Flaster za bol

Jedva sam čekala da vam pišem. Nisam spavala celu noć od razmišljanja i smišljanja šta ću prvo da vam kažem, o čemu da vas posavetujem, kako ću se „svađati“ danas sa ovim WordPress-om, jer nešto se juče nismo dobro sporazumevali. A nisam spavala i zbog toga što me desno rame odnosno negde tamo iza, kod plećke, na skroz meni nepristupačnom mestu, bolelo. I pokušavala sam jedno pola sata da zalepim flaster za bol i uspela sam nekako, al pritom sam ušinula levu stranu ???? Eto u tim trenucima dobro dođe imati muškarca kraj sebe.Ili bar produženu ruku 🙂

A ako nas boli duša? Kako na nju zalepiti flaster? Zašto nisu smislili lek za tu boljku? Ili jesu…ili je to sve u našoj glavi…ne u duši…

Pre neki dan mi je FB izbacio status koji sam napisala prošle godine u ovo neko vreme… Opširan je to status, pa eto još jednog razloga što sam se odlučila na blogovanje, FB me ograničava. Radi se o ljubavi. Kako i u šta se ustvari mi to zaljubljujemo? Verujem da će se većina vas, drage moje dame, složiti sa mnom. A priča ide ovako:

…nikad, ali nikad se nisam zaljubljivala u muškarca kao muškarca, već uvek u ono što mi u tom trenutku pruža i kako se ophodi prema meni. Lepa reč, duhovitost, pažnja, sitnice. A razočaram se i „patim“, ne zato što sam ostavljena, već zato što se na kraju otkrije iliti ispostavi da je to sve ipak bila samo dobra muška gluma, igra, a ja ne volim igrice, niti da slušam laži. I onda se razočaram činjenicom da sam opet nasamarena. Jer, ja ne tražim mnogo, a dajem sve i mrzim kada to neko podmuklo iskoristi…Al ovo su jakooo opširne stvari o kojima se može pisati od jutra do sutra.Pa ćemo to ipak ostaviti za neko sutra.

Naravno, sve to postaje nebitno kada nađeš nekoga ko ti konstantno dokazuje da te ne laže u onome što oseća. I ti si onda na krovu sveta, jer si ipak dobila ono što si čekala, što si zaslužila,poštovanje, ljubav. A to je u današnje vreme jako dragoceno. I da, uvek sam verovala i uvek ću verovati u ljubav, pa i da se sto puta opečem…Negde sam pročitala „Sudbina nikad ne iskušava slabiće“. Zato DAME…

 

Ostanite jake, uvek. Isplačite se najnormalnije kad god vam se plače, to nije sramota. I manite se onoga kad vam kažu „Ma zbog koga plačeš, nije on toga vredan?“.

„JER MI NIKADA NE PLAČEMO ZBOG NJIH…PLAČEMO ZBOG SEBE…JER NAS BOLE POSTUPCI…NE MUŠKARCI!!!“ KoSana S.

Plačemo i zbog filma i zbog napuštene životinje, zbog povišenog tona našeg nadređenog, zbog sto i jednog razloga. Jer suze su OK. Čiste dušu. Suze su za jake ljude. Za žene. Za muškarce. Zato, ostanite jake, uvek.

Ako zaboli, ti zalepi imaginarni flaster na tu bol, sipaj sebi neko piće, napuni kadu, igraj gola po stanu, odvrni muziku do daske, izvrišti se, isplači se, izbaci sve stvari iz ormara na pod, sedi na tu gomilu i kukaj nad svojom sudbinom. Kad se iskukaš, kreni ponovo te iste stvari da slažeš i vraćaš u ormar. Odlična anti-stres terapija, garantujem, pritom je i korisna.

 

I zapamti. Lepo je voleti, nemoj to nikada da odbaciš zbog razočarenja…jer rekosmo…MI SE ZALJUBLJUJEMO U ONU SLIKU KOJU SAME STVORIMO O MUŠKARCU.

„Ne zanosi se da si poseban. Takvim te ja pravim, a ako se previše zaneseš, mogu i da te srušim.“ KoSana S.

Ostani jaka, uvek…isplači se…Nikad ne znaš šta nosi novi dan. Možda baš sutra bude dan kada ćeš dobiti zasluženo…Jer si bila jaka i verovala u ljubav. A u momentima slabosti…Zalepi onaj flaster i „vozi“ dalje.

Vaša Koskica.