Da li veruješ sebi…u sebe?

Da li veruješ sebi? Da li veruješ u sebe? Naizgled, dva identična pitanja, ali su totalno različita…Pitanja koja treba u određenom trenutku sami sebi da postavimo. Pitanja, na kojima nema tačnih i netačnih odgovora. Pitanja koja mogu da ti promene život, barem malo da ga poguraju.Pa da čujem odgovore.

Pokušaću primerom komparacije zajedno sa vama da sagledam poentu ovih pitanja. Pa da počnemo polako.

DA LI VERUJEŠ SEBI?

Mnogima će sada zvučati ovo pitanje kao glupo i nepotrebno, u fazonu, naravno da verujem, kakve su to gluposti, ali da li je zaista tako?

Uzmimo za primer sledeće:

Banalan primer, za početak bi bio, treba da kreneš na dijetu ili da ostaviš cigarete, a pitanje je DA LI VERUJEŠ SEBI? Da li veruješ sebi da sutra nećeš uzeti celu čokoladu i smlatiti u roku od odmah, da li veruješ sebi da nećeš sutra zapaliti cigaretu ujutru uz kafu?

Sledeći primer bi bio, DA LI VERUJEŠ SEBI da si zaista stavila tačku na vezu koja nema budućnost? Da li veruješ sebi da ga nećeš pozvati prvom prilikom ili mu poslati poruku da ga pitaš šta ima, kako je, šta radi?

Ajmo dalje. DA LI VERUJEŠ SEBI kada kažeš da ćeš sutra dati otkaz i promeniti posao, jer te ovaj više ne ispunjava i ne donosi primanja kakva zaslužuješ? Da li veruješ sebi da ćeš izdržati sve te dane tražeći drugi, bolji posao?

Ako je odgovor ne, ne verujem sebi, onda treba da postaviš sledeće pitanje zašto ne verujem sebi i da probaš da nađeš način da sebi poveruješ kad kažeš od sutra će biti drugačije i tačka. Dug je put do pravog verovanja sebi, ali dok sam sebi ne veruješ, ne očekuj da će ti drugi verovati.

Ako je odgovor, da, verujem sebi, onda svaka čast!!! Želim nam svima karakter kakav ti imaš. KARAKTER. To je ključni odgovor na prosto pitanje DA LI VERUJEŠ SEBI?

Jako je teško izgraditi karakter. Jako teško, ali ne i nemoguće. To je nešto što iziskuje konsantan rad na sebi, na svojim greškama, principima, na svom životu. Počnite upravo od malih stvari, banalnih. Postavite sebi neki cilj. Ako uspem da izdržim bez cigareta nedelju dana, kupiću sebi nešto od tih para npr. Onda pomerite za još nedelju dana, pa za još nedelju dana. I polako, videćete da vam ide od ruke.

Stalno ponavljam da je suština u sitnicama, u malim koracima. Korak po korak, stigne se gde se naumi, samo je bitno ostati na pravom putu. Samo 🙂 Teško je, ali verujem da se sve može, dokle god razgovarate sa svojim odrazom u ogledalu. Opet se provlači to da ne smete biti u svađi sami sa sobom. Da probate da izmirite svoja dva JA. Opet se vraćamo na neki od prošlih postova. To i jeste smisao. Korak po korak. Jedan po jedan treba savladati, da bi došli do sledećeg.
I deca uče korak po korak, ali nikada ne odustaju ako pri prvim pokušajima padnu. Uporni su i tvrdoglavi 🙂 pa makar pali zilion puta. Tako i vi.

Nije strašno ako jedan korak morate da ponovite više puta. Strašno je kad jedan preskočite, pa se na kraju sapletete. Nemojte preskakati stepenice do svog razvoja. Kad stignete do cilja, ona jedna, ili onih par što ste preskočili, mogu skupo da vas koštaju. Zato, samo lagano i korak po korak, ako treba i zilion sedamsto puta 🙂 dok ne budete sigurni u sebe, odnosno ponavljajte sve dok odgovor na pitanje DA LI VERUJEŠ SEBI ne postane, DA, VERUJEM SEBI!!!

DA LI VERUJEŠ U SEBE?

Idemo odmah na poređenje sa gore pomenutim primerima.

Primer dijete ili ostavljanja cigareta. DA LI VERUJEŠ U SEBE da ćeš izdržati ceo taj proces? Da li veruješ u sebe da si karakter, toliko jak, da ne posustaneš i odustaneš na pola?

Bivši dečko…DA LI VERUJEŠ U SEBE da si mnogo bolja od onoga kakvom te on čini? Da li veruješ u sebe toliko da možeš da mu kažeš, nisi za mene, nismo jedno za drugo?

Posao…DA LI VERUJEŠ U SEBE da si talentovanija i pismenija od polovine drugih koji rade sa tobom? Da li veruješ u sebe da možeš šefu da tražiš povišicu, a ako ti je ne da, da mu kažeš, hvala lepo, doviđenja? Da li veruješ u sebe da ćeš naći zaista mnogo bolji posao?

Ako je odgovor ne, ne verujem u sebe, onda treba da se vratiš na prvo pitanje i da poradiš na svom karakteru, jer vidiš da je sve povezano…

I ne možeš verovati u sebe ako prvenstveno ne veruješ sebi, a to je opet pitanje KARAKTERA. Dakle, kao što rekoh, korak po korak. Da bi i na ovo pitanje mogla da daš pozitivan odgovor, prvo moraš da „položiš“ prvo pitanje.

Vrtimo se u krug i vrtećemo se, dokle god svoj karakter ne dovedemo u red. A prvi put kada to uspemo, uspesi će se nizati sami od sebe i onda će uslediti i SAMOPOUZDANJE. Prosta lančana reakcija.

Nemojte mi odmah kukati kako je teško, šta ja to pričam, šta lupetam…Teško je, rekoh, ali ne i nemoguće. Zagrizite tu volju, ne puštajte je. Pa šta i ako ne uspete iz prvog puta? Nije smak sveta.

Priznajem, ja svoj karakter još nisam upoznala u pravom svetlu, ali na putu sam. Vraćam se iznova i iznova na početak, jer verujem sebi da ću uspeti i da ću u jednom momentu biti na istoj talasnoj dužini sa svojim karakterom. A onda ću i verovati u sebe. Još uvek imam to nepoverenje. Nisam još kompletna. Ali ono što je jako bitno je to što stvarnooo i istinski VERUJEM SEBI da ću danas, sutra VEROVATI U SEBE!!!!

Zato, hajde da učimo da hodamo ka karakteru. On nas čeka sa svim svojim blagodetima i ruku pod ruku je sa samopouzdanjem. Zamislite karakter kao svoj cilj. Prvih par „NE“ nečemu što ste shvatii da vam ne prija, biće „zeznuto“. Ali kada osetite manji teret na sebi kod prvog „NE“, shvatićete kako je i koliko dobro prodisati na tren. A onda ćete želeti još više vazduha i grabićete da ga imate. I kad osetite da dišete punim plućima, znajte da ste na pola puta, ako ne i na samom cilju svog karaktera.

Idemo. Opet. Korak po korak. Zajedno. Jednom ćemo uspeti da zajedno šetamo sa karakterom i samopouzdanjem, da verujemo sebi, da verujemo u sebe!!!

Vaša Koskica.

 

 

Оставите одговор