ( s’ obzirom da ne kuvam i ne spremam hranu toliko često, torta je ispala PREVRH hahaha). Napravila sam dve, jednu za posao, jednu za goste, s tim što nisam imala dovoljno kalupa,pa sam drugu tortu „sipala“ u one male kao šerpice u koje se pakuje hrana i dobila tri tortice 🙂 Parola „Snađi se.“ Ostaviću vam i recept za moju prevrh tortu 🙂 ali, ajde da se vratimo na temu.

 Slatke male izvrnute torte (LOL)

Odluka da se to sve tako organizuje bila je možda ništa za čovečanstvo, ali sve za moj mir i za ovaj blesavi osmeh koji je tu ponovo. Sam rođendan provela sam na poslu sa kolegama, pevali su mi pesmicu, na moju inicijativu 🙂 i bilo je ludo i nezaboravno.Mi matori ljudi 🙂 pevamo pesmicu i glupiramo se. Drugi deo dana, izašla sam na piće u omiljeni restoran sa par mojih ljudi, pošto svakako bih izašla, jer petak je 🙂 i tu je krenula histerija smeha i zvanično počela moja misija.

Ustala sam u subotu, još opijena od silnog smeha koji je prethodno veče bio moj alkohol i već negde sam počela da osećam blago ushićenje zbog svega. Isčekivanje gostiju, da li će sve biti kako treba, nisam se opterećivala, jer sam rešila samo da se opustim i prepustim. Na meniju su pored kraljice torte bile i grickalice odnosno smoki, ribice i perece, kao i old school sendviči – margarin, parizer, kuvano jaje, kiseli krastavac i rendani kačkavalj. Nemam sliku, al verujem da svi znate kako izgledaju sendviči bez kojih ni jedan dečiji rođendan nije mogao da prođe. Prvo je došla kuma sa kumićima i tako su mi oni crtali čestitke, kasnije je došao moj Đole (moja Tamara, koju sam i koja je mene prozvala Đole). Ona mi je i pomogla da spremim specijalitet večeri – old school sendviče.Doduše, pola je omlatila dok je pravila, al’ to je normalno 🙂 U nekom momentu mi je palo na pamet da na papirićima ispišemo pitanja i izazove i da ih ubacimo u šešir, da kada svi dođu,sednemo i igramo se 🙂 bilo je tu svakakvih pitanja od onih najbanalnijih do nekih dubokoumnih, kao i izazova tipa „Lupi broj fiksnog, okreni i traži Spomenku“ ili jedan koji je kasnije dodala moja Mina „Našminkaj slavljenicu zatvorenih očiju.“ Samo zamislite tu scenu i biće vam sve jasno. Drugari su već krenuli da se okupljaju i zabava je mogla da počne.

S’ obzirom da mi je stan mali, rapsodelili smo se u dve prostorije. Pušači su sedeli u trpezariji, a ostali u dnevnoj sobi ili da vam nekako dočaram, prva tura gostiju koja je završila sa „gala večerom“ prebacivala se u „salon“ ahahaha. Odmah da napomenem da se alkohol nije služio.Naši opijati za tu noć bili  su čarobni šešir sa izazovima i tona smeha, kartonski tanjiri za sendviče i tortu i sokovi u limenci sa slamkom (ko će da pere silne sudove 🙂 ) U nekom momentu, prepričavajući dogodovštine sa mojih prethodnih rođendana, setila sam se da imam i slike kao dokaze. Još jedna infuzija smeha je usledila. Gledajući slike, podsetili smo se kakvi smo bili, uspomene su navirale i smešne situacije su samo nadolazile. Nisam mogla niti sam želela da zaustavim taj zvuk koji je bio jači od svega na svetu.Smeh iz duše, srca. Smeh do suza, bukvalno.

Shvatila sam, upravo u toj noći, da sam na prvom stepeniku, onom koji sam spomenula na početku ovog posta.Cela ta nedelja oko rođendana, pa i ona pre,zajedno su bile nekako stresne, zategnute, turbulentne, plačljive, razdražljive…Rekoh u prošlom postu i da ću se potruditi da u ovaj decembar i januar vratim tu čaroliju novogodišnjih praznika i taj neopisivi osećaj koji se uvek javljao 01.12. snežnog, belog, lepog 01.12. Jaaaaako sam želela da postoji neki vremeplov i da se te godine vrate…oooo baš sam želela…

Jel verujete u čuda? Ako ne verujete, počnite. Događaju se.Isto kao što se i želje koje žarko želite, ostvaruju. U silnom ludilu i smehu, u društvu mojih najdražih ljudi, shvatila sam koliko nam malo, zaista malo treba da budemo srećni i zahvalni. I upravo, dok sam se u sebi zahvaljivala Bogu na ovom danu, krenule su da padaju prve pahulje.Krupne.Bele.Lepe, najlepše. Pahulje koje sam shvatila kao znak da sam na pravom putu da ostvarim svoj mir i da sam se upravo popela na drugi stepenik. I možda vam ovo sve sad deluje zbunjujuće, ali zaista ne znam kako drugačije da vam dočaram taj osećaj,tog momenta.

Npr. scena je bila kao u romantičnim komedijama…Nakon trista prepreka, smešnih situacija, raskida, pomirenja, obično za vreme praznika,dogodi se čudo.Glavni akteri su obično napolju, gledaju u nebo,zagrljeni i u tom momentu sneg počinje da pada tamo gde dugo ili nikada nije.Baš tad, kad su oni shvatili koliko se vole,koliko su srećni što imaju jedno drugo. E tako nekako sam se osećala i ja.Kao da sam glavni akter sreće koja dolazi.Kao da je to bio moj happy end dana.

Related image photo credit: http://opusteno.rs

Još jedan trenutak za koji sam zahvalna mojim prijateljima, a to je što nisam u nekim momentima ni znala gde mi je telefon. Već sam im i rekla da sam im zahvalna što su me izlečili od najveće bolesti današnjice – interneta. Na jedan dan makar.Instagram i fejsbuk nisu bili bitni, nismo se čak ni slikali. Nisam se setila, nisam stigla, nisam imala potrebe, jer sam svim čulima uživala u prizoru koji sam imala ispred sebe.10tak prijatelja, koji svako iz različite sfere mog života, kao neko ko se zna sto godina, funkcionišu i ne samo to. Plaču od smeha i provode se PREVRH.U mom malom stanu,sa old school sendvičima i čarobnim šeširom. Sa sokovima. Baš kao nekad kad sam bila mala. Čopor „matorih ljudi“ me je vratio u dane za kojima sam ovih nedelja čeznula. TO JE POKLON, NAJVREDNIJI NA SVETU!!! Hvala vam!!!! I opet hvala za osmeh iz srca, od srca i smeh do suza.

Image result for prijatelji smeh

Kada vam dođu dani da ne ide sve kako treba, zastanite na 5 minuta bar i u tih 5 minuta, vratite se u period kada ste se osetili najsrećnije. Udahnite duboko i razmišljajte samo o tom osećaju. Neće se ništa epohalno dogoditi, ali ćete skupiti snagu da lakše savladate sve ostalo što vas čeka, a ta snaga je ustvari i bitnija od neke famozne promene sveta. 

Ja ću se definitivno od sada prisetiti ovog 01. i 02.12. To će biti moje gorivo za dalje.Moji ljudi.Oni koji su uvek uz mene.Oni su moj mir. A kako vi da vratite svoj mir? Pozovite prijatelje,napravite old school sendviče, kupite sokove, pripremite čarobni šešir i neka magija počne. Sigurna sam da ćete tada i vi biti na prvom stepeniku ka svom miru.Videćete kako je zarazno i kako deluje. Evo, ja se i dalje smejem. Crkavam od smeha. Nek je meni srećan rođendan i vama ovaj magični decembar.I želim vam mnogo plakanja od smeha. SAMO SMEH SRBINA SPASAVA!!!

I naravno, najslađe za kraj 🙂 Recept za PREVRH tortu 🙂

Za početak biće vam potrebna gomila sudova, ali sve je to kul, jer pravite prevrh tortu. Pustite sebi muziku i lagano počnite sa pripremom. Od sastojaka vam je potrebno:

  • 1 L MLEKA
  • 3 pudinga od vanile
  • 10 kašika šećera
  • 500ml slatke pavlake
  • 300gr mlečne čokolade
  • 100gr bele čokolade
  • keks (koji će nam biti kora 😉 )
  • šlag
  • vaša playlista
  • i brdooo sudova

U 200ml mleka dodajte sva 3 pudinga i 10 kašika šećera i dobro umutite, kako se ne bi stvorile grudvice.Preporučujem da smiksate to u nekom blenderu ili nutri buletu ili nečemu što je slično.Ukoliko isti ne posedujete, možete i ručno, pa malo i mikserom. Ostatak mleka stavite da se kuva. Onog momenta kada krene da vri, dodajte mu ovaj miks sa pudingom i na srednjoj temperaturi, mešajte.Nakon što ste primetili da se „zgusnuo“, sklonite ga sa vatre.

Zatim, u dve posude podelite puding. U prvu, dok je puding još vreo, stavljajte mlečnu čokoladu, malo po malo i mešajte dok se ne sjedini i ne istopi sva, svih 300 gr. Isto to uradite i sa drugim delom koji ste odvojili samo što u njega naravno ide onih 100gr bele čokolade. Sledeće što ćete uraditi, srknite malo kafe, pojačajte vašu omiljenu pesmu, popijte malo soka ili vode i nastavite. Umutite 500ml slatke pavlake. Opet u blenderu,nutri buletu ili nečemu sličnom, brže se umuti i bolje ili jednostavno muziku do daske i mutite mikserom dok se i slatka pavlaka ne zgusne. Kada ste to uradili, obavezno ako ste mutili mikserom, oližite one dodatke(ne znam kako se zovu ahahaha) baš kao nekad kad ste bili mali, a pripremljeni proizvod, odnosno pavlakicu slatkicu podelite na četvrtine iliti odokativno, 1/4 dodajte crnom filu, a drugu belom. Ostatak nek sačeka da završite. 🙂 a i vi malo sačekajte da se to „ladne“ odnosno ohladi, al samo malo.

U kalup za tortu ili običnu šerpu ukoliko niste kuhinjski opremljeni u fullu kao i ja što nisam, stavite foliju celom dužinom i širinom i kreće finiš. Prvo sipate sav beli fil, polako,bez žurbe i tenzije, u ritmu muzike najbolje 🙂 a zatim lagano dodajte i crni fil, ne celu količinu.Kada ste to uradili, uzmite nožić i malo prošarajte po svom umetničkom delu, ne totalno, kako se ne bi skroz pomešali filovi, nego samo ovlaš.Zatim dodajte ostatak slatke pavlake i nakon toga ostatak crnog fila.Umočite malo keks u mleko i stavite preko svega i nakon što to uradite, prekrijte tortu folijom. TAAAA DAAAAAM.Najteži deo je gotov 😉 Moj predlog je da tortu ostavite da „spava“ u frižideru, kako bi se što bolje stegla. Kad se stegne, prvo skinite gornju foliju, stavite tacnu za tortu preko šerpe, prevrnite polako, svakako će cela torta izaći obavijena folijom 😉 i uklonite i taj deo folije i torta je još malo pa gotova, fali samo još da je ukrasite šlagom i možete da navalite na PREVRH tortu. Recept sam našla ko zna gde na netu, nije moj, odmah da se ogradim, ne preuzimam zasluge 🙂 samo eto, možemo je nazvati PREVRH TORTA.

Nadam se da ćete uživati u ovom preslatkom specijalitetu, kao i da ćete se od sad više smejati.Živi vi meni bili.

Vaša Koskica.