Jer ja sam debela devojka

Ako iko celoga života kuburi sa kilogramima, to bih bila ja. Dođe period kada imam sjajnu liniju, a dođe i onaj kada se ugojim ko prase pred klanje. Verujem da većina nas žena ima taj problem. I oduvek sam zavidela onim damama, koje nemaju problem. Koje mogu i vola pečenog da pojedu, a neće dobiti ni grama.

I tako sam se ja navikla na svoje gore-dole stanje. I super sam funkcionisala. Kada bih dobila koje kilo viška, prebacivala bih se na svoj režim ishrane, odnosno izmišljala bih neku svoju dijetu i uspevala sam da se dovedem u red. I naravno, nikada nisam mislila na one priče koje su mi svi pričali…kad budeš došla u određene godine, biće ti teže da skineš višak kilograma. Da se razumemo, ja sam oduvek imala stomačić. I nekako sam ga vremenom zavolela. Šta ću, moj je. Kako da ga ne volim. Ljutila sam se na samu sebe samo kada bi se taj stomačić, pretvorio u dva manja 🙂 Image result for lol              To se dogodilo i sada…

Prošle godine, negde u februaru, krenula sam na hrono ishranu, pošto sam naravno ko i uvek na zimu, nabacila kilograme. Do početka aprila sam skinula 6kg. Jer, ja sam opet koristila neku svoju verziju hrono ishrane. Brljala sam,jela sam i ono što nije dozvoljeno u restrikciji, i mašila sam termine za obroke i svašta nešto, al uspela sam i smršala sam 6kg.Pa bila sam presrećna. Naravno, čim sam videla rezultate, ja sam se opustila. Nisam karakter kada je ishrana u pitanju. Voooolim bre da jedem, pa to ti je.

Image result for hrana u kancelarijiphoto credit: www.b92.net

U junu sam krenula da radim u sadašnjoj firmi, klasičan kancelarijski posao. I kako su meseci prolazili, tako sam postajala sve teža. Malo doručka iz pekare, ručak brza hrana, večera obično u nekom kafiću sa društvom.I moj prvi šok. Kada je sve što sam nosila, postalo tesno. Malo sam bila iznervirana, ali nedovoljno da bih nešto promenila. I tako sam ja nastavila da žderem. Drugarice su mi sve govorile da sam se ugojila, a ja sam bila u fazonu, jeeesam, dobroo, pa šta, smršaću.Ništa strašno. I tako sam ja malo-malo, započinjala neke dijete, na hrono mi je bilo jako teško da se vratim. Probala sam i UN dijetu, i herbalife i opet neku moju verziju hrono ishrane, al ni u jednoj nisam istrajala. Ni prvih nedelju dana ne izguram po pravilima, a o nastavku ne želim ni da pričam. Nastavak se ni ne dogodi ahahaha.

Na moru ove godine, bila sam mali debeli morž.Bilo me je sramota. I stomak kad uvučem, on se ne uvuče ko ranije. I dalje je tu. Oko mene sve mlade, lepe, zgodne, a ja mala pihtija. Eeeee, a znate šta se desilo? Ja sam bre jela ko da sam najtanja na planeti.Imala sam totalno iskrivljenu sliku o sebi. Pogledam se u ogledalo i nije to ništa strašno. Pogledam slike, zaprepastim se kolika sam.Related imagephoto credit: www.najzdravlje.com

Ali, neee, ja i dalje nisam odustajala. I dalje sam naravno, jela, jela, jela…Ko da se spremam za takmičenje za najdeblju osobu na svetu. Tako sam onda došla i do trenutka, kada farmerice koje sam kupila pre mora, nisam mogla da zakopčam. Mislim jesam, al’ sam htela da umrem dok mučeni moj stomak ne uglavim u njih. I konačno je došao momenat da sama sebi priznam da sam dotakla vrh svoje kilaže, a dno svog izgleda. 13kg za godinu i po dana. I ništa to meni opet ne bi bilo strašno, da nisam mogla da se uvučem ni u jednu jedinu stvar koju sam kupila pre par meseci. I ništa to meni opet ne bi bilo strašno, da mi baba, za koju sam uvek mršava, nije izgovorila: „Uuuu al’ si se utovila.“

Mislim da je to bilo to. Kad ti baba kaže da si debela, ee onda je zaista momenat da se zapitaš šta si uradila sama sa sobom.Od sutradan sam opet krenula sa redukovanom ishranom. Neću vam govoriti koje dijete da koristite, nisam vam ja stručna za to. Ja se trenutno pridržavam sledećeg:

  • Imam 3 obroka, koja jedem na 4 sata.
  • Doručkujem na poslu, obično oko 9h
  • Ručam na poslu, oko 13h
  • Večeram kući oko 17h

Nakon večere, ne jedem ništa. Pijem limunadu, pijem kafu, vodu. Ali ništa ne jedem. To je takozvana 8 sati dijeta, gde vam je dozvoljeno da jedete u toku 8 sati, naravno ne treba preterivati i prežderavati se. Malo primenjujem zdraviju ishranu,a  16 sati organizam „posti“. Moram da se pohvalim, da u ovom slučaju nisam u prvih nedelju dana prekršila ni jednom ovaj novi način pokušaja mog mršavljenja. I nisu samo priče, zaista se lakše osećam, u smislu, nisam pospana, mrzovoljna…Videćemo dokle sam dogurala. Ovog puta verujem u sebe. Jer neću više da budem mali debeli morž.

Prestali smo svi u nekom trenutku da vodimo računa o sebi. Ne znam šta je tome doprinelo. Treba i za ovakve stvari da se probudimo. Nikad nije kasno da počnemo da mislimo na sebe. A što pre to počnemo, biće bolje. Mi žene, treba da se negujemo zbog sebe, ne zbog drugih. Zar vam ne prija kada npr. napunite kadu, sipate omiljenu kupku, pa nakon toga se mackate sa kremicama, pa malo sredite noktiće…Kad obučete neku usku haljinu, a ona vam stoji ko salivena, stavite neki dobar karmin i pucate od samopozudanja?

Buni me samo, kada se izgubila individualnost. O tome sam baš pre neko veče pričala sa drugaricom. Kada su sve počele da liče jedna na drugu? Ista usta, iste obrve, zubi, kosa, nokti, jagodice, trepavice…Ne osuđujem, svako neka radi šta želi, šta mu prija…samo naglas razmišljam…šta je dovelo do toga, da po svaku cenu moramo imati iscrtane obrve umesto prirodnih? Ili napumpana usta, da svaka liči na svaku.Na instagramu nema osmeha, samo pućenje…Nažalost, tu sam se i ja upecala,ne pamtim sliku gde se smejem, a da sam je stavila na insta…doduše, obrve i usne su i dalje moje, prirodne…ali ok, neću o ovome, vraćam se na sebe, malu prasicu, prirodnu debelicu 🙂Related image                 photo credit: www.activistangler.com

Poenta je sledeća:

Mogu svi da ti pričaju, za tvoje dobro, mnoge stvari. Džaba. Dokle god ti sam sebi poričeš, njihovo sve izrečeno otićiće niz vodu. Dok ne dotakneš dno, dok ne udariš glavom, ali baš udariš, onako najjače, u zid, nećeš ništa pokušati da promeniš.A kada počneš da menjaš….oooooo veruj mi, osećaj nikad bolji. Zato ti od sveg srca želim da tresneš tom glavom o zid i da počneš da menjaš stvari. Related image

Neće se ništa samo od sebe desiti. Nažalost. Pa ja bih bila presrećna kad bi se kilogrami istopili, ali neeećeeee. Zato je moralo da zaboli, da se isplačem što sam to sebi dozvolila i da se probudim.I šta god drugo da je u pitanju, kod vas…ako, samo vi lupite tom glavom, neće otpasti. Samo ćete se probuditi. Boleće malo, ali proći će. Sve prođe, setite se šta smo pričali jednom. Zato dame moje drage, trk po jednu čvorugu i od sutra na saniranje iste.

Vaša Koskica prasica 🙂

Оставите одговор