Misli „sabrane“ žene

Upravo sam pojela totalno čokoladni cookie, a pre pola sata sam popila tabletu za mršavljenje, koje mi je inače baba kupila, jer je ustanovila da ću još malo imati sto kila. Sedim, gledam prazno u zid, na kojem stoji milion motivacionih porukica, moj čuveni zid koji me opušta, a misli u glavi milion.

Nisam dugo pisala. Znam da bih trebala biti redovnija, ali nisam pisala iz razloga što nisam imala šta da kažem. Prosto, osećala sam se prazno….i bila sam premorena od posla i samo sam želela da spavam. I sto čuda se događalo jedno za drugim. I neki ljudi za koje sam mislila da su mi prijatelji, okarakterisali su mene kao neprijatelja, i to zato što nisu umeli da pozovu ili da se jave na telefon, pa da kao odrasli kažu šta imaju.Zato što su osudili i doneli odluku i pre nego što su trezveno sagledali problem koji ustvari nije problem, nego obična glupost u komunikaciji. Jer ljudi čuju ono što žele da čuju. I ako su te oni već osudili, možeš od jutra do sutra da govoriš da su pogrešili, džaba. Nisu oni, ti si kriv…

Meni očigledno nije dozvoljeno da mislim na sebe, jer čim sam to počela da radim, odmah ne valjam i svakakva sam…Pala sam na glupost, razočarala sam, lažem. Jednom i ti kažeš konačno svoje neuvijeno mišljenje, odmah si blokiran na instagramu. Realno, da li je to zrelo ponašanje osoba od 31, 32 godine? Mislim da je to na nivou osoba osnovne škole, ali dobro…moj je problem i jesam kriva što me život nije mazio i što me i dalje ne mazi i što sam htela, ne htela, ipak odrasla, mada možda nisam trebala. Mislim, 31 godina. Pa kako da odrastem i budem formirana i zrela ličnost sa 31. godinom? Sram me bilo.

Jako sam bila besna, povređena, razočarana….na sebe…što sam dozvolila da se osećam krivom za nešto za šta apsolutno nisam….što me je u momentima grizla savest zbog toga što sam bila iskrena. Što sam otpisana i pre nego što sam saslušana. Što sam osuđena kao da sam nekome ubila nekog najdražeg. I onda se dese stvari koje te nateraju da se zapitaš da li su sve te banalne dečije svađe vredne tvojih živaca i tvog zdravlja…i psihičkog i fizičkog….

Mojoj jako bliskoj osobi, u četvrtak je umro tata. Ne želim o tome da pišem, jer to su ipak jako bolne stvari trenutno. Ali nažalost, tek kada se takve stvari dogode, tebi dođe iz dupeta u glavu….iz tog razloga sam večeras i sela da vam pišem…dok nije kasno….da vam kažem par stvari…da vam na vreme dođe iz dupeta u glavu…

  • Nemojte nikada, aman baš nikada nikoga da vučete za rukav i da mu se pravdate. Ti koji žele vaše opravdanje, već su vas osudili. Bili vi krivi ili ne. Okrenite se i doviđenja. Sačuvajte svoje nerve.
  • Ne obazirite se na to što ste danas potrošili pola svoje plate na nešto što ste u tom trenutku želeli. Neka ste. Zaradićete. Ne krivite sebe što ste želeli sebi da ugodite.
  • Nemojte da krijete svoja osećanja. Ako nekoga volite, recite mu. Ako taj neko vas ne voli, prihvatite to i nastavite dalje. Videćete da će vam biti lakše, kad budete znali na čemu ste.
  • Ne igrajte igrice, ni ljubavne, ni poslovne, ni životne. Život je jedan. Nemate ih 3. Niste u video igrici, pa da možete da ponavljate nivo ako ste poginuli/izgubili.
  • Ako više niste na istom nivou sa nekom osobom, to je totalno u redu. Ovo je rečenica koju sam prihvatila od meni bliske osobe. Totalno je u redu ako si sazreo psihički, mentalno, svakako, a neko drugi nije, da tog nekoga ostaviš tu gde jeste, odnosno iza sebe. Jer ne možeš ga večno vući za sobom. Umorićeš se, a onda nećeš valjati ni njemu ni sebi. U redu je. Onda kada taj neko dođe na isti nivo na kom si ti, možete zajedno nastaviti put. Do tada, ne krivite sebe što ste napredovali, sazreli. U redu je biti korak ispred.
  • Ako imate puno prijatelja, verujte mi, nemate ih. Sedite sami sa sobom i zapitajte se…koje su to osobe koje želite da su stalno u vašem životu, do kraja života, osobe bez kojih ne možete da zamislite ni jedan jedini dan? Ali baš se zapitajte. I budite iskreni. Videćete da ćete spasti na jako mali broj. Eeee, te osobe čuvajte. Za ostale, ako jednoga dana odu, nemojte se nervirati. Budite zahvalni što su vam bili prijatelji i što su vam ulepšali deo života. Ako su se poneli ružno prema vama, oprostite im i poželite sve najbolje.
  • Učite se da volite sebe. Da manje budete nervozni. Da tražite sreću u malim stvarima.
  • Naučite se da budete iskreni.Prvenstveno prema sebi, a onda zatim i ka drugima.
  • Ne opterećujte se dijetama. Ako već želite da smršate, uradite to zato što želite da budete zdravi, a ne zbog toga što su vam nabile komplekse sve one savršene instagram cice. Zapamtite, da se na instagramu stvari ulepšavaju i da ničiji život nije tako sjajan. Ne izgladnjujte se bezveze. I nemojte bezveze da želite taj lažni sjaj. Verujte mi, ne treba vam. Savršeni ste takvi kakvi jeste.Samo i isključivo povedite računa o svojoj ishrani ukoliko je vaše zdravlje ugroženo ili je na granici da bude.
  • Ne opterećujte se banalnim stvarima.
  • Ako imate manje od 20, a čitate ovo, savetujem vam da pitate starije kako se živelo pre društvenih mreža. Probajte malo da živite na taj način. Zdravije je. Pišite jedni drugima pisma. Pišite spomenare. Pišite leksikone. Pišite dnevnike. Igrajte lastiš. Igrajte žmurke. Zovite jedni druge na fixni telefon. Idite po druga/drugaricu do kućnih vrata, pozvonite i pitajte njegove/njene roditelje da li sme taj i taj napolje da se sa vama igra, prošeta, da dođe kod vas….Učite škole! Verujte mi, prva sam bila besna i ljuta kada su me roditelji smarali da učim, kada su me kažnjavali zbog loših ocena. Kasnije, kada dođete u određene godine, biće vam žao što niste zagrejali stolicu na vreme.
  • Ako imate od 20 do 30 godina. Usavršavajte se. Učite jezike. Učite sve što vas interesuje. Ako vas ništa ne interesuje, počnite da istražujete šta je to što bi vam zadržalo pažnju i što bi vas ustvari zainteresovalo. Izlazite sa svojim društvom. Ludujte, u granicama normale. Nemojte verovati svima. Čuvajte se poročnih stvari. Gradite svoju ličnost. Zaljubite se, patite. Sve to jača čoveka. Ne budite bezobrazni prema starijima, pogotovo ne prema svojim roditeljima. Nemojte ih kriviti za sve. Svaki roditelj je možda kriv za neku stvar u našem životu, ali ukoliko je to neka glupost, oprostite im i ne zamerite. Bićete i sami jednoga dana na njihovom mestu. Učite se na svojim i na tuđim greškama. Ne vezujte se olako za ljude. Biće vam teško kada shvatite da nisu bili pravi i kada vas napuste.Budite sebi na prvom mestu.Volite sebe.Kakvi god da ste. Bitno je da ste u duši dobri ljudi. Shvatite na vreme da je sve prolazno, a ne shvatajte život olako. Ne jurite karijeru konstantno. U redu je nekada uživati u životu, a ne biti opterećen poslom.
  • Ako imate 30 i više….pustite stvari da se događaju. Loše, dobre, kakve god. Neke ne možete sprečiti. Budite ponosni na sebe zbog onoga što ste postali. Budite zahvalni što ste zdravi. Ne dozvolite da vas opterećuju sve one stvari koje su vas opterećivale pre 30te…njima je mesto u prošlosti. Pustite prošlost da počiva u miru. Ne razmišljate previše o budućnosti u smislu da vas paralizuje strah od određenih stvari. Npr. šta ako sutra dobijem otkaz ili šta ako ne budem imala za ratu kredita ili šta ako me ostavi ili šta ako šta god…Živite danas, sada, u ovom momentu, u ovom trenutku. Budite prisutni tu gde jeste. Šta god da nas čeka u budućnosti, ja verujem da nam je svima negde nekada naše zapisano. I odoše živci zabadava, i razbićete glavu za bezveze lupajući je o zid zbog stvari na koje ne možete da utičete. I dalje radite na sebi. Nađite svoj mir. Nađite svoju sigurnu luku, makar ona bila čokoladni cookie posle ponoći. Trudite se da putujete što više, na sva ona mesta koja želite da vidite. Zovite svoje roditelje. Nađite više vremena za njih. Nemojte da vam bude teško, da i kad ste mrtvi umorni sednete sa njima i popijete kafu. Ili ako ne živite blizu, bar popričajte sa njima telefonom.

I pisala bih vam još, ali trenutno su ove moje „sabrane“ misli otišle u sto jednom pravcu. Svakako, čim se setim još nečega, ja ću vam pisati i pisati i pisati, sve dok zajedno ne naučimo da živimo život sada i ovde i sve dok ne prihvatimo stvari takve kakve su.

Misli „sabrane“ žene – tako će se zvati knjiga koju želim da izdam do kraja ove godine. Ukoliko se to prolongira, svakako neću se stresirati. Ono što znam je da će ona sigurno jednoga dana ugledati svetlost dana i da će jednoga dana završiti u vašim rukama. Do tada, molim vas, nemojte da mrzite nikoga, nemojte da mrzite sebe, ne krivite sebe, ne padajte, ne očajavajte. Sveeeeeee prolazi. Živite sada i ovde….Molim vas.

……………………………………

Moj mili dragi, najdraži prijatelju…zajedno ćemo proći kroz ovo………….nažalost, do kraja života će te i tuga i bol i taj nemili gubitak pratiti, ali će vremenom bivati manji………….a ja ti obećavam da nigde ne idem…………..i ne dam te………………

Uvek. Oduvek. Zauvek. JA.

Резултат слика за drugo japhoto credit: www.6yka.com

Borba. Nemir. Neprospavane noći. Milion pitanja. Ni jedan odgovor. Ni na zemlji ni na nebu. Između. Uvek. Oduvek. Zauvek. Za sitnice, za velike stvari. Preispitivanje odluka. Postupaka. Reči. Sumnja. Uvek. Oduvek. Zauvek. Samo je jedan kriv. Kako god da okreneš, to si uvek ti.

Koliko puta vam se desilo da se posvađate sami sa sobom? Koliko puta ste se zapitali da li ste dobra osoba? Koliko puta ste rekli ja sam loša osoba? Zbog svih odluka koje ste doneli…A prosto ste samo želeli da uradite nešto dobro, a napravili ste još gore. Samo zato što je vaše jedno ja mislilo da tako treba, vaše drugo ja ste ignorisali. I tako je uvek. Oduvek. Zauvek. I onda ste ljuti na sebe što oba ja ne uspevate da pomirite. Što se uvek sukobljavaju. Što vam uvek naprave neki haos, kao dva nestašna deteta koja se svađaju za svaku sitnicu.

Kada ste poslednji put, ustvari, da li ste ikada stali pred ogledalo i porazgovarali sami sa sobom? Zašto svi misle da je to znak da si lud? Nisi. Taj razgovor nekad može biti od velike pomoći. Pitanje je samo da li si spreman da ga obaviš? Zašto se bojiš? Svako ima svoje dve strane. Treba da ih upoznamo. Zavolimo. Oprostimo. Pomirimo. Treba iz obe izvući samo najbolje i ispraviti najgore, ako to najgore postoji u nama,mada, imamo svi tu mračnu stranu. I ovde se postavlja pitanje, šta ko smatra mračnim, a šta normalnim…kako god da okreneš, to je u tebi. Hteo to ili ne, priznao ili poricao. Najbolje bi bilo da obaviš taj razgovor što je pre moguće, kako bi mogao na vreme da shvatiš ko si. Šta si. Dokle dosežu tvoje granice. Da li ti je duša čista, da li ti je savest mirna.

Kafa. Omiljena muzika. Ceo dan. Celu noć. Zakažite sastanak sebi sa vama. Pričajte o svemu, šta god da vas muči. Nećete verovati šta sve možete čuti i saznati. Nećete verovati kakve sve savete možete dobiti. Jer sve to što druge savetujete, a ne primenjujete na sebi je zbog toga što se niste sastali sami sa sobom. Vaši saveti prijateljima i vaša iskrena mišljenja, sigurno si im pomogla. A vama da li su? Nisu, jer ih koliko god znali da ste u pravu za neke stvari, niste naglas rekli sebi u lice. Ogledalo. Ono pomaže. Da vidite sve bore i zapitate se koja je zbog čega? Da li ima više onih smejalica ili onih koje su nastale od brige i umora?

Резултат слика за žena ispred ogledalaphoto credit: https://ocdn.eu

Istražite vaše lice. Gledajte se. Budite ponosni na svaku liniju koja je po vašem licu iscrtana. To znači da ste živi, da živite. To su tragovi vašeg postojanja. To ste vi. Dobri ili loši. To ste samo vi. Pomirite sve svoje strane. Jer mišljenja sam da u svima postoji dobro. Problem je kod loših što nisu na vreme obavili razgovor sa svojim mirom i nemirom.

Ludo je vreme, to smo konstatovali više puta. I sve više upadamo u njegove zamke. Nemamo vremena za naše najbliže, prvenstveno nemamo vremena za sebe. I to nam je greška. Molim vas, dajte sebi svaki dan onih 5 minuta o kojima pišem u skoro svakom postu. 5 minuta oduška. 5 minuta iskrenog razgovora. Priznajte sebi sve što gurate pod tepih. I ako vam prođe nešto kroz glavu što je grešno, izgovorite to, da biste postali svesni svojih misli. Pitajte sami sebe za savet. Za onaj savet koji bi drugima pomogao. Pomogao bi i vama. Verujte mi.

Kad se u vama vode bitke, pustite ih da se odviju do kraja. Nemojte ih zaustavljati. Te bitke će vas očvrsnuti, ponekad slomiti, ali kakav god da je ishod budite sigurni da će vas izgraditi. Samo nemojte sebi da ćutite. Nikad, ništa. Šta god. Sami ste sebi i prijatelj i neprijatelj. I vođa i sledbenik. I ranjenik i ratnik. Dopustite sami sebi da se ranite makar posle te rane dugo vidali. Niko vas ne poznaje toliko koliko sami sebe znate. Neka vas osuđuju i za šta niste krivi. Ne dozvolite da vas to pogađa. Budite jači od njih, jer imate svoja oba ja na istoj strani. Jer dovoljno je da vi znate ko ste i šta ste. Tu jačinu ne dajte drugima. To što sebi verujete može da sruši i najveću planinu. Nemojte sebe grditi.

Резултат слика за drugo ja ispred ogledala

photo credit: http://3.bp.blogspot.com

Dajte sebi savet, ne prekore. I deca bolje slušaju kada se sa njima lepo razgovara. Kada im se lepo objasni. Objasnite se sebi. Pa i ako ste nešto pogrešno uradili, rekli, pomislili, razgovorom dođite do rešenja, do ispravke. Jer upravo tim ćaskanjem shvatićete da li ste zaista krivi vi ili je to nešto što drugačije nije moglo. Samo nikada nemojte sebi da se izvinjavate što ste iskreni. A na iskrenost prema drugima imate prava tek kada budete iskreni prema sebi.

Dokle god sebi pravdate nešto što drugima ne, bićete zarobljeni u tom ratu između vaša dva ja. Nemojte se lagati. Nemojte se tešiti. Budite iskreni prema sebi. Šta god da je u pitanju. Svet neće propasti ako naglas izgovorite ono što o sebi mislite. Npr. ako radite svoj posao kako treba, ponekad i više od toga, a niko to ne primeti, ili primeti, a pohvale i podstrek od drugih ne stižu do vas, nemojte to da vas pokoleba. Nemojte to da vas zaustavi da budete najbolji u onome što radite. Pohvalite sami sebe, u svoja 4 zida. Sami sebi dajte krila da letite dalje. Na ispravan način. Bez laži, bez prevare. Ili suprotna situacija. Ako mislite da ste loši, probajte naglas da izgovorite zbog čega to mislite. Bez laži, bez prevare. Dođite do zaključka. Do rešenja.

Postanite već jednom prijatelji ti i vi. Me, myself and I. Jer, ipak, na kraju dana, sa svojim mislima ostajete sami. Ne pravdajte sebi sve, ali ni ne pravdajte se sebi uvek. Zvuči teško i komplikovano i filozofski, ali je u stvari jednostavno. Razgovor ispred ogledala. Ti i ti. Suočite ja i ja. Ne osuđujte dok ne čujete obe strane. Za i protiv. Tek onda donesite odluku šta i kako dalje. Ali šta god radili u životu, prvo krenite od sebe. Bićete mirniji, duševno bogatiji.

Svađe između dobra i zla, između vaša dva ja. Biće. Uvek. Oduvek. Zauvek. Rešite je razgovorom. Ne dozvolite sebi da ona mračna strana nadvlada svako vaše dobro. Pričajte sebi i slušajte se. Ne bojte se. Sve to nas samo jača. Sprema za ono što dolazi, leči ono što je prošlo. Ne bojte se. Pomirite sve svoje dobro i loše. Pomirite se da niste idealni. Niko nije. Ne očajavajte od toga, nego radite na tome da sami sebi postanete savršeni, takvi kakvi ste. Vi i vaše ja.

Borba. Nemir. Neprospavane noći. Milion pitanja. Ni jedan odgovor. Ni na zemlji ni na nebu. Između. Uvek. Oduvek. Zauvek. Za sitnice, za velike stvari. Preispitivanje odluka. Postupaka. Reči. Sumnja. Uvek. Oduvek. Zauvek. Samo je jedan kriv. Kako god da okreneš, to si uvek ti. Ali sledeći put kada okreneš, okreni se sebi. Uvek. Oduvek. Zauvek. Ko god da si, ti si ti. Nauči se da se voliš, da sebi praštaš. Neka tvoja oba ja budu jedno veliko. Tada ćeš znati da si uspeo. Srećno na sastanku tebe sa samim sobom. Nadam se da ćete se lepo isćaskati.

Vaša Koskica sa velikim JA

Budućem njemu…

Jednom, kada se sretnemo, nemoj odmah da bežiš od mene. Izgledaću ti čudno, u moru istih žena. Čupava kosa, obrve od dlaka, usne rumene, prirodne, prirodni nokti, zgodnjikava, sa svim manama današnjice, višak oko kuka i struka, al’ u kompletnom pakovanju, jako simpatičnog izgleda. Smejaću se glasno, od srca. Oči će mi sijati od sreće. Sa milion problema u životu,neću ti kukati, nego ću ti prenositi svoje iskustvo. Jer ja, ovakva, nažalost, oduvek sam bila veći muškarac od svih muškaraca u svom životu. Pričaću ti kako sam padala, kako sam ustajala, pričaću ti o svojim idejama za biznis, za dva, za sto biznisa.

Related image
photo credit: www.opusteno.rs

Nemoj da te uplaši ta moja samostalnost. Ona je tu, jer mi je nametnuta, a ja sam je oberučke prihvatila, na kraju. Jer, shvatila sam, da joj se ne vredi odupirati. Odupiranje može samo da zakoči čoveka. Plašila sam se, ooo daaa, ali život te ne moli, niti pita. Život te uhvati u ruke, ubaci u mašinu, a ti gledaj da preživiš turbulenciju. Iz svake sam izašla uplašena, čupava, uplakana, ali živa. Još jača.

Nemoj da te uplaši ta moja borbena strana. Ni to što želim da budem neko i nešto u životu. Što želim da danas, sutra, svojoj deci obezbedim ono što ja nisam imala.Da se ne muče baš toliko kao ja.Ne kukam, samo pričamo.Nemoj da me žališ, nemoj ni da mi se diviš. Samo me prati. Nemoj da mi podmećeš nogu na mom putu koji sam izabrala. Daj mi ruku i pomozi mi da brže stignem do cilja. Da zajedno stignemo do cilja. Imaćemo prepreka sigurno, ali nemoj da odustaješ na prvoj. Budi muško, stisni zube. Zajedno možemo da osvojimo svet. Naš svet.

Ne tražim ti kule i gradove. Ne tražim ti da me uljuljkaš u lažnu sliku savršenstva. Ništa i niko nije savršen. Samo tražim da budeš iskren. Znam, to je nešto što se danas retko dobija.Budi siguran da ću ja znati da uzvratim i pružim još više.Samo budi iskren.

Nemoj da se igramo mačke i miša. Nemoj te igrice.Nismo deca. Znam da su raznorazni saveti da treba da postoje neke igrarije, ali hajde da dokažemo suprotno. Mislim da smo dovoljno zreli.

photo credit: www.wannabemagazine.com

Trebaš mi za zagrljaj, kada mi je odvratan dan na poslu, da me pitaš kako sam, da mi kažeš da će sve biti u redu, da me poljubiš.Da se držimo za ruke dok šetamo. Da ti spremam večeru, pa da mi se smeješ od srca, onako slatko, kada mi prva palačinka ne uspe,pa je uz male psovke bacim u kantu. Trebaš mi da čuješ moje ideje za neki novi projekat, da pročitaš ovo što pišem, pa da mi kažeš svoje mišljenje, iskreno mišljenje, šta ti se sviđa, šta ne. Trebaš mi da mi kažeš kada je tebi grozan dan na poslu ili imaš neki problem, da te saslušam, ne da čuvaš to u sebi. Nisi manji muškarac ako sa mnom podeliš da nešto nije ispalo kako treba.Naprotiv, videćeš da će ti biti lakše, a možda ti i dam neku zanimljivu ideju kao rešenje. U svakom slučaju, tu sam kao tvoj oslonac.Ne odguruj me od sebe. Srušićemo se zajedno.

Tu sam.Da te bodrim i podržavam u svakoj zamisli. Da ti kažem svoje mišljenje, ali da ne očekujem da uradiš po mom. Da te pustim kada si u gužvi i obavezama, samo u prolazu da te cokim, da znaš da sam tu. Da ti kuvam supicu i čajeve, kad misliš da ćeš umreti od prehlade.

Nemoj ni da mi uskraćuješ slobodu. Kad volim,volim. Nema između. Ako sam izašla sa drugaricama ili obukla usku haljinu ili se našminkala, ne znači da sam otišla da tražim drugoga. Niti da te varam. Kad volim, volim. I tačka. Dokle god osećam da je isto kod tebe,uživaćemo. Ako se slučajno dogodi da su osećanja izbledela, neću te prevariti. Daću ti šansu da mi kažeš razlog i otići ću. Nisam ona koja nabija rogove. To mi je jako ružno.

Obožavam da pijem kafu u omiljenom kafiću. Sama ili sa svojim ljudima. Nemoj da ti to smeta. Budi siguran da se neću odreći njih, koji su bili tu uz mene, i u dobru i u zlu, samo zato što si se ti pojavio. Ali nećeš biti zapostavljen. Isto tako, ne očekujem da zapostaviš svoje prijatelje zbog mene.Za sve postoji dogovor.Izađi sa ekipom, napijte se, provedite se.Sve je za ljude.Ja ti neću braniti niti imam prava na to. Isto očekujem i od tebe. Ne kažem da ću se napijati, već da ću popiti čašu nekog dobrog vina ili neki dobar koktel, sa svojim prijateljicama.Naravno, možemo i  svi zajedno da odemo na neku večeru, izlet, izlazak, putovanje… Nemam nikakav problem. Samo nemoj ni da ti padne na pamet da pokušaš nešto da mi zabraniš.Nisam tvoje vlasništvo, kao ni ti moje.

Nemoj da mi ljubomorišeš bez razloga.Ja ti ga svakako neću dati, tako da ne drami bezveze.Možeš samo da me oteraš. Nemoj ni da mene praviš ljubomornom, nema poente. Opet ćeš me oterati. Ako to želiš da uradiš na taj način, ok. Tvoj izbor i dokaz kakav si muškarac, odnosno kakav nisi.

Nemojmo se lagati. To je ružno. Lepše je reći istinu, ma koliko god bolela. Veliki smo oboje. Podnećemo. Poruka za „Dobro jutro“, za „Laku noć“. Sitnice znače.Možeš i da budeš romantičan, neću se buniti, sve dok ta romantika ne prelazi u patetiku.Ali romantičan zato što želiš ili si osetio potrebu u datom momentu, bez ili sa razlogom da me obraduješ.Ne zbog toga da bi drugi pričali kako si divan, da bi na društvenim mrežama objavljivali našu veeeeliku ljubav.

Neka je ona nama u naša 4 zida. Tu je mirna.Tu je neće gledati popreko. Ni osuđivati.Ni ureći je oni koji ne znaju da vole. Ako se desi da smo uspeli u ovome, da smo opstali, da si u meni pronašao svog druga, partnera, ljubavnicu, ženu, majku tvoje dece,podršku, potporu, pa se odlučiš da me zaprosiš…Samo napred. Moja mala devojčica u glavi, već skače od sreće.  🙂 Mali savet. Zaprosi me uz pesmu Ivana Gavrilovića „Došao sam da te ženim“. Kad ćeš, kako ćeš i gde ćeš, to prepuštam tebi. 🙂                            photo credit: www.opusteno.rs

I možda ti sve ovo izgleda zastrašujuće, ali veruj mi, jako je prosto. To što ti izgleda da sam jača i od tebe, to je samo maska. Meni trebaš ti, takav, da uspavaš moje strahove, da se u tvom zagrljaju slomim i zaspim mirno. Ne boj se, nisam babaroga.Ni veštica. Budi moj, biću tvoja. Prosta matematika.

Pričala bih ti još, do ujutru, kakva sam. Ali možeš nešto da saznaš i sam. Ovo bih nazvala kratkim uputstvom za upotrebu moje ljubavi. Nemoj da te mrzi da ga pročitaš, jer bojim se da ćeš ipak nešto pokvariti, ako radiš na svoju ruku.

Nadam ti se. Čekam te. Kad god došao, dobrodošao si. A do tada, ja ću i dalje uživati u životu i sanjati tebe, mog budućeg, jer znam da se snovi ostvaruju svima koji veruju.

Tvoja Koskica.

 

Uspavaj lenjost, probudi kreativnost!


Došla sam  na ideju da vam predložim par nekih kreativnih stvari koje možete pokloniti vašim najdražima za rođendan ili bilo kakvu priliku, u trenucima kada baš i nemate ni dinara u džepu ili jednostavno kada želite da kupljeni poklon bar na neki način personalizujete.

Znate da sam vas u poslednjih par postova savetovala ako tako mogu reći, da budete kreativni. Svako od nas ima bar malu dozu kreativnosti, treba je samo podstaći i pokrenuti. Ajmo,nova parola…USPAVAJ LENJOST, PROBUDI KREATIVNOST!!! Ne morate vi sad biti nadareni za crtanje ili pravljenje ne znam ti ni ja kakvih umetničkih dela, dovoljno je samo da neko oseti taj vaš trud koji ste uložili. Nacrtajte čiča glišu koji drži srce,na primer. Vratićete bar uspomene na bezbrižno detinjstvo i izmamićete sigurna sam, osmeh onome kome poklanjate.

U daljem tekstu, ispisaću vam moje primere kreativnosti.Pa da počnemo:

  • Kumu je velika želja bila da otvori svoj frizerski salon. Te godine, za rođendan sam mu poklonila upravo to – NJEGOV LIČNI SALON. U kutiji za cipele. Od starih novogodišnjih lampica, što smo nekad kačili na jelke, kapica ona koja je kao luster (jaoooj sad sam se iznervirala što ne mogu da pronađem sliku), probudite maštu, pa probajte nešto da zamislite 🙂 ne znam kako da vam objasnim 🙂 uglavnom, eee od toga, baš od toga što nemate predstavu kako izgleda, napravila sam odnosno to mi je služilo kao FRIZERSKA HAUBA. Ok, opis jedne stvari mi je kao čitav pasus. Da skratim , od kartona sam pravila stolice, šamponjeru sam napravila od nekog čepa čini mi se…na vratima tog frizerskog salona stavila sam crvenu traku i naravno kum je morao da je preseče i svečano otvori svoj PRVI FRIZERSKI SALON. Godinu dana kasnije, otvorio je pravi pravcati – HAIR ŽAKULA 🙂

 

  • Sestri sam jedne godine mesec dana, ako ne i više pravila poklon. Ili bolje rečeno poklone 🙂 Napravila sam joj krpenu lutku, sledi i link na kojem sam pronašla uputstvo: http://www.roditelji.me/blog/2011/11/16/napravite-krpenu-lutku/Moja je doduše izgledala malo čudno, ali je ipak bila krpena lutka. Kosu sam joj pravila od trake za kasetu.Zatim,album za slike…kupila sam malo deblji papir u boji, presavila ga na pola i spojila da izgleda kao knjiga. Na svaku stranicu sam nalepila sliku i ispod napisala opis iste…ali to nisu bile obične slike. Na sajtu https://www.faceinhole.com/scenarios sam izabrala „scenarije“ koji su mi bili najsimpatičniji i sestrinu glavu (ovo zvuči morbidno), sa sestrinim likom sam odradila slike da izgledaju kao da su original…oko 30 ako ne i više sam napravila. One baš vrhunske sam izradila, ostale sam joj narezala na CD. Tako da je ona sebe svakako mogla da vidi kako izgleda kao crnka, plavuša, mršavica, debelica, u venčanici itd. Zanimljivo, a i korisno.

Bila je tu i teksas suknja koju sam napravila od nogavica i na koju sam prišila sve i svašta što sam našla po kući, od gline sam joj napravila mini tortu, koju sam obojila lakom za nokte čini mi se.Ili temperama, pa bezbojnim lakom za nokte. Svećicu u obliku broja 1 (jedino sam takvu svećicu imala u kući) ubola sam po sred glinene torte 🙂 Napravila sam joj i ogrlicu od gline. Ako se sećate, u osnovnoj školi smo za osmi mart majkama pravili nakit od gline. Možete ga i dan danas praviti kao pokon nekome, što da ne 🙂 I još svašta nešto je sadržao taj rođendanski paket. Bukvalno, čim krenete da pravite jednu stvar, ostale ideje će dolaziti kao lude. Jedvaaa sam čekala da vidim njenu reakciju. Htela sam da joj donesem poklon odmah u ponoć, ali neee, ona je rekla: „Neee, ja sam se rodila ujutru u 6 i 15. Neću da dočekujem rođendan, donećeš mi sutra.“ Oook sis, nije frka…sa strinom sam se dogovorila da mi otključa vrata ujutru i da joj se ušunjam u sobu i probudim sa pesmom „Ti mi trebaš rode“ od Ane Bekute. Njen šok je usledio kad je ugledala crni džak za đubre (koji sam ulicom od svoje do njene kuće nosila preko ramena kao Deda Mraz, u pola 6 ujutru, gde verujem da su svi prolaznici pomislili: „Ova je luda. Nosi neki leš sto posto.“) U tom džaku se nalazila kutija, a u kutiji brdooooo poklona uvijenih u novine. Hvala ti sis što si se tako obradovala. Trud se isplatio, a srce je bilo prepuno.

  • Drugarici sam isto napravila tu krpenu lutkicu i keksiće ( lično ja ih pravila) koje sam stavila u teglu, a poklopac tegle sam ukrasila parčetom tkanine i trakom. Tu je i link sa receptom https://www.coolinarika.com/recept/mali-kolacici/ a tu je i slika kao dokaz. Kolačići su bili preukusni…i još slađi kad su bili ovako upakovani.

 

  • Pre neki dan, zovem drugaricu da joj čestitam rođendan i da je pitam šta joj treba, da joj ne kupujem nešto što joj neće koristiti, kaže ona, ma ne treba mi ništa, ustvari treba mi daska. Rekoh kakva daska, misleći da je možda mislila na dasku za peglanje, kad ona odgovara da joj fali daska u glavi. I naravno, ja šta ću, nego kao svaka prava drugarica, to što je želela, to sam joj i poklonila.

  • Ili kada sam ekipi koju sam upoznala na letovanju napravila „knjigu“. Potrebno vam je znanje za Word. Ubacite sliku, propratni tekst i iznenađenje je gotovo. Pošto sam od moje drage morske ekipe dobila nadimak KEVA, i pošto smo pričali kako ću da otvorim „KEVA TURS“ i sve njih da zaposlim na nekoj poziciji, svako od njih je dobio i svoju akreditaciju. Kao npr Trifun, koji je jednom prilikom izlomio sve po sobi, kad je hteo da bude fin i tih, da ne probudi ostale, pa ko za inat naleteo je na sav nameštaj i izudarao i sebe i inventar 🙂 Ili Vanja koja je svako veče pevala „Volim noć, volim mrak, ja sam parti manijak“, a uredno u 23h već bila u krevetu. Ili naše tri glavne žene Milana, Milica i Ivana, za koje na prvi pogled pomisliš da su kao zloće iz onih španskih sapunica, a one miceee nikad veće. Ili Jeka, koja je slikala sve i svašta, ali da nije bilo nje, ne bi ni bilo uspomena, kao što je npr. ova https://youtu.be/wwdDonkqZlE

SVAKO ZVANJE IMA SVOJE ZAŠTO 🙂 Verujem da biste i vi vašoj ekipi pronašli bez problema neko zvanje. Interne šale su najbolje 🙂 Slede REČ AUTORA i prva stranica „knjige“ 🙂

Ovo su samo neki od predloga. Vidite i sami da se od nečega što već imate u kući ili sa jako malo materijala, može napraviti neki zanimljiv poklon. Bitna je mašta. Bitna je kreativnost, kao što smo rekli, ceniće se taj vaš trud i ta ljubav koju ste uložili dok ste nešto pravili. To su sitnice koje život znače. To su stvari koje će sigurno izmamiti osmeh i izazvati smeh. A moja najveća sreća je kada vidim reakciju tih ljudi. Pa vi ne verujete kakav je to osećaj. To treba doživeti. Da bi se inspiracija pokrenula, dovoljno je da znate šta ta osoba voli, ili da se vežete za neku stvar koju vam je skoro ispričala. Bitno je pre svega, da kada god vam neko nešto priča, da ga zaista slušate.Pamtite te stvari za koje drugi misle da su nebitne. One će vam pomoći u inspiraciji. Npr, jednom prilikom drugarica mi je rekla da joj kupim šarenu lažu…kupila sam blok br. 5, uzela list i svim mogućim bojama šarala po njemu…u sredini sam napisala, predpostavljate, ŠARENA LAŽA. Ili kad mi je kum rekao da mnogo voli svoj datum rođenja…i isti je dobio ispisan na privesku za ključeve 🙂 Samo slušajte. Niste ni svesni šta sve može da vam padne na pamet kao inspiracija za poklon. Pritom ćete time pokrenuti svoje vijuge, učićete se strpljenju dok budete lepili npr neke sitne šljokice po iscrtanom obliku srca ili slično.

USPAVAJ LENJOST, PROBUDI KREATIVNOST!!! Pogotovo sada, kada nam se bliže novogodišnji i božićni praznici. Jaoj, zamislite samo, napolju pada sneg, vi ušuškani u neki debeli bade-mantil, pijete kafu i pravite čestitke, neke male poklončiće kao znak pažnje…jaoooj, pa ja jedva čekam 🙂

U sledećem Kako da, pokazaću vam kako možete da napravite brojeve za stolove za vaše venčanje ili neku drugu vrstu proslave. Nešto što će osim mašte pokrenuti i sjajan party sa vašim prijateljicama, koje su obavezne da učestvuju i prisustvuju…Kreativne i dobro raspoložene žene na jednom mestu, stvaraju magiju. 🙂

Jer… HAPPINESS IS HOMEMADE!!!

Vaša Koskica

U laži su kratka m**a…

Upps. Kakav naslov! Al’ mislim da za ovu temu ni jedan drugi ne bi bio odgovarajući. Nažalost, malo-malo, čujem neku drugaricu iz okruženja kako je njen muškarac slagao, lagao, zavaravao…Koliko puta vam se isto desilo? Meni bezbroj puta. I nikad mi neće biti jasno, zašto muškarci imaju potrebu da nas lažu, ako si ti od samog starta iskren sa njima?

 photocredit: http://www.svettajni.com

Kad se izgubilo to poverenje? Šta se desilo? Zar zaista misle da su face ako nas lažu i mažu? Zar zaista misle da smo glupe i da nećemo saznati? Paaa aloo rođače, mi smo gore od svih FBI, BIA, CIA… Saznamo sve, kad tad. Htele ili ne, ta naša ženska intuicija kad probudi crv sumnje, u stanju smo da saznamo i kad ste prvi put seli na nošu ili obrisali nos. Ili prosto nam se samo kaže i servira, a da prstom ne mrdnemo.

„Ne guraj sve tajne pod tepih. Ne zaboravi da sam pedantna.Naći ću ih kad budem čistila život.“ Koskica

Zar je zaista teško reći „Da, našao sam drugu, zaljubio sam se, nisam se zaljubio, samo smo se „družili“…“ Pa pre ćemo vam pružiti ruku ako ste iskreni, nego ako otkrijemo da ste nas lagali određeni period.Ispašće ČOVEK od vas, a ne kukavica.Jer, u laži su zaista kratka m**a. Pogotovo su kratka, kada su stisnuta, saterana u ćošak. U tim momentima smo mi veći muškarci nego vi.

Pritom, verujem da je svaka devojka, koja ima normalno razmišljanje tom istom muškarcu bar jednom spomenula, nemoj da me lažeš, šta god da se desi, reci mi da probamo da rešimo il’ da se rastajemo ko ljudi. Bar jednom mu je dala šansu da bude frajer u pravom smislu te reči. Nije frajer onaj koji kidiše na svaku i ima bezbroj recki u svom ljubavnom životu. Nije ni onaj koji okolo laje zato što ga je neka odbila, ili onaj koji priča „Uf brate, al je dobra u krevetu.“ Nije. To je samo jedna obična džukela sa obrazom nekvalitetnog đona.

Neeee, njima nije zanimljivo kad je žena iskrena. Kad je žena veći ČOVEK. Kukavice su to,kažem vam ja. Pokušavaju da se predstave u lažnom sjaju, jer kako uopšte ti možeš da budeš jača od njega, to nije tvoja uloga. Oni bre vole da se užive u ulogu nepostojećeg frajera, ko da rade u cirkusu, pa su ponosni što mogu da sede na dve stolice. Bravo care!!! Idi sad hrani lavove kad su ti m**a tolika.

Ali momak,ne zaboravi. Uvek se na kraju obe stolice izmaknu i ti tako udariš dupetom o beton, da neki naredni period ne znaš šta te je snašlo.

Pa onda pokušavaš da bar jednu stolicu sačuvaš. Kad vidiš da se ta skroz izmakla, ti onda na drugu. I ispadaš takav mučenik, da i tvojoj majci bude žao na šta si spao. Kad ni jednu ne uspeš da vratiš na mesto koje si im namenio, onda kreneš da lupetaš po „selu“, samo da bi ispao faca i da bi sebe opravdao.

Kasno Marko na Kosovo stiže. O posledicama sedenja na dve stolice se razmišlja i pre nego što se usudiš da na obe sedneš. Skidam kapu onima koji su uspeli da se nikad za njihove laži ne sazna. Retki su. I oni kad tad padnu. Ako ne na prve dve stolice, onda na nekoj sledećoj. Samo je pitanje žene kojoj će se uključiti taster „sumnja“, pa da krene da trkeljiše.

I da, ono što me isto fascinira je što u tim momentima, UVEK MI KRIVE. Odakle molim te nama pravo da mi bilo šta ispitujemo, trkeljišemo, da bilo šta kažemo…Odmah smo najgore, ne valjamo, i ono što smo valjale se baca u vodu.Stara narodna „Napad je najbolja odbrana.“ , pa ko veli, aj da se poslužim tom, pa će onda ona tako sva zaljubljena i naivna da se smori što je uopšte i posumnjala u mene ovako divnog.I čiča miča i gotova priča.

Eeee pa nije!!!!! Kad jednom krenemo da sumnjamo, ti vaši napadi iz odbrane nam daju još veća krila da nastavimo sa našom „istragom“. Budite oprezni momci. U tom trenutku vam izgledamo naivno i zaljubljeno, ali to je samo gluma. Dajemo vam vremena i dajemo vam prostora da vidimo dokle ide vaš bezobrazluk. Do koje granice doseže to vaše samopouzdanje cirkuskog momka koji sedi na dve stolice. Sledi zatišje pred buru. Mice smo, trepćemo nevino, sve vas slušamo, divne smo, sjajne, bajne, prosto da poželite da nas oženite. I čekamo. Sledeći vaš korak, sledeću grešku, sledeću laž.

U tim momentima bes u nama raste sve više. Besne smo na sebe, što ranije nismo progledale. Besne smo na vas, jer niste ništa bolji od onog prethodnog mučenika koji nas je isto tako lagao. Sad, naravno, postoje različite vrste osveta koju vam svaka od nas servira. Moj savet svim devojkama koje su se u ovoj situaciji našle je samo da se pokupe i odu. Znam da je teško i da želite da čujete objašnjenje zašto su uradili to što su uradili. Ali nećete ga dobiti. Il’ ćete dobiti još jednu laž sa sve mašnicom. A osveta će njih stići i bez vas, VERUJTE MI.

Onda će vas opet tražiti. Svi se oni vraćaju.Čak i onaj za kojeg si mislila da nikada neće spomenuti tvoje ime, a kamoli ti se javiti. I taj dolija. Nadam se samo da si ga do tada već prebolela i da si se pridigla nakon pada i da nećeš dozvoliti sebi da mu se vratiš. Jer kad te je jednom slagao, ne očekuj da će se poverenje ponovo pojaviti. Kad je puklo jednom, drugi put će pući još jače. Ako dozvoliš sebi taj drugi put. 

Nemoj to sebi raditi. Dovoljno vrediš. I ako si sama, neka si. Neće ti ništa biti. Samo ćeš sazreti još više i taman ćeš imati vremena da svariš sve gluposti kojih si se naslušala. I što ih više budeš analizirala, shatićeš koliko su muškarci urnebesno smešni u svojim lažima. Pa to bre ni najbolji scenarista španskih serija ne bi smislio.

„Osobo, nemam ja vremena za tvoje bajke. Odavno sam tu igricu prešla. Ja sam LEVEL PRO, a ti GAME OVER na prvom nivou.“ Koskica

Inače sam od onih koja ne može da se smiri dok ne pokuša da izvuče iz muškarca razlog. Umem da budem naporna, dosadna, da ubijam u pojam.Samu sebe u tim momentima ne prepoznajem. U šta su me pretvorile tuđe laži i bes koji se zbog istih nagomilao?

Nikada nisam dobila odgovor. Bar ne pravi razlog. Tako, posle ko zna koliko istih ili sličnih situacija, izvukla sam pouku da je ustvari najbolje samo otići, dići ruke. Koliko god to bilo protiv tog mog nenormanog karaktera da želim da znam sve i odmah, da želim da znam istinu, nekad je bolje, zarad svojih živaca samo pustiti, kao što sam već u nekom prethodnom postu i napisala.

Ko zna zašto je to dobro…I ovo nije još jedna izlizana fraza, verujte mi i za ovu. Iz iskustva kažem. Opet sam se raspisala, al’ za to služe ova vikend ćaskanja. Verovatno sam odala tajne muškarcima kako se ponašamo kad posumnjamo, al’ nek probaju da izvuku nešto iz ovoga. Nek se uljude malo. Nek se saberu, ako je ikako moguće. Naravno, veliki naklon za sve one prave muškarce, frajere, džentlmene. Retki ste, ali postojite. Zamolila bih vas tako normalne da posavetujete ove koji su krenuli stranputicom. Sigurno imate u svom okruženju nekog drugara barona. Dajte mu primer kako prema ženi treba da se ponaša. Za početak, samo ih naučite da budu iskreni. Za ostalo ćemo se mi pobrinuti. Znate i sami, vi normalni muškarci, kako umemo da uzvratimo i cenimo ljubav, pažnju i iskrenost. Duplo više nagrađujemo. A troduplo kažnjavamo.

Nismo ni mi sjajne, ajde nemojte odmah da dižete frku što sam vas napala. Ali za bar tri mrve smo sjajnije od vas. I nas ima raznih, samo što mi i ako slažemo, priznamo. Zato smo bolje i sjajnije. Da utvrdimo, niste veća žena ako ste iskreni, nego veći ČOVEK. Nemojte dozvoliti sebi da vam m**a budu kratka. To se kad tad pročuje. 😉

Vaša Koskica.