Jer ja sam debela devojka

Ako iko celoga života kuburi sa kilogramima, to bih bila ja. Dođe period kada imam sjajnu liniju, a dođe i onaj kada se ugojim ko prase pred klanje. Verujem da većina nas žena ima taj problem. I oduvek sam zavidela onim damama, koje nemaju problem. Koje mogu i vola pečenog da pojedu, a neće dobiti ni grama.

I tako sam se ja navikla na svoje gore-dole stanje. I super sam funkcionisala. Kada bih dobila koje kilo viška, prebacivala bih se na svoj režim ishrane, odnosno izmišljala bih neku svoju dijetu i uspevala sam da se dovedem u red. I naravno, nikada nisam mislila na one priče koje su mi svi pričali…kad budeš došla u određene godine, biće ti teže da skineš višak kilograma. Da se razumemo, ja sam oduvek imala stomačić. I nekako sam ga vremenom zavolela. Šta ću, moj je. Kako da ga ne volim. Ljutila sam se na samu sebe samo kada bi se taj stomačić, pretvorio u dva manja 🙂 Image result for lol              To se dogodilo i sada…

Prošle godine, negde u februaru, krenula sam na hrono ishranu, pošto sam naravno ko i uvek na zimu, nabacila kilograme. Do početka aprila sam skinula 6kg. Jer, ja sam opet koristila neku svoju verziju hrono ishrane. Brljala sam,jela sam i ono što nije dozvoljeno u restrikciji, i mašila sam termine za obroke i svašta nešto, al uspela sam i smršala sam 6kg.Pa bila sam presrećna. Naravno, čim sam videla rezultate, ja sam se opustila. Nisam karakter kada je ishrana u pitanju. Voooolim bre da jedem, pa to ti je.

Image result for hrana u kancelarijiphoto credit: www.b92.net

U junu sam krenula da radim u sadašnjoj firmi, klasičan kancelarijski posao. I kako su meseci prolazili, tako sam postajala sve teža. Malo doručka iz pekare, ručak brza hrana, večera obično u nekom kafiću sa društvom.I moj prvi šok. Kada je sve što sam nosila, postalo tesno. Malo sam bila iznervirana, ali nedovoljno da bih nešto promenila. I tako sam ja nastavila da žderem. Drugarice su mi sve govorile da sam se ugojila, a ja sam bila u fazonu, jeeesam, dobroo, pa šta, smršaću.Ništa strašno. I tako sam ja malo-malo, započinjala neke dijete, na hrono mi je bilo jako teško da se vratim. Probala sam i UN dijetu, i herbalife i opet neku moju verziju hrono ishrane, al ni u jednoj nisam istrajala. Ni prvih nedelju dana ne izguram po pravilima, a o nastavku ne želim ni da pričam. Nastavak se ni ne dogodi ahahaha.

Na moru ove godine, bila sam mali debeli morž.Bilo me je sramota. I stomak kad uvučem, on se ne uvuče ko ranije. I dalje je tu. Oko mene sve mlade, lepe, zgodne, a ja mala pihtija. Eeeee, a znate šta se desilo? Ja sam bre jela ko da sam najtanja na planeti.Imala sam totalno iskrivljenu sliku o sebi. Pogledam se u ogledalo i nije to ništa strašno. Pogledam slike, zaprepastim se kolika sam.Related imagephoto credit: www.najzdravlje.com

Ali, neee, ja i dalje nisam odustajala. I dalje sam naravno, jela, jela, jela…Ko da se spremam za takmičenje za najdeblju osobu na svetu. Tako sam onda došla i do trenutka, kada farmerice koje sam kupila pre mora, nisam mogla da zakopčam. Mislim jesam, al’ sam htela da umrem dok mučeni moj stomak ne uglavim u njih. I konačno je došao momenat da sama sebi priznam da sam dotakla vrh svoje kilaže, a dno svog izgleda. 13kg za godinu i po dana. I ništa to meni opet ne bi bilo strašno, da nisam mogla da se uvučem ni u jednu jedinu stvar koju sam kupila pre par meseci. I ništa to meni opet ne bi bilo strašno, da mi baba, za koju sam uvek mršava, nije izgovorila: „Uuuu al’ si se utovila.“

Mislim da je to bilo to. Kad ti baba kaže da si debela, ee onda je zaista momenat da se zapitaš šta si uradila sama sa sobom.Od sutradan sam opet krenula sa redukovanom ishranom. Neću vam govoriti koje dijete da koristite, nisam vam ja stručna za to. Ja se trenutno pridržavam sledećeg:

  • Imam 3 obroka, koja jedem na 4 sata.
  • Doručkujem na poslu, obično oko 9h
  • Ručam na poslu, oko 13h
  • Večeram kući oko 17h

Nakon večere, ne jedem ništa. Pijem limunadu, pijem kafu, vodu. Ali ništa ne jedem. To je takozvana 8 sati dijeta, gde vam je dozvoljeno da jedete u toku 8 sati, naravno ne treba preterivati i prežderavati se. Malo primenjujem zdraviju ishranu,a  16 sati organizam „posti“. Moram da se pohvalim, da u ovom slučaju nisam u prvih nedelju dana prekršila ni jednom ovaj novi način pokušaja mog mršavljenja. I nisu samo priče, zaista se lakše osećam, u smislu, nisam pospana, mrzovoljna…Videćemo dokle sam dogurala. Ovog puta verujem u sebe. Jer neću više da budem mali debeli morž.

Prestali smo svi u nekom trenutku da vodimo računa o sebi. Ne znam šta je tome doprinelo. Treba i za ovakve stvari da se probudimo. Nikad nije kasno da počnemo da mislimo na sebe. A što pre to počnemo, biće bolje. Mi žene, treba da se negujemo zbog sebe, ne zbog drugih. Zar vam ne prija kada npr. napunite kadu, sipate omiljenu kupku, pa nakon toga se mackate sa kremicama, pa malo sredite noktiće…Kad obučete neku usku haljinu, a ona vam stoji ko salivena, stavite neki dobar karmin i pucate od samopozudanja?

Buni me samo, kada se izgubila individualnost. O tome sam baš pre neko veče pričala sa drugaricom. Kada su sve počele da liče jedna na drugu? Ista usta, iste obrve, zubi, kosa, nokti, jagodice, trepavice…Ne osuđujem, svako neka radi šta želi, šta mu prija…samo naglas razmišljam…šta je dovelo do toga, da po svaku cenu moramo imati iscrtane obrve umesto prirodnih? Ili napumpana usta, da svaka liči na svaku.Na instagramu nema osmeha, samo pućenje…Nažalost, tu sam se i ja upecala,ne pamtim sliku gde se smejem, a da sam je stavila na insta…doduše, obrve i usne su i dalje moje, prirodne…ali ok, neću o ovome, vraćam se na sebe, malu prasicu, prirodnu debelicu 🙂Related image                 photo credit: www.activistangler.com

Poenta je sledeća:

Mogu svi da ti pričaju, za tvoje dobro, mnoge stvari. Džaba. Dokle god ti sam sebi poričeš, njihovo sve izrečeno otićiće niz vodu. Dok ne dotakneš dno, dok ne udariš glavom, ali baš udariš, onako najjače, u zid, nećeš ništa pokušati da promeniš.A kada počneš da menjaš….oooooo veruj mi, osećaj nikad bolji. Zato ti od sveg srca želim da tresneš tom glavom o zid i da počneš da menjaš stvari. Related image

Neće se ništa samo od sebe desiti. Nažalost. Pa ja bih bila presrećna kad bi se kilogrami istopili, ali neeećeeee. Zato je moralo da zaboli, da se isplačem što sam to sebi dozvolila i da se probudim.I šta god drugo da je u pitanju, kod vas…ako, samo vi lupite tom glavom, neće otpasti. Samo ćete se probuditi. Boleće malo, ali proći će. Sve prođe, setite se šta smo pričali jednom. Zato dame moje drage, trk po jednu čvorugu i od sutra na saniranje iste.

Vaša Koskica prasica 🙂

Uspavaj lenjost, probudi kreativnost!


Došla sam  na ideju da vam predložim par nekih kreativnih stvari koje možete pokloniti vašim najdražima za rođendan ili bilo kakvu priliku, u trenucima kada baš i nemate ni dinara u džepu ili jednostavno kada želite da kupljeni poklon bar na neki način personalizujete.

Znate da sam vas u poslednjih par postova savetovala ako tako mogu reći, da budete kreativni. Svako od nas ima bar malu dozu kreativnosti, treba je samo podstaći i pokrenuti. Ajmo,nova parola…USPAVAJ LENJOST, PROBUDI KREATIVNOST!!! Ne morate vi sad biti nadareni za crtanje ili pravljenje ne znam ti ni ja kakvih umetničkih dela, dovoljno je samo da neko oseti taj vaš trud koji ste uložili. Nacrtajte čiča glišu koji drži srce,na primer. Vratićete bar uspomene na bezbrižno detinjstvo i izmamićete sigurna sam, osmeh onome kome poklanjate.

U daljem tekstu, ispisaću vam moje primere kreativnosti.Pa da počnemo:

  • Kumu je velika želja bila da otvori svoj frizerski salon. Te godine, za rođendan sam mu poklonila upravo to – NJEGOV LIČNI SALON. U kutiji za cipele. Od starih novogodišnjih lampica, što smo nekad kačili na jelke, kapica ona koja je kao luster (jaoooj sad sam se iznervirala što ne mogu da pronađem sliku), probudite maštu, pa probajte nešto da zamislite 🙂 ne znam kako da vam objasnim 🙂 uglavnom, eee od toga, baš od toga što nemate predstavu kako izgleda, napravila sam odnosno to mi je služilo kao FRIZERSKA HAUBA. Ok, opis jedne stvari mi je kao čitav pasus. Da skratim , od kartona sam pravila stolice, šamponjeru sam napravila od nekog čepa čini mi se…na vratima tog frizerskog salona stavila sam crvenu traku i naravno kum je morao da je preseče i svečano otvori svoj PRVI FRIZERSKI SALON. Godinu dana kasnije, otvorio je pravi pravcati – HAIR ŽAKULA 🙂

 

  • Sestri sam jedne godine mesec dana, ako ne i više pravila poklon. Ili bolje rečeno poklone 🙂 Napravila sam joj krpenu lutku, sledi i link na kojem sam pronašla uputstvo: http://www.roditelji.me/blog/2011/11/16/napravite-krpenu-lutku/Moja je doduše izgledala malo čudno, ali je ipak bila krpena lutka. Kosu sam joj pravila od trake za kasetu.Zatim,album za slike…kupila sam malo deblji papir u boji, presavila ga na pola i spojila da izgleda kao knjiga. Na svaku stranicu sam nalepila sliku i ispod napisala opis iste…ali to nisu bile obične slike. Na sajtu https://www.faceinhole.com/scenarios sam izabrala „scenarije“ koji su mi bili najsimpatičniji i sestrinu glavu (ovo zvuči morbidno), sa sestrinim likom sam odradila slike da izgledaju kao da su original…oko 30 ako ne i više sam napravila. One baš vrhunske sam izradila, ostale sam joj narezala na CD. Tako da je ona sebe svakako mogla da vidi kako izgleda kao crnka, plavuša, mršavica, debelica, u venčanici itd. Zanimljivo, a i korisno.

Bila je tu i teksas suknja koju sam napravila od nogavica i na koju sam prišila sve i svašta što sam našla po kući, od gline sam joj napravila mini tortu, koju sam obojila lakom za nokte čini mi se.Ili temperama, pa bezbojnim lakom za nokte. Svećicu u obliku broja 1 (jedino sam takvu svećicu imala u kući) ubola sam po sred glinene torte 🙂 Napravila sam joj i ogrlicu od gline. Ako se sećate, u osnovnoj školi smo za osmi mart majkama pravili nakit od gline. Možete ga i dan danas praviti kao pokon nekome, što da ne 🙂 I još svašta nešto je sadržao taj rođendanski paket. Bukvalno, čim krenete da pravite jednu stvar, ostale ideje će dolaziti kao lude. Jedvaaa sam čekala da vidim njenu reakciju. Htela sam da joj donesem poklon odmah u ponoć, ali neee, ona je rekla: „Neee, ja sam se rodila ujutru u 6 i 15. Neću da dočekujem rođendan, donećeš mi sutra.“ Oook sis, nije frka…sa strinom sam se dogovorila da mi otključa vrata ujutru i da joj se ušunjam u sobu i probudim sa pesmom „Ti mi trebaš rode“ od Ane Bekute. Njen šok je usledio kad je ugledala crni džak za đubre (koji sam ulicom od svoje do njene kuće nosila preko ramena kao Deda Mraz, u pola 6 ujutru, gde verujem da su svi prolaznici pomislili: „Ova je luda. Nosi neki leš sto posto.“) U tom džaku se nalazila kutija, a u kutiji brdooooo poklona uvijenih u novine. Hvala ti sis što si se tako obradovala. Trud se isplatio, a srce je bilo prepuno.

  • Drugarici sam isto napravila tu krpenu lutkicu i keksiće ( lično ja ih pravila) koje sam stavila u teglu, a poklopac tegle sam ukrasila parčetom tkanine i trakom. Tu je i link sa receptom https://www.coolinarika.com/recept/mali-kolacici/ a tu je i slika kao dokaz. Kolačići su bili preukusni…i još slađi kad su bili ovako upakovani.

 

  • Pre neki dan, zovem drugaricu da joj čestitam rođendan i da je pitam šta joj treba, da joj ne kupujem nešto što joj neće koristiti, kaže ona, ma ne treba mi ništa, ustvari treba mi daska. Rekoh kakva daska, misleći da je možda mislila na dasku za peglanje, kad ona odgovara da joj fali daska u glavi. I naravno, ja šta ću, nego kao svaka prava drugarica, to što je želela, to sam joj i poklonila.

  • Ili kada sam ekipi koju sam upoznala na letovanju napravila „knjigu“. Potrebno vam je znanje za Word. Ubacite sliku, propratni tekst i iznenađenje je gotovo. Pošto sam od moje drage morske ekipe dobila nadimak KEVA, i pošto smo pričali kako ću da otvorim „KEVA TURS“ i sve njih da zaposlim na nekoj poziciji, svako od njih je dobio i svoju akreditaciju. Kao npr Trifun, koji je jednom prilikom izlomio sve po sobi, kad je hteo da bude fin i tih, da ne probudi ostale, pa ko za inat naleteo je na sav nameštaj i izudarao i sebe i inventar 🙂 Ili Vanja koja je svako veče pevala „Volim noć, volim mrak, ja sam parti manijak“, a uredno u 23h već bila u krevetu. Ili naše tri glavne žene Milana, Milica i Ivana, za koje na prvi pogled pomisliš da su kao zloće iz onih španskih sapunica, a one miceee nikad veće. Ili Jeka, koja je slikala sve i svašta, ali da nije bilo nje, ne bi ni bilo uspomena, kao što je npr. ova https://youtu.be/wwdDonkqZlE

SVAKO ZVANJE IMA SVOJE ZAŠTO 🙂 Verujem da biste i vi vašoj ekipi pronašli bez problema neko zvanje. Interne šale su najbolje 🙂 Slede REČ AUTORA i prva stranica „knjige“ 🙂

Ovo su samo neki od predloga. Vidite i sami da se od nečega što već imate u kući ili sa jako malo materijala, može napraviti neki zanimljiv poklon. Bitna je mašta. Bitna je kreativnost, kao što smo rekli, ceniće se taj vaš trud i ta ljubav koju ste uložili dok ste nešto pravili. To su sitnice koje život znače. To su stvari koje će sigurno izmamiti osmeh i izazvati smeh. A moja najveća sreća je kada vidim reakciju tih ljudi. Pa vi ne verujete kakav je to osećaj. To treba doživeti. Da bi se inspiracija pokrenula, dovoljno je da znate šta ta osoba voli, ili da se vežete za neku stvar koju vam je skoro ispričala. Bitno je pre svega, da kada god vam neko nešto priča, da ga zaista slušate.Pamtite te stvari za koje drugi misle da su nebitne. One će vam pomoći u inspiraciji. Npr, jednom prilikom drugarica mi je rekla da joj kupim šarenu lažu…kupila sam blok br. 5, uzela list i svim mogućim bojama šarala po njemu…u sredini sam napisala, predpostavljate, ŠARENA LAŽA. Ili kad mi je kum rekao da mnogo voli svoj datum rođenja…i isti je dobio ispisan na privesku za ključeve 🙂 Samo slušajte. Niste ni svesni šta sve može da vam padne na pamet kao inspiracija za poklon. Pritom ćete time pokrenuti svoje vijuge, učićete se strpljenju dok budete lepili npr neke sitne šljokice po iscrtanom obliku srca ili slično.

USPAVAJ LENJOST, PROBUDI KREATIVNOST!!! Pogotovo sada, kada nam se bliže novogodišnji i božićni praznici. Jaoj, zamislite samo, napolju pada sneg, vi ušuškani u neki debeli bade-mantil, pijete kafu i pravite čestitke, neke male poklončiće kao znak pažnje…jaoooj, pa ja jedva čekam 🙂

U sledećem Kako da, pokazaću vam kako možete da napravite brojeve za stolove za vaše venčanje ili neku drugu vrstu proslave. Nešto što će osim mašte pokrenuti i sjajan party sa vašim prijateljicama, koje su obavezne da učestvuju i prisustvuju…Kreativne i dobro raspoložene žene na jednom mestu, stvaraju magiju. 🙂

Jer… HAPPINESS IS HOMEMADE!!!

Vaša Koskica

Svi smo mi naivni!

Svi smo mi ponekad naivni i glupi kada su u pitanju prijateljstva. I svima nam se desilo da se razočaramo u svoje „ljude“. E, vidite, to je razlika. Ljudi u koje smo se razočarali, nisu nam nikad ni bili prijatelji. Jer da jesu, ne bi nas nikada razočarali. Nisu oni krivi. Krivi smo mi, zato što očekujemo da će drugi uraditi isto što mi i da će drugi dati koliko mi dajemo. Neće. Nisu svi isti. I to je ok. Nema potrebe da budete potišteni.

Šta da radite u trenicima kada vas ponašanje, postupak osobe koju smatrate prijateljem razočara, povredi? Kako pregrmeti taj period kada se nešto za šta ste mislili da je „friends for life“ sruši?

Za početak,treba napraviti selekciju i svaku osobu smestiti u određenu grupu:

Image result for susret na ulici photo credit: www.mondo.rs

1.Poznanik/ca – osoba kojoj se javite na ulici, u prodavnici, usput proćaskate šta ima kod nje i kod vas, može se desiti da odete nekad i na kafu, jer prija vam društvo te osobe, ne za svaki dan, ali vam dođe momenat kada biste se baš sa tom osobom isćaskali. Što da ne. To je lepo. Poznanstvo koje treba održavati, jer vam prija. Tu je i ona druga strana poznanika. Kojoj se uljudno javite na ulici, proćaskate sa njom, jer lepo ste vaspitani,  ali ne ispijate kafe…zbog? Pa prosto, previše vas iscrpi i tih 5 minuta ćaskanja u prolazu. Zašto davati takvim osobama da vam uzimaju energiju, ako vam ne prijaju? Dakle, dve podgrupe poznanika – povremena druženja na kafe partiji, što da ne i u nekom izlasku 🙂 i oni sa kojima ćaskate 5 minuta, iz kurtoazije. Tu nema ljutnje. Prosto, takav je život. Ne mogu vam svi biti BFF. Niste u osnovnoj ili srednjoj školi.




Image result for kolege photo credit:www.novosti.rs

2.Kolega/koleginica – osoba ili osobe sa kojima ste super na poslu, s’ vremena na vreme odete na kafu, ili ručak, večeru, izlazak. Pričate o svemu i svačemu, ali one najbitnije stvari ipak ne delite sa njima. Nekada se desi da vam upravo i neko od kolega postane prijatelj, ali to su retke situacije, jer koliko god ste dobri sa nekim na poslu, veće su šanse da se kao prijatelji nećete slagati, jer znamo svi da posao i zadovoljstno ne idu zajedno. Neko će od vas dvoje nešto pogrešno uraditi na poslu, pa će zbog toga i vaše prijateljstvo trpeti. Da se ne biste razočarali u tu osobu kao prijatelja,  zadržite se vi na ispijanjima kafe i izlascima, povremenim. Za teške životne momente, imate vi svoju posebnu grupu, o kojoj pišem odmah nakon sledeće.




Image result for drugarstvo                photo credit: cy3a.files.wordpress.com

3.Drugarica/drug – hm…pa ovo je grupa osoba koja ima poneku karakteristiku prve dve koje smo već naveli. Tu su, viđate se sa njima češće nego sa poznanicima ili kolegama, delite ponešto iz vašeg života, prijaju vam za šoping, kafenisanje, izlaske, ćaskanje telefonom ili dopisivanje,zajedničko putovanje,  duhoviti su, zabavno vam je u njihovom društvu. Dajte savete jedni drugima, tu ste i tu su za pomoć koju možete da pružite i koju mogu da vam pruže…skoro su kao prijatelji, ali postoji razlika. Dakle, samo su drugari. Kao što su u osnovnoj ili srednjoj osobe drugovi ili drugarice. Tada još uvek ne znamo šta znači reč PRIJATELJ. Oni za koje kažete da su to, nisu…oni su samo BFF. Za taj period, jako značajno zvanje.I neka tako i ostane, jer ćete se svakako vremenom uveriti odnosno naučiće vas život šta je….

⇓⇓⇓TAAAAADAAAAAAAAAA.Molim jedan aplauz za najbitniju grupu ⇓⇓⇓




Image result for drugarstvophoto credit: i.ytimg.com

4.PRIJATELJ – osoba sa kojom delite i dobro i zlo, vaša srodna duša, koja zna šta mislite samo kad vas pogleda, koja je tu u sred dana u sred noći, da cepa sa vama drva, kreči stan, riba prozore, pravi zimnicu, izlazi, kafeniše, sa kojom možete da provedete i dan i noć i da vam opet bude malo za sve teme koje imate.Vaša osoba za sve. Vaša prava druga polovina. Na čijem ramenu plačete, milion puta, i ona nikad ne ode od vas. I kad je smarate o nekom dečku npr. ona vas uporno sluša iako ceo vaš monolog zna napamet. Osoba koja ne odustaje od vas kada vam je teško ili kada možda i posrnete. Osoba koja vas ne osuđuje, koja vas razume iako nije bila u toj situaciji. Neko ko ne dozvoljava da neko o vama u njenom prisustvu kaže čak i ružno slovo o vama. Neko koga ne interesuje kako vas drugi doživljavaju i šta misle o vama. Ona zna ko ste i kako dišete. Imate sitne čarke sa njima, ali to su samo ponekad različiti stavovi, razmišljanja, nikad se nije dogodilo da se zbog toga vaše prijateljstvo prekine,jer niste deca u školi.Već PRIJATELJI. Pravi „friends for life“. Neko ko se ne ljuti ako ga niste pozvali danas ili mu poslali poruku. Desi se i njemu. Nažalost, previše brzo živimo i natovaramo sebi zilion obaveza… Ali vi se opet razumete. U ovu grupu spadaju i osobe koje su daleko od vas, ili su vam nekad bili prijatelji, pa vas je život razdvojio dal’ u smislu da se neko do vas preselio ili su vam obaveze takve da jednostavno nemate vremena da se družite kao ranije, nije bitno…te osobe ostaju u našim srcima. I da prođe sto godina, sa tom osobom kada se vidite i kada krenete u priču, imate osećaj kao da ste u kontaktu svaki dan i kao da se ništa nije promenilo. I te prijatelje treba čuvati. Svakako su među onima koji bi vam pomogli u bilo koje doba dana ili noći, da ih pozovete.




Image result for minions photo credit: www.hdwallpapers.in

Ljudi koji su po prirodi društveni i vole da upoznaju nove ljude, uvek su u velikom društvu. Pitanje je ko je od svih njih toj osobi zaista pravi prijatelj. Lepo je imati ljude oko sebe, ispijati kafe, tračariti, smejati se, plakati na nečijem ramenu, deliti tajne. Ali…kada se spuste zavese, ko ostaje?

Kako godine idu, prijatelja je sve manje, odnosno krug ljudi sa kojima ste u društvu se sužava. I to je dobro. Zato što kraj vas ostaju samo oni koji zaista vrede. Može se desiti da su to osobe sa kojima se znate i družite dugi niz godina, a mogu biti i osobe koje ste nedavno upoznali, ali osećaj je kao da su sa vama odavno.




Image result for drugarstvo    photo credit: www.tczemun.rs

Morate obaviti jedan mali razgovor sami sa sobom. Da se preispitate, čije vam društvo prija, čije ne. Ko je taj koji bi do vas došao u pola noći, po kiši, snegu, ledu…probajte sa mojim sistemom grupisanja. Vidite ko u koju grupu spada. Samo tako se nećete osećati loše. Imate dosta energije, ali nemojte je trošiti na pogrešne ljude. Super je zaista biti u velikom društvu, ali kad se dan završi, vi više nemate snage, jer vaša emotivna, energetska baterija se ispraznila. Dali ste se previše.Nemojte više. Godine koje dolaze uvek su sve teže. Koliko god se mi tešili da su lakše. Ok, možda jesu za neke stvari, ali za većinu nisu.Zato, ne rasipajte se na nebitne. Tako ćete se i zaštititi od tog povređivanja i razočarenja. Nemojte davati titulu PRIJATELJA svima. Verovatno će vam u početku biti teško da se naviknete da vam određene osobe nisu ono što ste mislili da jesu, ali dajte sebi vremena i videćete kako ćete početi kvalitetnije da živite, jer…nećete biti svima baterija koja ih pokreće. Samo odabranima.

Za njih i vredi dati i poslednji atom snage, jer dok se dajete pravima, nikada nećete biti prazni, koliko god vam to čudno zvučalo.

Budite spremni i na to da ćete i vi biti grupisani od strane drugih. A kada se nađete u istoj grupi – PRIJATELJI, sa osobom koju ste i sami smestili u istu…ONDA JE SVE KAKO TREBA DA BUDE!!! I čuvajte se međusobno. Ništa vrednije i lepše nema od prijatelja koji se poznaju u dušu. 

A za ostale…pa čim nisu u odabranoj ekipi onda i nema razloga da se nervirate zbog njihovih postupaka. Prihvatite ih takve kakvi su i živite sa tim. Ili jednostavno, blokirajte njihovo postojanje u vašem životu. Treće nema. Samooo vas molim, nemojte biti jedan od onih foliranata koji se „kunu“ u vas, koji vas voleeeee ma više i od sebe, za koje ste prijatelj koji se sreće jednom u životu, koji sa vama deli tugu, a za sreću i radost, seti se ponekad da postojite. Verujem i da niste takvi, al’ čisto i njih da spomenem. Za njih grupacija ne postoji, osim kažem block them from your life.

Image result for block from your life

Jer, svi smo mi ponekad naivni i glupi kada su u pitanju prijateljstva. I svima nam se desilo da se razočaramo u svoje „ljude“. E, vidite, to je razlika. Ljudi u koje smo se razočarali, nisu nam nikad ni bili prijatelji. Jer da jesu, ne bi nas nikada razočarali. Nisu oni krivi. Krivi smo mi, zato što očekujemo da će drugi uraditi isto što mi i da će drugi dati koliko mi dajemo. Neće. Nisu svi isti. I to je ok. Nema potrebe da budete potišteni.

Vaša Koskica

 

Zdravo, zdravo :)

Dugo su me nagovarali da otvorim svoj You tube kanal i da snimam vlogove.Znam, jako sam zanimljiva :), ali ne još toliko slobodna da likom stanem pred toliki narod. Nekako mi je lakše da sve ono što želim da kažem bude ipak u pisanom obliku. Odatle i ideja da pokrenem svoj blog.

Moram priznati da sam se jako malo informisala oko pokretanja istog, što verovatno nije preporučljivo, ali svakako sam se upustila u avanturu, jer pisanje….to je nešto što volim. Nešto što znam odlično da radim…U nekom narednom blogu ću vam pisati zbog čega to volim i zašto odjednom ideja o svemu.Čisto da vas sad ne zatrpavam informacijama. Kao savet sam pročitala da bi blog trebalo da ima svoju nišu.Moja nije konkretna.

Ovo će biti blog o svakodnevnom životu, o usponima i padovima,o ljubavi, možda i nekim tabu temama, kako sam prevazišla određene situacije…sve ono što čini život prosečnog građanina zemlje Srbije. Svakako ću se truditi da vas što više posavetujem o onome što znam i umem. Jednom sam izjavila da želim da budem neko m*do u životu. Svi su mi se smejali. Na drugom sam stepeniku ka tome. Al o toj temi, malo kasnije 🙂

Dobrodošli, nadam se da ćete pronaći barem nešto što će vam biti od koristi.

Vaša Koskica.