Misli „sabrane“ žene

Upravo sam pojela totalno čokoladni cookie, a pre pola sata sam popila tabletu za mršavljenje, koje mi je inače baba kupila, jer je ustanovila da ću još malo imati sto kila. Sedim, gledam prazno u zid, na kojem stoji milion motivacionih porukica, moj čuveni zid koji me opušta, a misli u glavi milion.

Nisam dugo pisala. Znam da bih trebala biti redovnija, ali nisam pisala iz razloga što nisam imala šta da kažem. Prosto, osećala sam se prazno….i bila sam premorena od posla i samo sam želela da spavam. I sto čuda se događalo jedno za drugim. I neki ljudi za koje sam mislila da su mi prijatelji, okarakterisali su mene kao neprijatelja, i to zato što nisu umeli da pozovu ili da se jave na telefon, pa da kao odrasli kažu šta imaju.Zato što su osudili i doneli odluku i pre nego što su trezveno sagledali problem koji ustvari nije problem, nego obična glupost u komunikaciji. Jer ljudi čuju ono što žele da čuju. I ako su te oni već osudili, možeš od jutra do sutra da govoriš da su pogrešili, džaba. Nisu oni, ti si kriv…

Meni očigledno nije dozvoljeno da mislim na sebe, jer čim sam to počela da radim, odmah ne valjam i svakakva sam…Pala sam na glupost, razočarala sam, lažem. Jednom i ti kažeš konačno svoje neuvijeno mišljenje, odmah si blokiran na instagramu. Realno, da li je to zrelo ponašanje osoba od 31, 32 godine? Mislim da je to na nivou osoba osnovne škole, ali dobro…moj je problem i jesam kriva što me život nije mazio i što me i dalje ne mazi i što sam htela, ne htela, ipak odrasla, mada možda nisam trebala. Mislim, 31 godina. Pa kako da odrastem i budem formirana i zrela ličnost sa 31. godinom? Sram me bilo.

Jako sam bila besna, povređena, razočarana….na sebe…što sam dozvolila da se osećam krivom za nešto za šta apsolutno nisam….što me je u momentima grizla savest zbog toga što sam bila iskrena. Što sam otpisana i pre nego što sam saslušana. Što sam osuđena kao da sam nekome ubila nekog najdražeg. I onda se dese stvari koje te nateraju da se zapitaš da li su sve te banalne dečije svađe vredne tvojih živaca i tvog zdravlja…i psihičkog i fizičkog….

Mojoj jako bliskoj osobi, u četvrtak je umro tata. Ne želim o tome da pišem, jer to su ipak jako bolne stvari trenutno. Ali nažalost, tek kada se takve stvari dogode, tebi dođe iz dupeta u glavu….iz tog razloga sam večeras i sela da vam pišem…dok nije kasno….da vam kažem par stvari…da vam na vreme dođe iz dupeta u glavu…

  • Nemojte nikada, aman baš nikada nikoga da vučete za rukav i da mu se pravdate. Ti koji žele vaše opravdanje, već su vas osudili. Bili vi krivi ili ne. Okrenite se i doviđenja. Sačuvajte svoje nerve.
  • Ne obazirite se na to što ste danas potrošili pola svoje plate na nešto što ste u tom trenutku želeli. Neka ste. Zaradićete. Ne krivite sebe što ste želeli sebi da ugodite.
  • Nemojte da krijete svoja osećanja. Ako nekoga volite, recite mu. Ako taj neko vas ne voli, prihvatite to i nastavite dalje. Videćete da će vam biti lakše, kad budete znali na čemu ste.
  • Ne igrajte igrice, ni ljubavne, ni poslovne, ni životne. Život je jedan. Nemate ih 3. Niste u video igrici, pa da možete da ponavljate nivo ako ste poginuli/izgubili.
  • Ako više niste na istom nivou sa nekom osobom, to je totalno u redu. Ovo je rečenica koju sam prihvatila od meni bliske osobe. Totalno je u redu ako si sazreo psihički, mentalno, svakako, a neko drugi nije, da tog nekoga ostaviš tu gde jeste, odnosno iza sebe. Jer ne možeš ga večno vući za sobom. Umorićeš se, a onda nećeš valjati ni njemu ni sebi. U redu je. Onda kada taj neko dođe na isti nivo na kom si ti, možete zajedno nastaviti put. Do tada, ne krivite sebe što ste napredovali, sazreli. U redu je biti korak ispred.
  • Ako imate puno prijatelja, verujte mi, nemate ih. Sedite sami sa sobom i zapitajte se…koje su to osobe koje želite da su stalno u vašem životu, do kraja života, osobe bez kojih ne možete da zamislite ni jedan jedini dan? Ali baš se zapitajte. I budite iskreni. Videćete da ćete spasti na jako mali broj. Eeee, te osobe čuvajte. Za ostale, ako jednoga dana odu, nemojte se nervirati. Budite zahvalni što su vam bili prijatelji i što su vam ulepšali deo života. Ako su se poneli ružno prema vama, oprostite im i poželite sve najbolje.
  • Učite se da volite sebe. Da manje budete nervozni. Da tražite sreću u malim stvarima.
  • Naučite se da budete iskreni.Prvenstveno prema sebi, a onda zatim i ka drugima.
  • Ne opterećujte se dijetama. Ako već želite da smršate, uradite to zato što želite da budete zdravi, a ne zbog toga što su vam nabile komplekse sve one savršene instagram cice. Zapamtite, da se na instagramu stvari ulepšavaju i da ničiji život nije tako sjajan. Ne izgladnjujte se bezveze. I nemojte bezveze da želite taj lažni sjaj. Verujte mi, ne treba vam. Savršeni ste takvi kakvi jeste.Samo i isključivo povedite računa o svojoj ishrani ukoliko je vaše zdravlje ugroženo ili je na granici da bude.
  • Ne opterećujte se banalnim stvarima.
  • Ako imate manje od 20, a čitate ovo, savetujem vam da pitate starije kako se živelo pre društvenih mreža. Probajte malo da živite na taj način. Zdravije je. Pišite jedni drugima pisma. Pišite spomenare. Pišite leksikone. Pišite dnevnike. Igrajte lastiš. Igrajte žmurke. Zovite jedni druge na fixni telefon. Idite po druga/drugaricu do kućnih vrata, pozvonite i pitajte njegove/njene roditelje da li sme taj i taj napolje da se sa vama igra, prošeta, da dođe kod vas….Učite škole! Verujte mi, prva sam bila besna i ljuta kada su me roditelji smarali da učim, kada su me kažnjavali zbog loših ocena. Kasnije, kada dođete u određene godine, biće vam žao što niste zagrejali stolicu na vreme.
  • Ako imate od 20 do 30 godina. Usavršavajte se. Učite jezike. Učite sve što vas interesuje. Ako vas ništa ne interesuje, počnite da istražujete šta je to što bi vam zadržalo pažnju i što bi vas ustvari zainteresovalo. Izlazite sa svojim društvom. Ludujte, u granicama normale. Nemojte verovati svima. Čuvajte se poročnih stvari. Gradite svoju ličnost. Zaljubite se, patite. Sve to jača čoveka. Ne budite bezobrazni prema starijima, pogotovo ne prema svojim roditeljima. Nemojte ih kriviti za sve. Svaki roditelj je možda kriv za neku stvar u našem životu, ali ukoliko je to neka glupost, oprostite im i ne zamerite. Bićete i sami jednoga dana na njihovom mestu. Učite se na svojim i na tuđim greškama. Ne vezujte se olako za ljude. Biće vam teško kada shvatite da nisu bili pravi i kada vas napuste.Budite sebi na prvom mestu.Volite sebe.Kakvi god da ste. Bitno je da ste u duši dobri ljudi. Shvatite na vreme da je sve prolazno, a ne shvatajte život olako. Ne jurite karijeru konstantno. U redu je nekada uživati u životu, a ne biti opterećen poslom.
  • Ako imate 30 i više….pustite stvari da se događaju. Loše, dobre, kakve god. Neke ne možete sprečiti. Budite ponosni na sebe zbog onoga što ste postali. Budite zahvalni što ste zdravi. Ne dozvolite da vas opterećuju sve one stvari koje su vas opterećivale pre 30te…njima je mesto u prošlosti. Pustite prošlost da počiva u miru. Ne razmišljate previše o budućnosti u smislu da vas paralizuje strah od određenih stvari. Npr. šta ako sutra dobijem otkaz ili šta ako ne budem imala za ratu kredita ili šta ako me ostavi ili šta ako šta god…Živite danas, sada, u ovom momentu, u ovom trenutku. Budite prisutni tu gde jeste. Šta god da nas čeka u budućnosti, ja verujem da nam je svima negde nekada naše zapisano. I odoše živci zabadava, i razbićete glavu za bezveze lupajući je o zid zbog stvari na koje ne možete da utičete. I dalje radite na sebi. Nađite svoj mir. Nađite svoju sigurnu luku, makar ona bila čokoladni cookie posle ponoći. Trudite se da putujete što više, na sva ona mesta koja želite da vidite. Zovite svoje roditelje. Nađite više vremena za njih. Nemojte da vam bude teško, da i kad ste mrtvi umorni sednete sa njima i popijete kafu. Ili ako ne živite blizu, bar popričajte sa njima telefonom.

I pisala bih vam još, ali trenutno su ove moje „sabrane“ misli otišle u sto jednom pravcu. Svakako, čim se setim još nečega, ja ću vam pisati i pisati i pisati, sve dok zajedno ne naučimo da živimo život sada i ovde i sve dok ne prihvatimo stvari takve kakve su.

Misli „sabrane“ žene – tako će se zvati knjiga koju želim da izdam do kraja ove godine. Ukoliko se to prolongira, svakako neću se stresirati. Ono što znam je da će ona sigurno jednoga dana ugledati svetlost dana i da će jednoga dana završiti u vašim rukama. Do tada, molim vas, nemojte da mrzite nikoga, nemojte da mrzite sebe, ne krivite sebe, ne padajte, ne očajavajte. Sveeeeeee prolazi. Živite sada i ovde….Molim vas.

……………………………………

Moj mili dragi, najdraži prijatelju…zajedno ćemo proći kroz ovo………….nažalost, do kraja života će te i tuga i bol i taj nemili gubitak pratiti, ali će vremenom bivati manji………….a ja ti obećavam da nigde ne idem…………..i ne dam te………………

Zašto imamo potrebu da se pravdamo?

Zaista.Zašto? Jel su nam to usadili roditelji, još dok smo naivno šljapkali po baricama, pa kući dolazili mokri i blatnjavi, pa smo se pravdali kako nismo namerno i kako smo samo hteli da se igramo? Ili su nam to usadili ljudi koji večito osuđuju sve što uradite, bilo to dobro ili loše?

Koliko ste puta uhvatili sebe da se nekome pravdate? Za neku glupost, za nešto izgovoreno, za svoje mišljenje, za vaš život? Vaš život, vaša stvar.Zašto se ikome pravdati? Svoje postupke i odluke trebalo bi samo sebi da pravdate.Nikome više.

Nema potrebe da idete ulicom i vučete ljude za rukav govoreći im kako vi niste takvi kakvom su vas,oni ogorčeni ljudi koji nemaju svoj život, predstavili.

Related image

I kada nam neko udeli kompliment, zašto ne umemo jednostavno da kažemo „Hvala“, umesto što na svaki kompliment odgovaramo, „Jaoj, ma na brzinu sam se našminkala, nije to ništa specijalno“ ili „Ma to sam prvo našla u ormaru da obučem“ ili „Jaoooj, ma neee, baš sam čupava“ i brdo takvih primera.

Image result for stidljivostphoto credit: www.ocdn.eu

Ako ste dali otkaz, jer vas više ne ispunjava vaše radno mesto i želite da napredujete – TO JE VAŠA ODLUKA! NE PRAVDAJTE SE!!! Niko nije u vašoj koži, niti ste vi u tuđoj. Ne dozvolite da vas ograničavaju klasičnom rečenicom: „Nećeš naći bolji posao,nema šanse.“ , jer hoćeš. Jer si do sada uvek isplivala iz svega, zar ne? Radila si i kao čistačica, i kao kasirka, i kao konobarica, i lepila deklaracije,i kao komercijalsita i kao sekretarica, i stalno si radila, jer nisi htela da budeš parazit i nisi se stidela ni jednog poštenog posla. Zašto sada uopšte da se pravdaš što želiš da napreduješ i možda postaneš zamenik direktora ili slično?

Image result for pravdanjephoto credit: http://image.beauty-essence.jp

Nemoj da se pravdaš. Tako samo ljuljaš svoje samopouzdanje. Slušaj sebe, pa makar tvoje odluke ispale loše…tvoje su, ne tuđe. NE PRAVDAJ SE!!! Iz loših odluka izvuci najbolje i spremi se za sledeću koju ćeš doneti. Tim pravdanjem podstičeš te ljude da te još više osuđuju. Jer vide koliko si ustvari slabašna čim nalaziš razloge zašto si uradila to što si uradila. Pravdaj se sebi u 4 zida. Tu budi slaba. Pred drugima, nikako. Ne dozvoli im da te poljuljaju samo zato što oni nemaju hrabrosti da promene nešto u svojim učmalim životima.Ako je njima lepo tako kako im je, ko si ti da ih osuđuješ ili da očekuješ da ti se pravdaju? Ako oni imaju potrebu da to rade, pa ajde, pusti ih. I slušaj ih kako to rade. I videćeš kako to izgleda bezveze. Zašto bi onda to ti sama sebi radila? Što da budeš bezveze? NE PRAVDAJ SE!!!

Ako si odlučila da prekineš neku vezu, jer više ne osećaš ništa prema toj osobi ili jednostavno ti nije lepo i više ne vodi ničemu – NE PRAVDAJ SE!!! Nisu oni bili u toj vezi. Ti si i tvoj partner i samo vi znate šta je dovelo do kraja.Ako je odluka takva, takva je. NE PRAVDAJ SE!!!

Ili ako si u vezi sa mlađim ili starijim od sebe, opet – NE PRAVDAJ SE!!! Jel ti lepo? Onda zaista nema potrebe da se drugima objašnjavaš. Ili ako si se ugojila, ili smršala. Ok. Dešava se, NE PRAVDAJ SE!!! Vratićeš se na staro kada ti budeš spremna. Ili ako si izašla u ultra mega giga popularan kafić, klub. Pa štaaaa? Ili ako si okačila 555 slika na insta u jednom danu? Paaaa štaaaa? Kome se ne sviđa, ne mora da te prati. Sve što radiš, radi zbog sebe, ne zbog drugih.Nikada. Nikako. Ili ako si krenula na neki kurs da naučiš nešto novo, drugačije, ili si obula štikle, a krenula u obilazak Venecije ( neka si, tebi je bilo udobno drugarice, izvini što sam bila šokirana 🙂 ). Ili si odlučila da želiš da živiš sama…i bezbroj ili…sigurno ste se bar tri razloga setile za koje ste se pravdale dok ste čitale sve ovo.

Nešto zbog čega se uvek pravdam, i to jako često radim, je kada se nekome ne javim na telefon ili ne odgovorim na poruku. A nekad zaista nemam želju da pričam ili da se kuckam. A to se odmah protumači da sam ljuta. A NISAAAM!!! Samo mi u nekim momentima zafali sopstveno društvo. Da spavam ili da slušam muziku ili da gledam serije po ceo dan. U nekom od prethodnih postova sam i rekla:

KOSKICA BLOGUJE  kliknite na link i pročitajte više o tome, ako niste 🙂

Za odluku da se osamiš – NE PRAVDAJ SE!!! Nauči se već jednom, da to nema svrhe, nema poente!!! Budi svoja, prirodna, normalna u svetu izopačenih. Nek te gledaju čudno. Čudni su oni, ne ti. Ali svakako, nećeš ih osuđivati i terati ih da se pravdaju, zar ne?

Pa šta ako je tvoja udata drugarica izašla sa vama u provod? Zašto bi se ona pravdala ikome? Ona ima savršen brak i boli je uvo da se nekome pravda što je nakon naporne nedelje na poslu, odlučila da se opusti sa svojim prijateljicama, dok njen muž čuva decu.  Prošli vikend je on izašao, a ona bila kući. To je stvar njihovog dogovora. To je njihov brak i tako funkcioniše. Savršeno. Njima je lepo i to je jedino bitno. Nauči nešto od nje. Ne reaguj na svaku sitnicu. Poludećeš. Nauči se da živiš sa svakodnevnim malim nervnim slomovima. Svi ih imaju. Nisi jedina. Rekli smo da ćemo zajedno da vežbamo da čuvamo živce. Ajmo opet. Pobacaj sve stvari iz ormara, sedi na tu gomilu, izvrišti se, isplači, iskukaj, pa kreni lagano da vraćaš sve na svoje mesto. I proći će te nervni slom 🙂 Ili uzmi da sređuješ kuću od poda do plafona. I NE PRAVDAJ SE što si sama uzela da okrečiš kuhinju u vrišteće žutu boju. Tako si htela. Kraj. Tačka.

Idi opet skakući po baricama kao kad si bila mala. Nema veze što si se isprljala i što si mokra. Nek misle da si luda. Nisi mila. Samo si svoja. I ne pravdaj se što si nove cipele ukaljala blatom. Bitno je da je obraz i dalje čist.

„…jer nisu sva blata prljava…neka su i lekovita!!!“

Vaša Koskica