Kada nostalgija pokuca na vrata…

Izvinjavam se svima, ako se u nekom momentu pogubite u tekstu. Ovo je napisano iz srca i nisam ništa menjala i uređivala (ustvari ni jedan post do sada nisam „doterivala“), tako da, možda vam bude malo konfuzan.Oće to, kada nostalgija pokuca na vrata…

Uvek, u ovo neko vreme, obično pred rođendan, pomešaju se svakakva osećanja i sećanja.Kada je lišće skroz opalo, kada u vazduhu miriše zima,kada je vreme za ljubav u toplom domu, za porodicu i prave vrednosti.Kada se probudiš rano ujutru, a napolju je još mrak, pa kroz prozor gledaš mraz koji se uhvatio po staklima automobila i misliš se kako bi bilo lepo ostati u svom krevetu i gledati TV. Kada znaš da se bliži kraj još jedne godine i kada lagano kreće sve da hvata praznično ludilo i groznica. I baš u tim nekim momentima, nostalgija pokuca na vrata.

Jer život je u nekom trenutku postao zamka. Okrutan, nema meru ni poštovanje. Porastao si, odrastao si, a nostalgija te grli sve jače.

Sinoć smo se nostalgija i ja družile do kasno u noć. Sutra dolazi decembar. Sutra je moj omiljeni dan. Sutra je sve što volim. I od sutra kreće brži tempo. 31 dan ostaje da se ostvari zacrtano za ovu godinu.

U pauzama između gledanja serije i razmišljanja o nekim nebitnim stvarima, vratile su se slike kada sam bila srećna, bezbrižna, dete koje obožava Novu godinu i jedva čeka da sluša novogodišnje pesme, koje su u tim vremenima budile zaista osećaj spokoja.

Kako mi nedostaje to vreme. Taj televizijski program, ta radost kada znaš da ne moraš da ideš u školu i da ćeš vreme provesti igrajući se sa drugarima iz ulice,otvarati poklone i paketiće. Uživati u svim tim sitnicama, gledati crtaće do iznemoglosti.Jednostavno, biti dete. A tada sam ko za inat želela da porastem što pre. Kakva greška.

Slušajući sinoć upravo te novogodišnje pesme, rasplakala sam se, što se jako često dešava ovih dana 🙂 al’ kažem, to je tako uvek pred rođendan. Oooo kako mi fali to vreme. Znate onaj osećaj kada vam neka pesma vrati sećanja? Moja su sinoć vraćena 20 godina unazad.

Related imagephoto credit: http://img-fotki.yandex.ru

Budim se, jelka je već okićena, paketići su spremni, čekaju ponoć. Napolju veje sneg, a u stanu toplo, ušuškano. Deka mi na iskidane komadiće hleba maže beli deo euro krema i donosi mi u krevet. Na TV-u dnevni novogodišnji program.I na svakih sat vremena NOVOGODIŠNJA PESMA snimljena za tu godinu, i pesme od prethodnih godina. Nakon doručka, mi mali drugari, skupljamo se napolju, i idemo na brdo iza moje kuće, da se spuštamo sankama. Kad se dobro umorimo i porumenimo i smrznu nam se prstići na nogama i rukama, odlazimo svako svojoj kući na ručak. Ali ne zadržavamo se dugo. Opet smo napolju, sada u ulici, pravimo Sneška, grudvamo se, smejemo se, srećni smo. Ovoga puta, roditelji vuku sanke, moje na smenu vuku deda i mama. Posle sto i nekog pada nakon što se zaletela da bi moje sanke išle što brže, mama odustaje, deka se isto umorio, kao i ostali roditelji i komšija dolazi na ideju da vežemo sanke jedne za druge i da nas on vuče kolima. Paaaa koja je to količina sreće, Bože dragi. Neprocenjivo. Polako se spušta mrak. Vreme za igru već se približava kraju, a Nova godina početku.

Image result for sankanje na brduphoto credit: Sankanjeee

I opet svako svome domu. Polako se vrše pripreme za doček. Mama, moj pokojni deka, baka i ja. Smejemo se, srećni smo.Ima i ića i pića, jer tog dana je sve dozvoljeno. Tog dana se ide na spavanje kad ti se prispava. 🙂 U stanu svetle samo lampice sa jelke i TV i još neke lampice koje smo zakačili oko cele trpezarije, uz lozicu. Odbrojavanje. Moj najdraži deo dana. 10,9,8,7…0 SREĆNA NOVA GODINA!!! Napolju se čuju petarde, sledi međusobno čestitanje, komšije dolaze, a ja sam već ispod jelke i oduševljavam se silnim slatkišima i slanišima i barbikama 🙂 i u nekom trenutku, padam u krevet, od slatkog umora.

Gde su mi ta vremena? Šta im se desilo? Kad se izgubio taj osećaj koji sam imala kada su novogodišnji praznici u pitanju? Fali mi, mnogo, taj spokoj, ta sreća, ta radost, iščekivanje. To sve!!! Fale mi dani kada sam bila dete. Letos sam opet imala bliski susret sa nostalgijom. I po netu sam jurila i uspela sam da prikupim skoro sve „Bajke u slici“ Marije Paskval. Vi ne verujete koja je to bujica osećanja bila kada sam opet listala knjige. Koji su to fleš bekovi bili sa svakom rečenicom koju sam pročitala i svakom slikom koju sam videla. Setila sam se i tačno kako sam koju sliku švrljala i šta sam na kojoj stranici dodavala. Obožavala sam te knjige. Al’ u nekom momentu, nekome sam ih poklonila, jer molim vas, bila sam velika devojčica, meni to ne treba. A guska, nisam znala koliko će to jednoga dana da mi nedostaje.

Image result for BAJKE U SLICI

Jaoooj, evo dok ovo pišem, setila sam se i čuvene serije koju smo deka i ja obožavali. „Složna braća.“ Pa milina jedna. Fiko,Srebra,Čenga, Oblo, Kocko, Ćoško 🙂 hahahaha. Gde su takve serije? Gde su one normalne igračke i crtani filmovi? Žvazbuka žvake (ima da se kupe ponovo), trouglasti jogurt,Tom i Džeri, Studenko, Mece dobrići…sećanja samo naviru.

Image result for složna braća likovi

photo credit: www.tarzanija.com

Zaista mi je drago što sam imala takvo detinjstvo, sa svim tim poteškoćama, ali je bilo lepo. Igrao se lastiš, žmurke, jurke, igrali smo se napolju, ne na kompovima, nismo visili na internetu, instagramu, fejsu. Radio stanice smo slušali nekad po ceo dan i čekali momenat kada ćemo čuti omiljenu pesmu, da možemo da stisnemo „REC“ na kasetofonu kako bi istu usnimili. Pa se iznerviramo kada nam voditelj trtlja preko pesme 🙂 Verujem da i vama naviru sećanja, upravo, dok čitate sve ovo.

Zato, ako i vama fali sve ovo ko i meni, hajmo opet zajedno da vratimo bar u decembru i januaru taj spokoj koji smo osećali kad smo bili mali. Verujem da će nam svima biti toplo oko srca.Kada vratimo, bar prividno, svu tu čaroliju koju decembar i januar nose sa sobom.

Ajde da ne…da se ne ponapijamo ko stoke, da nam ne bude bitno koju ćemo sliku i filter upotrebiti na instagramu, da se ne foliramo i ne poziramo.Da se ne tripujemo kako smo na najjačem dočeku u gradu, dok prevrćemo očima u sebi,negodujući što smo bacili minimun 60€ da bi jeli  ostatke pečenja koje su zamrznuli nakon nečije svadbe, to ako smo uplatili doček u nekom resotranu ili negodujući što žvaćkamo neku čajnu koju su izneli kao meze i za koje je rečeno da će ga biti tokom cele večeri, a dobismo ga samo na jednom papirnom tanjiru.Ajde da ne…da ne bacamo pare na te lažne dočeke.Ajde da da…Ajde da organizujemo sedeljku kući, u toplom, sa ićem i pićem, i paketićima ispod jelke.Ajde da se družimo sa ljudima, a ne društvenim mrežama.

Ja sam već počela da radim na  vraćanju vremena kada sam bila mala, slušajući upravo one novogodišnje pesme koje sam volela.Jedna od njih je i ova https://youtu.be/D4pHASa1iws…pesma iz 1998.godine koja je dočekivala onu ružnu 1999. Ali i ta 1999. je prošla, a mi smo i dalje na nogama.Tako da…Glavu gore i pevaj ove divneeeee  novogodišnje pesmice, popravićeš sam sebi dan….Ps. Bila sam zaljubljena u dečaka u crvenoj majici, koji je učestvovao u ovoj pesmi.Topila sam se pored TVa kad god je išao ovaj spot. Ako ga neko zna, neka nas upozna 🙂

Kada nostalgija pokuca na vrata…otvori joj, skuvaj joj kafu, počasti je i sa uživanjem saslušaj šta ti priča. Vratiće ti veru u bolje sutra. Upijaj šta god da ti kaže i prihvati,kakve god darove da ti donese.Ona je ipak tvoja najbolja drugarica i neko ko je tu uvek kada pomisliš da si promašio put, da te podseti ustvari, koliko si ti dobar čovek i da ono dete koje je živelo spokojno i smejalo se, još uvek stanuje u tebi. Samo si ga u nekom momentu uspavao. Nostalgija ga budi. A ti, budi srećan dokle god ona postoji. Znači da je ipak vredelo vreme u kom si živeo….

Ajmo, kreće uživanje. Udahnite svaku mrvu tog čarobnog osećaja.Kada pripadate nekome, svojoj porodici, sebi…radujte se.Barem to možete u decembru i januaru. Posle, šta bude neka bude…

Pogledaj, zvezda pada
pomisli želju sada
neku lepu, lepršavu
čujes li kako zvoni
slažu se lampioni u tvoju kosu
svilenu, tršavu.

Želim da vozim najbrža kola
da kilažu skinem bar pola
da i ja modu pratim, pomalo
da česće idem na more
da mi sa lica nestanu bore
nek’ bude zdravlja
zdravlja pa sve ostalo

Pusti da ti na lice dolete padalice
i da poliju srebro po grudima
i neka ova zima ispuni
želje svima
neka nacrta radost na ljudima

Želim da svako ljubav nadje
da nema mržnje, da nema svadje
da zauvek prestanu sva stradanja
da se zaborave teške reči
da nadju lek koji sve leči
i da život postane više od nadanja .

Podigni ruke, neka zvezde dodirnu
okupi sve drugare i rodbinu
poželi svima srećnu novu godinu

Sneg se polako slaže
baš kako vetar kaže
pa preko krovova sanke skakuću

Irvasu u lakom kasu
vedrina u dedinom glasu
evo dolazi, evo dolazi
pahulje šapuću

Želim da nigde ne bude rata
da postanem i ja tata
da i ja budem mama, nečija
da po boji ne biram druga
da nas spoji jedna duga
i da svi postuju prava dečija

Vaša Koskica.

Оставите одговор