Kada nostalgija pokuca na vrata…

Izvinjavam se svima, ako se u nekom momentu pogubite u tekstu. Ovo je napisano iz srca i nisam ništa menjala i uređivala (ustvari ni jedan post do sada nisam „doterivala“), tako da, možda vam bude malo konfuzan.Oće to, kada nostalgija pokuca na vrata…

Uvek, u ovo neko vreme, obično pred rođendan, pomešaju se svakakva osećanja i sećanja.Kada je lišće skroz opalo, kada u vazduhu miriše zima,kada je vreme za ljubav u toplom domu, za porodicu i prave vrednosti.Kada se probudiš rano ujutru, a napolju je još mrak, pa kroz prozor gledaš mraz koji se uhvatio po staklima automobila i misliš se kako bi bilo lepo ostati u svom krevetu i gledati TV. Kada znaš da se bliži kraj još jedne godine i kada lagano kreće sve da hvata praznično ludilo i groznica. I baš u tim nekim momentima, nostalgija pokuca na vrata.

Jer život je u nekom trenutku postao zamka. Okrutan, nema meru ni poštovanje. Porastao si, odrastao si, a nostalgija te grli sve jače.

Sinoć smo se nostalgija i ja družile do kasno u noć. Sutra dolazi decembar. Sutra je moj omiljeni dan. Sutra je sve što volim. I od sutra kreće brži tempo. 31 dan ostaje da se ostvari zacrtano za ovu godinu.

U pauzama između gledanja serije i razmišljanja o nekim nebitnim stvarima, vratile su se slike kada sam bila srećna, bezbrižna, dete koje obožava Novu godinu i jedva čeka da sluša novogodišnje pesme, koje su u tim vremenima budile zaista osećaj spokoja.

Kako mi nedostaje to vreme. Taj televizijski program, ta radost kada znaš da ne moraš da ideš u školu i da ćeš vreme provesti igrajući se sa drugarima iz ulice,otvarati poklone i paketiće. Uživati u svim tim sitnicama, gledati crtaće do iznemoglosti.Jednostavno, biti dete. A tada sam ko za inat želela da porastem što pre. Kakva greška.

Slušajući sinoć upravo te novogodišnje pesme, rasplakala sam se, što se jako često dešava ovih dana 🙂 al’ kažem, to je tako uvek pred rođendan. Oooo kako mi fali to vreme. Znate onaj osećaj kada vam neka pesma vrati sećanja? Moja su sinoć vraćena 20 godina unazad.

Related imagephoto credit: http://img-fotki.yandex.ru

Budim se, jelka je već okićena, paketići su spremni, čekaju ponoć. Napolju veje sneg, a u stanu toplo, ušuškano. Deka mi na iskidane komadiće hleba maže beli deo euro krema i donosi mi u krevet. Na TV-u dnevni novogodišnji program.I na svakih sat vremena NOVOGODIŠNJA PESMA snimljena za tu godinu, i pesme od prethodnih godina. Nakon doručka, mi mali drugari, skupljamo se napolju, i idemo na brdo iza moje kuće, da se spuštamo sankama. Kad se dobro umorimo i porumenimo i smrznu nam se prstići na nogama i rukama, odlazimo svako svojoj kući na ručak. Ali ne zadržavamo se dugo. Opet smo napolju, sada u ulici, pravimo Sneška, grudvamo se, smejemo se, srećni smo. Ovoga puta, roditelji vuku sanke, moje na smenu vuku deda i mama. Posle sto i nekog pada nakon što se zaletela da bi moje sanke išle što brže, mama odustaje, deka se isto umorio, kao i ostali roditelji i komšija dolazi na ideju da vežemo sanke jedne za druge i da nas on vuče kolima. Paaaa koja je to količina sreće, Bože dragi. Neprocenjivo. Polako se spušta mrak. Vreme za igru već se približava kraju, a Nova godina početku.

Image result for sankanje na brduphoto credit: Sankanjeee

I opet svako svome domu. Polako se vrše pripreme za doček. Mama, moj pokojni deka, baka i ja. Smejemo se, srećni smo.Ima i ića i pića, jer tog dana je sve dozvoljeno. Tog dana se ide na spavanje kad ti se prispava. 🙂 U stanu svetle samo lampice sa jelke i TV i još neke lampice koje smo zakačili oko cele trpezarije, uz lozicu. Odbrojavanje. Moj najdraži deo dana. 10,9,8,7…0 SREĆNA NOVA GODINA!!! Napolju se čuju petarde, sledi međusobno čestitanje, komšije dolaze, a ja sam već ispod jelke i oduševljavam se silnim slatkišima i slanišima i barbikama 🙂 i u nekom trenutku, padam u krevet, od slatkog umora.

Gde su mi ta vremena? Šta im se desilo? Kad se izgubio taj osećaj koji sam imala kada su novogodišnji praznici u pitanju? Fali mi, mnogo, taj spokoj, ta sreća, ta radost, iščekivanje. To sve!!! Fale mi dani kada sam bila dete. Letos sam opet imala bliski susret sa nostalgijom. I po netu sam jurila i uspela sam da prikupim skoro sve „Bajke u slici“ Marije Paskval. Vi ne verujete koja je to bujica osećanja bila kada sam opet listala knjige. Koji su to fleš bekovi bili sa svakom rečenicom koju sam pročitala i svakom slikom koju sam videla. Setila sam se i tačno kako sam koju sliku švrljala i šta sam na kojoj stranici dodavala. Obožavala sam te knjige. Al’ u nekom momentu, nekome sam ih poklonila, jer molim vas, bila sam velika devojčica, meni to ne treba. A guska, nisam znala koliko će to jednoga dana da mi nedostaje.

Image result for BAJKE U SLICI

Jaoooj, evo dok ovo pišem, setila sam se i čuvene serije koju smo deka i ja obožavali. „Složna braća.“ Pa milina jedna. Fiko,Srebra,Čenga, Oblo, Kocko, Ćoško 🙂 hahahaha. Gde su takve serije? Gde su one normalne igračke i crtani filmovi? Žvazbuka žvake (ima da se kupe ponovo), trouglasti jogurt,Tom i Džeri, Studenko, Mece dobrići…sećanja samo naviru.

Image result for složna braća likovi

photo credit: www.tarzanija.com

Zaista mi je drago što sam imala takvo detinjstvo, sa svim tim poteškoćama, ali je bilo lepo. Igrao se lastiš, žmurke, jurke, igrali smo se napolju, ne na kompovima, nismo visili na internetu, instagramu, fejsu. Radio stanice smo slušali nekad po ceo dan i čekali momenat kada ćemo čuti omiljenu pesmu, da možemo da stisnemo „REC“ na kasetofonu kako bi istu usnimili. Pa se iznerviramo kada nam voditelj trtlja preko pesme 🙂 Verujem da i vama naviru sećanja, upravo, dok čitate sve ovo.

Zato, ako i vama fali sve ovo ko i meni, hajmo opet zajedno da vratimo bar u decembru i januaru taj spokoj koji smo osećali kad smo bili mali. Verujem da će nam svima biti toplo oko srca.Kada vratimo, bar prividno, svu tu čaroliju koju decembar i januar nose sa sobom.

Ajde da ne…da se ne ponapijamo ko stoke, da nam ne bude bitno koju ćemo sliku i filter upotrebiti na instagramu, da se ne foliramo i ne poziramo.Da se ne tripujemo kako smo na najjačem dočeku u gradu, dok prevrćemo očima u sebi,negodujući što smo bacili minimun 60€ da bi jeli  ostatke pečenja koje su zamrznuli nakon nečije svadbe, to ako smo uplatili doček u nekom resotranu ili negodujući što žvaćkamo neku čajnu koju su izneli kao meze i za koje je rečeno da će ga biti tokom cele večeri, a dobismo ga samo na jednom papirnom tanjiru.Ajde da ne…da ne bacamo pare na te lažne dočeke.Ajde da da…Ajde da organizujemo sedeljku kući, u toplom, sa ićem i pićem, i paketićima ispod jelke.Ajde da se družimo sa ljudima, a ne društvenim mrežama.

Ja sam već počela da radim na  vraćanju vremena kada sam bila mala, slušajući upravo one novogodišnje pesme koje sam volela.Jedna od njih je i ova https://youtu.be/D4pHASa1iws…pesma iz 1998.godine koja je dočekivala onu ružnu 1999. Ali i ta 1999. je prošla, a mi smo i dalje na nogama.Tako da…Glavu gore i pevaj ove divneeeee  novogodišnje pesmice, popravićeš sam sebi dan….Ps. Bila sam zaljubljena u dečaka u crvenoj majici, koji je učestvovao u ovoj pesmi.Topila sam se pored TVa kad god je išao ovaj spot. Ako ga neko zna, neka nas upozna 🙂

Kada nostalgija pokuca na vrata…otvori joj, skuvaj joj kafu, počasti je i sa uživanjem saslušaj šta ti priča. Vratiće ti veru u bolje sutra. Upijaj šta god da ti kaže i prihvati,kakve god darove da ti donese.Ona je ipak tvoja najbolja drugarica i neko ko je tu uvek kada pomisliš da si promašio put, da te podseti ustvari, koliko si ti dobar čovek i da ono dete koje je živelo spokojno i smejalo se, još uvek stanuje u tebi. Samo si ga u nekom momentu uspavao. Nostalgija ga budi. A ti, budi srećan dokle god ona postoji. Znači da je ipak vredelo vreme u kom si živeo….

Ajmo, kreće uživanje. Udahnite svaku mrvu tog čarobnog osećaja.Kada pripadate nekome, svojoj porodici, sebi…radujte se.Barem to možete u decembru i januaru. Posle, šta bude neka bude…

Pogledaj, zvezda pada
pomisli želju sada
neku lepu, lepršavu
čujes li kako zvoni
slažu se lampioni u tvoju kosu
svilenu, tršavu.

Želim da vozim najbrža kola
da kilažu skinem bar pola
da i ja modu pratim, pomalo
da česće idem na more
da mi sa lica nestanu bore
nek’ bude zdravlja
zdravlja pa sve ostalo

Pusti da ti na lice dolete padalice
i da poliju srebro po grudima
i neka ova zima ispuni
želje svima
neka nacrta radost na ljudima

Želim da svako ljubav nadje
da nema mržnje, da nema svadje
da zauvek prestanu sva stradanja
da se zaborave teške reči
da nadju lek koji sve leči
i da život postane više od nadanja .

Podigni ruke, neka zvezde dodirnu
okupi sve drugare i rodbinu
poželi svima srećnu novu godinu

Sneg se polako slaže
baš kako vetar kaže
pa preko krovova sanke skakuću

Irvasu u lakom kasu
vedrina u dedinom glasu
evo dolazi, evo dolazi
pahulje šapuću

Želim da nigde ne bude rata
da postanem i ja tata
da i ja budem mama, nečija
da po boji ne biram druga
da nas spoji jedna duga
i da svi postuju prava dečija

Vaša Koskica.

Zašto imamo potrebu da se pravdamo?

Zaista.Zašto? Jel su nam to usadili roditelji, još dok smo naivno šljapkali po baricama, pa kući dolazili mokri i blatnjavi, pa smo se pravdali kako nismo namerno i kako smo samo hteli da se igramo? Ili su nam to usadili ljudi koji večito osuđuju sve što uradite, bilo to dobro ili loše?

Koliko ste puta uhvatili sebe da se nekome pravdate? Za neku glupost, za nešto izgovoreno, za svoje mišljenje, za vaš život? Vaš život, vaša stvar.Zašto se ikome pravdati? Svoje postupke i odluke trebalo bi samo sebi da pravdate.Nikome više.

Nema potrebe da idete ulicom i vučete ljude za rukav govoreći im kako vi niste takvi kakvom su vas,oni ogorčeni ljudi koji nemaju svoj život, predstavili.

Related image

I kada nam neko udeli kompliment, zašto ne umemo jednostavno da kažemo „Hvala“, umesto što na svaki kompliment odgovaramo, „Jaoj, ma na brzinu sam se našminkala, nije to ništa specijalno“ ili „Ma to sam prvo našla u ormaru da obučem“ ili „Jaoooj, ma neee, baš sam čupava“ i brdo takvih primera.

Image result for stidljivostphoto credit: www.ocdn.eu

Ako ste dali otkaz, jer vas više ne ispunjava vaše radno mesto i želite da napredujete – TO JE VAŠA ODLUKA! NE PRAVDAJTE SE!!! Niko nije u vašoj koži, niti ste vi u tuđoj. Ne dozvolite da vas ograničavaju klasičnom rečenicom: „Nećeš naći bolji posao,nema šanse.“ , jer hoćeš. Jer si do sada uvek isplivala iz svega, zar ne? Radila si i kao čistačica, i kao kasirka, i kao konobarica, i lepila deklaracije,i kao komercijalsita i kao sekretarica, i stalno si radila, jer nisi htela da budeš parazit i nisi se stidela ni jednog poštenog posla. Zašto sada uopšte da se pravdaš što želiš da napreduješ i možda postaneš zamenik direktora ili slično?

Image result for pravdanjephoto credit: http://image.beauty-essence.jp

Nemoj da se pravdaš. Tako samo ljuljaš svoje samopouzdanje. Slušaj sebe, pa makar tvoje odluke ispale loše…tvoje su, ne tuđe. NE PRAVDAJ SE!!! Iz loših odluka izvuci najbolje i spremi se za sledeću koju ćeš doneti. Tim pravdanjem podstičeš te ljude da te još više osuđuju. Jer vide koliko si ustvari slabašna čim nalaziš razloge zašto si uradila to što si uradila. Pravdaj se sebi u 4 zida. Tu budi slaba. Pred drugima, nikako. Ne dozvoli im da te poljuljaju samo zato što oni nemaju hrabrosti da promene nešto u svojim učmalim životima.Ako je njima lepo tako kako im je, ko si ti da ih osuđuješ ili da očekuješ da ti se pravdaju? Ako oni imaju potrebu da to rade, pa ajde, pusti ih. I slušaj ih kako to rade. I videćeš kako to izgleda bezveze. Zašto bi onda to ti sama sebi radila? Što da budeš bezveze? NE PRAVDAJ SE!!!

Ako si odlučila da prekineš neku vezu, jer više ne osećaš ništa prema toj osobi ili jednostavno ti nije lepo i više ne vodi ničemu – NE PRAVDAJ SE!!! Nisu oni bili u toj vezi. Ti si i tvoj partner i samo vi znate šta je dovelo do kraja.Ako je odluka takva, takva je. NE PRAVDAJ SE!!!

Ili ako si u vezi sa mlađim ili starijim od sebe, opet – NE PRAVDAJ SE!!! Jel ti lepo? Onda zaista nema potrebe da se drugima objašnjavaš. Ili ako si se ugojila, ili smršala. Ok. Dešava se, NE PRAVDAJ SE!!! Vratićeš se na staro kada ti budeš spremna. Ili ako si izašla u ultra mega giga popularan kafić, klub. Pa štaaaa? Ili ako si okačila 555 slika na insta u jednom danu? Paaaa štaaaa? Kome se ne sviđa, ne mora da te prati. Sve što radiš, radi zbog sebe, ne zbog drugih.Nikada. Nikako. Ili ako si krenula na neki kurs da naučiš nešto novo, drugačije, ili si obula štikle, a krenula u obilazak Venecije ( neka si, tebi je bilo udobno drugarice, izvini što sam bila šokirana 🙂 ). Ili si odlučila da želiš da živiš sama…i bezbroj ili…sigurno ste se bar tri razloga setile za koje ste se pravdale dok ste čitale sve ovo.

Nešto zbog čega se uvek pravdam, i to jako često radim, je kada se nekome ne javim na telefon ili ne odgovorim na poruku. A nekad zaista nemam želju da pričam ili da se kuckam. A to se odmah protumači da sam ljuta. A NISAAAM!!! Samo mi u nekim momentima zafali sopstveno društvo. Da spavam ili da slušam muziku ili da gledam serije po ceo dan. U nekom od prethodnih postova sam i rekla:

KOSKICA BLOGUJE  kliknite na link i pročitajte više o tome, ako niste 🙂

Za odluku da se osamiš – NE PRAVDAJ SE!!! Nauči se već jednom, da to nema svrhe, nema poente!!! Budi svoja, prirodna, normalna u svetu izopačenih. Nek te gledaju čudno. Čudni su oni, ne ti. Ali svakako, nećeš ih osuđivati i terati ih da se pravdaju, zar ne?

Pa šta ako je tvoja udata drugarica izašla sa vama u provod? Zašto bi se ona pravdala ikome? Ona ima savršen brak i boli je uvo da se nekome pravda što je nakon naporne nedelje na poslu, odlučila da se opusti sa svojim prijateljicama, dok njen muž čuva decu.  Prošli vikend je on izašao, a ona bila kući. To je stvar njihovog dogovora. To je njihov brak i tako funkcioniše. Savršeno. Njima je lepo i to je jedino bitno. Nauči nešto od nje. Ne reaguj na svaku sitnicu. Poludećeš. Nauči se da živiš sa svakodnevnim malim nervnim slomovima. Svi ih imaju. Nisi jedina. Rekli smo da ćemo zajedno da vežbamo da čuvamo živce. Ajmo opet. Pobacaj sve stvari iz ormara, sedi na tu gomilu, izvrišti se, isplači, iskukaj, pa kreni lagano da vraćaš sve na svoje mesto. I proći će te nervni slom 🙂 Ili uzmi da sređuješ kuću od poda do plafona. I NE PRAVDAJ SE što si sama uzela da okrečiš kuhinju u vrišteće žutu boju. Tako si htela. Kraj. Tačka.

Idi opet skakući po baricama kao kad si bila mala. Nema veze što si se isprljala i što si mokra. Nek misle da si luda. Nisi mila. Samo si svoja. I ne pravdaj se što si nove cipele ukaljala blatom. Bitno je da je obraz i dalje čist.

„…jer nisu sva blata prljava…neka su i lekovita!!!“

Vaša Koskica

Jer ja sam debela devojka

Ako iko celoga života kuburi sa kilogramima, to bih bila ja. Dođe period kada imam sjajnu liniju, a dođe i onaj kada se ugojim ko prase pred klanje. Verujem da većina nas žena ima taj problem. I oduvek sam zavidela onim damama, koje nemaju problem. Koje mogu i vola pečenog da pojedu, a neće dobiti ni grama.

I tako sam se ja navikla na svoje gore-dole stanje. I super sam funkcionisala. Kada bih dobila koje kilo viška, prebacivala bih se na svoj režim ishrane, odnosno izmišljala bih neku svoju dijetu i uspevala sam da se dovedem u red. I naravno, nikada nisam mislila na one priče koje su mi svi pričali…kad budeš došla u određene godine, biće ti teže da skineš višak kilograma. Da se razumemo, ja sam oduvek imala stomačić. I nekako sam ga vremenom zavolela. Šta ću, moj je. Kako da ga ne volim. Ljutila sam se na samu sebe samo kada bi se taj stomačić, pretvorio u dva manja 🙂 Image result for lol              To se dogodilo i sada…

Prošle godine, negde u februaru, krenula sam na hrono ishranu, pošto sam naravno ko i uvek na zimu, nabacila kilograme. Do početka aprila sam skinula 6kg. Jer, ja sam opet koristila neku svoju verziju hrono ishrane. Brljala sam,jela sam i ono što nije dozvoljeno u restrikciji, i mašila sam termine za obroke i svašta nešto, al uspela sam i smršala sam 6kg.Pa bila sam presrećna. Naravno, čim sam videla rezultate, ja sam se opustila. Nisam karakter kada je ishrana u pitanju. Voooolim bre da jedem, pa to ti je.

Image result for hrana u kancelarijiphoto credit: www.b92.net

U junu sam krenula da radim u sadašnjoj firmi, klasičan kancelarijski posao. I kako su meseci prolazili, tako sam postajala sve teža. Malo doručka iz pekare, ručak brza hrana, večera obično u nekom kafiću sa društvom.I moj prvi šok. Kada je sve što sam nosila, postalo tesno. Malo sam bila iznervirana, ali nedovoljno da bih nešto promenila. I tako sam ja nastavila da žderem. Drugarice su mi sve govorile da sam se ugojila, a ja sam bila u fazonu, jeeesam, dobroo, pa šta, smršaću.Ništa strašno. I tako sam ja malo-malo, započinjala neke dijete, na hrono mi je bilo jako teško da se vratim. Probala sam i UN dijetu, i herbalife i opet neku moju verziju hrono ishrane, al ni u jednoj nisam istrajala. Ni prvih nedelju dana ne izguram po pravilima, a o nastavku ne želim ni da pričam. Nastavak se ni ne dogodi ahahaha.

Na moru ove godine, bila sam mali debeli morž.Bilo me je sramota. I stomak kad uvučem, on se ne uvuče ko ranije. I dalje je tu. Oko mene sve mlade, lepe, zgodne, a ja mala pihtija. Eeeee, a znate šta se desilo? Ja sam bre jela ko da sam najtanja na planeti.Imala sam totalno iskrivljenu sliku o sebi. Pogledam se u ogledalo i nije to ništa strašno. Pogledam slike, zaprepastim se kolika sam.Related imagephoto credit: www.najzdravlje.com

Ali, neee, ja i dalje nisam odustajala. I dalje sam naravno, jela, jela, jela…Ko da se spremam za takmičenje za najdeblju osobu na svetu. Tako sam onda došla i do trenutka, kada farmerice koje sam kupila pre mora, nisam mogla da zakopčam. Mislim jesam, al’ sam htela da umrem dok mučeni moj stomak ne uglavim u njih. I konačno je došao momenat da sama sebi priznam da sam dotakla vrh svoje kilaže, a dno svog izgleda. 13kg za godinu i po dana. I ništa to meni opet ne bi bilo strašno, da nisam mogla da se uvučem ni u jednu jedinu stvar koju sam kupila pre par meseci. I ništa to meni opet ne bi bilo strašno, da mi baba, za koju sam uvek mršava, nije izgovorila: „Uuuu al’ si se utovila.“

Mislim da je to bilo to. Kad ti baba kaže da si debela, ee onda je zaista momenat da se zapitaš šta si uradila sama sa sobom.Od sutradan sam opet krenula sa redukovanom ishranom. Neću vam govoriti koje dijete da koristite, nisam vam ja stručna za to. Ja se trenutno pridržavam sledećeg:

  • Imam 3 obroka, koja jedem na 4 sata.
  • Doručkujem na poslu, obično oko 9h
  • Ručam na poslu, oko 13h
  • Večeram kući oko 17h

Nakon večere, ne jedem ništa. Pijem limunadu, pijem kafu, vodu. Ali ništa ne jedem. To je takozvana 8 sati dijeta, gde vam je dozvoljeno da jedete u toku 8 sati, naravno ne treba preterivati i prežderavati se. Malo primenjujem zdraviju ishranu,a  16 sati organizam „posti“. Moram da se pohvalim, da u ovom slučaju nisam u prvih nedelju dana prekršila ni jednom ovaj novi način pokušaja mog mršavljenja. I nisu samo priče, zaista se lakše osećam, u smislu, nisam pospana, mrzovoljna…Videćemo dokle sam dogurala. Ovog puta verujem u sebe. Jer neću više da budem mali debeli morž.

Prestali smo svi u nekom trenutku da vodimo računa o sebi. Ne znam šta je tome doprinelo. Treba i za ovakve stvari da se probudimo. Nikad nije kasno da počnemo da mislimo na sebe. A što pre to počnemo, biće bolje. Mi žene, treba da se negujemo zbog sebe, ne zbog drugih. Zar vam ne prija kada npr. napunite kadu, sipate omiljenu kupku, pa nakon toga se mackate sa kremicama, pa malo sredite noktiće…Kad obučete neku usku haljinu, a ona vam stoji ko salivena, stavite neki dobar karmin i pucate od samopozudanja?

Buni me samo, kada se izgubila individualnost. O tome sam baš pre neko veče pričala sa drugaricom. Kada su sve počele da liče jedna na drugu? Ista usta, iste obrve, zubi, kosa, nokti, jagodice, trepavice…Ne osuđujem, svako neka radi šta želi, šta mu prija…samo naglas razmišljam…šta je dovelo do toga, da po svaku cenu moramo imati iscrtane obrve umesto prirodnih? Ili napumpana usta, da svaka liči na svaku.Na instagramu nema osmeha, samo pućenje…Nažalost, tu sam se i ja upecala,ne pamtim sliku gde se smejem, a da sam je stavila na insta…doduše, obrve i usne su i dalje moje, prirodne…ali ok, neću o ovome, vraćam se na sebe, malu prasicu, prirodnu debelicu 🙂Related image                 photo credit: www.activistangler.com

Poenta je sledeća:

Mogu svi da ti pričaju, za tvoje dobro, mnoge stvari. Džaba. Dokle god ti sam sebi poričeš, njihovo sve izrečeno otićiće niz vodu. Dok ne dotakneš dno, dok ne udariš glavom, ali baš udariš, onako najjače, u zid, nećeš ništa pokušati da promeniš.A kada počneš da menjaš….oooooo veruj mi, osećaj nikad bolji. Zato ti od sveg srca želim da tresneš tom glavom o zid i da počneš da menjaš stvari. Related image

Neće se ništa samo od sebe desiti. Nažalost. Pa ja bih bila presrećna kad bi se kilogrami istopili, ali neeećeeee. Zato je moralo da zaboli, da se isplačem što sam to sebi dozvolila i da se probudim.I šta god drugo da je u pitanju, kod vas…ako, samo vi lupite tom glavom, neće otpasti. Samo ćete se probuditi. Boleće malo, ali proći će. Sve prođe, setite se šta smo pričali jednom. Zato dame moje drage, trk po jednu čvorugu i od sutra na saniranje iste.

Vaša Koskica prasica 🙂

Svi smo mi naivni!

Svi smo mi ponekad naivni i glupi kada su u pitanju prijateljstva. I svima nam se desilo da se razočaramo u svoje „ljude“. E, vidite, to je razlika. Ljudi u koje smo se razočarali, nisu nam nikad ni bili prijatelji. Jer da jesu, ne bi nas nikada razočarali. Nisu oni krivi. Krivi smo mi, zato što očekujemo da će drugi uraditi isto što mi i da će drugi dati koliko mi dajemo. Neće. Nisu svi isti. I to je ok. Nema potrebe da budete potišteni.

Šta da radite u trenicima kada vas ponašanje, postupak osobe koju smatrate prijateljem razočara, povredi? Kako pregrmeti taj period kada se nešto za šta ste mislili da je „friends for life“ sruši?

Za početak,treba napraviti selekciju i svaku osobu smestiti u određenu grupu:

Image result for susret na ulici photo credit: www.mondo.rs

1.Poznanik/ca – osoba kojoj se javite na ulici, u prodavnici, usput proćaskate šta ima kod nje i kod vas, može se desiti da odete nekad i na kafu, jer prija vam društvo te osobe, ne za svaki dan, ali vam dođe momenat kada biste se baš sa tom osobom isćaskali. Što da ne. To je lepo. Poznanstvo koje treba održavati, jer vam prija. Tu je i ona druga strana poznanika. Kojoj se uljudno javite na ulici, proćaskate sa njom, jer lepo ste vaspitani,  ali ne ispijate kafe…zbog? Pa prosto, previše vas iscrpi i tih 5 minuta ćaskanja u prolazu. Zašto davati takvim osobama da vam uzimaju energiju, ako vam ne prijaju? Dakle, dve podgrupe poznanika – povremena druženja na kafe partiji, što da ne i u nekom izlasku 🙂 i oni sa kojima ćaskate 5 minuta, iz kurtoazije. Tu nema ljutnje. Prosto, takav je život. Ne mogu vam svi biti BFF. Niste u osnovnoj ili srednjoj školi.




Image result for kolege photo credit:www.novosti.rs

2.Kolega/koleginica – osoba ili osobe sa kojima ste super na poslu, s’ vremena na vreme odete na kafu, ili ručak, večeru, izlazak. Pričate o svemu i svačemu, ali one najbitnije stvari ipak ne delite sa njima. Nekada se desi da vam upravo i neko od kolega postane prijatelj, ali to su retke situacije, jer koliko god ste dobri sa nekim na poslu, veće su šanse da se kao prijatelji nećete slagati, jer znamo svi da posao i zadovoljstno ne idu zajedno. Neko će od vas dvoje nešto pogrešno uraditi na poslu, pa će zbog toga i vaše prijateljstvo trpeti. Da se ne biste razočarali u tu osobu kao prijatelja,  zadržite se vi na ispijanjima kafe i izlascima, povremenim. Za teške životne momente, imate vi svoju posebnu grupu, o kojoj pišem odmah nakon sledeće.




Image result for drugarstvo                photo credit: cy3a.files.wordpress.com

3.Drugarica/drug – hm…pa ovo je grupa osoba koja ima poneku karakteristiku prve dve koje smo već naveli. Tu su, viđate se sa njima češće nego sa poznanicima ili kolegama, delite ponešto iz vašeg života, prijaju vam za šoping, kafenisanje, izlaske, ćaskanje telefonom ili dopisivanje,zajedničko putovanje,  duhoviti su, zabavno vam je u njihovom društvu. Dajte savete jedni drugima, tu ste i tu su za pomoć koju možete da pružite i koju mogu da vam pruže…skoro su kao prijatelji, ali postoji razlika. Dakle, samo su drugari. Kao što su u osnovnoj ili srednjoj osobe drugovi ili drugarice. Tada još uvek ne znamo šta znači reč PRIJATELJ. Oni za koje kažete da su to, nisu…oni su samo BFF. Za taj period, jako značajno zvanje.I neka tako i ostane, jer ćete se svakako vremenom uveriti odnosno naučiće vas život šta je….

⇓⇓⇓TAAAAADAAAAAAAAAA.Molim jedan aplauz za najbitniju grupu ⇓⇓⇓




Image result for drugarstvophoto credit: i.ytimg.com

4.PRIJATELJ – osoba sa kojom delite i dobro i zlo, vaša srodna duša, koja zna šta mislite samo kad vas pogleda, koja je tu u sred dana u sred noći, da cepa sa vama drva, kreči stan, riba prozore, pravi zimnicu, izlazi, kafeniše, sa kojom možete da provedete i dan i noć i da vam opet bude malo za sve teme koje imate.Vaša osoba za sve. Vaša prava druga polovina. Na čijem ramenu plačete, milion puta, i ona nikad ne ode od vas. I kad je smarate o nekom dečku npr. ona vas uporno sluša iako ceo vaš monolog zna napamet. Osoba koja ne odustaje od vas kada vam je teško ili kada možda i posrnete. Osoba koja vas ne osuđuje, koja vas razume iako nije bila u toj situaciji. Neko ko ne dozvoljava da neko o vama u njenom prisustvu kaže čak i ružno slovo o vama. Neko koga ne interesuje kako vas drugi doživljavaju i šta misle o vama. Ona zna ko ste i kako dišete. Imate sitne čarke sa njima, ali to su samo ponekad različiti stavovi, razmišljanja, nikad se nije dogodilo da se zbog toga vaše prijateljstvo prekine,jer niste deca u školi.Već PRIJATELJI. Pravi „friends for life“. Neko ko se ne ljuti ako ga niste pozvali danas ili mu poslali poruku. Desi se i njemu. Nažalost, previše brzo živimo i natovaramo sebi zilion obaveza… Ali vi se opet razumete. U ovu grupu spadaju i osobe koje su daleko od vas, ili su vam nekad bili prijatelji, pa vas je život razdvojio dal’ u smislu da se neko do vas preselio ili su vam obaveze takve da jednostavno nemate vremena da se družite kao ranije, nije bitno…te osobe ostaju u našim srcima. I da prođe sto godina, sa tom osobom kada se vidite i kada krenete u priču, imate osećaj kao da ste u kontaktu svaki dan i kao da se ništa nije promenilo. I te prijatelje treba čuvati. Svakako su među onima koji bi vam pomogli u bilo koje doba dana ili noći, da ih pozovete.




Image result for minions photo credit: www.hdwallpapers.in

Ljudi koji su po prirodi društveni i vole da upoznaju nove ljude, uvek su u velikom društvu. Pitanje je ko je od svih njih toj osobi zaista pravi prijatelj. Lepo je imati ljude oko sebe, ispijati kafe, tračariti, smejati se, plakati na nečijem ramenu, deliti tajne. Ali…kada se spuste zavese, ko ostaje?

Kako godine idu, prijatelja je sve manje, odnosno krug ljudi sa kojima ste u društvu se sužava. I to je dobro. Zato što kraj vas ostaju samo oni koji zaista vrede. Može se desiti da su to osobe sa kojima se znate i družite dugi niz godina, a mogu biti i osobe koje ste nedavno upoznali, ali osećaj je kao da su sa vama odavno.




Image result for drugarstvo    photo credit: www.tczemun.rs

Morate obaviti jedan mali razgovor sami sa sobom. Da se preispitate, čije vam društvo prija, čije ne. Ko je taj koji bi do vas došao u pola noći, po kiši, snegu, ledu…probajte sa mojim sistemom grupisanja. Vidite ko u koju grupu spada. Samo tako se nećete osećati loše. Imate dosta energije, ali nemojte je trošiti na pogrešne ljude. Super je zaista biti u velikom društvu, ali kad se dan završi, vi više nemate snage, jer vaša emotivna, energetska baterija se ispraznila. Dali ste se previše.Nemojte više. Godine koje dolaze uvek su sve teže. Koliko god se mi tešili da su lakše. Ok, možda jesu za neke stvari, ali za većinu nisu.Zato, ne rasipajte se na nebitne. Tako ćete se i zaštititi od tog povređivanja i razočarenja. Nemojte davati titulu PRIJATELJA svima. Verovatno će vam u početku biti teško da se naviknete da vam određene osobe nisu ono što ste mislili da jesu, ali dajte sebi vremena i videćete kako ćete početi kvalitetnije da živite, jer…nećete biti svima baterija koja ih pokreće. Samo odabranima.

Za njih i vredi dati i poslednji atom snage, jer dok se dajete pravima, nikada nećete biti prazni, koliko god vam to čudno zvučalo.

Budite spremni i na to da ćete i vi biti grupisani od strane drugih. A kada se nađete u istoj grupi – PRIJATELJI, sa osobom koju ste i sami smestili u istu…ONDA JE SVE KAKO TREBA DA BUDE!!! I čuvajte se međusobno. Ništa vrednije i lepše nema od prijatelja koji se poznaju u dušu. 

A za ostale…pa čim nisu u odabranoj ekipi onda i nema razloga da se nervirate zbog njihovih postupaka. Prihvatite ih takve kakvi su i živite sa tim. Ili jednostavno, blokirajte njihovo postojanje u vašem životu. Treće nema. Samooo vas molim, nemojte biti jedan od onih foliranata koji se „kunu“ u vas, koji vas voleeeee ma više i od sebe, za koje ste prijatelj koji se sreće jednom u životu, koji sa vama deli tugu, a za sreću i radost, seti se ponekad da postojite. Verujem i da niste takvi, al’ čisto i njih da spomenem. Za njih grupacija ne postoji, osim kažem block them from your life.

Image result for block from your life

Jer, svi smo mi ponekad naivni i glupi kada su u pitanju prijateljstva. I svima nam se desilo da se razočaramo u svoje „ljude“. E, vidite, to je razlika. Ljudi u koje smo se razočarali, nisu nam nikad ni bili prijatelji. Jer da jesu, ne bi nas nikada razočarali. Nisu oni krivi. Krivi smo mi, zato što očekujemo da će drugi uraditi isto što mi i da će drugi dati koliko mi dajemo. Neće. Nisu svi isti. I to je ok. Nema potrebe da budete potišteni.

Vaša Koskica

 

Za broj više…PA ŠTA?!

Jeste. Bliži se još jedan rođendan. Još jedan, za broj više. Godine ne čekaju, idu. Jure. Nisi se ni okrenuo, a već je proletelo. Gde si bio, šta si radio? Analiziraš gde si pogrešio, šta si propustio, šta još treba da uradiš…Ma da si odmah prestao sa tim!!! Ok je planirati sledeći poslovni korak, neki događaj, nešto bitno. Jeste, ok je. Ali nije ok kada se razočaraš zato što nije išlo po planu. Zar ne? Ne očekuj previše od sebe. Nisi svemoguć. Ako jesi, aj se javi onda i meni da mi pomogneš.

Imala sam običaj da svaki dan u svoj „tefter“ upisujem dnevne obaveze od onih banalnih „Sredi sobu“ do „Rođendan u 18h.“ I užasno sam bila opterećena time. Od ideje da će to bolje da mi organizuje život, nastala je opšta tenzija. Konstantno gledanje u sat, da negde ne zakasnim, da nešto ne zaboravim, da nešto ne propustim. I ništa time nisam postigla. Samo sam sebi unosila nervozu. Sada beležim samo bitne stvari(sastanci, događaji…da ipak ne zakažem dve različite stvari u isto vreme).Ostale gluposti koje ne spadaju pod prethodno navedeno, ni ne pomišljam više da upisujem.

photo credit: http://www.saferstates.org

A gde upisujemo godine? Zar nam je taj broj bitniji od onoga kako se zaista osećamo? Zar je toliko postalo bitno šta će reći ljudi ako uradiš nešto što „ne priliči tvojim godinama“. Ok, ima zaista stvari koje ne priliče ničijim godinama, ali ako si iole čist u glavi, svakako ih nećeš ni raditi.

Ja se i dalje osećam mlado. Ponekad čak i nezrelo, ali da li uopšte ikad i sazrimo do kraja? Nekima smeta, a meni je lepo. Svakako, oni kojima ne smeta, uživaju u mom pozitivnom stavu, u mojoj mašti, koju u 90% slučajeva pretvorim u stvarnost. I što je bitno, svi uživamo dok ja maštam 🙂 Da mi nije tog osećaja, odavno bih završila u nekoj ludari, sto posto.Volim to dete u sebi i nikada nikome neću dati da mi ga iskvari ili iskoreni.NIKADA. Jer mašta te male Koskice u meni me pokreće.

Ako ste u nekom momentu izgubili to dete u sebi, potrudite se da ga ponovo vratite. Biće vam lakše da ovaj surovi svet podnesete. Više i bolje ćete voleti, više će vas voleti. Volećete prvenstveno sami sebe, jer to dete će vam uvek davati snage da pregurate sve probleme kao igru. Nije život lak, nikome. Ali dajte sebi, za početak, jednom nedeljno oduška i izađite npr. napolje, ljuljajte se na ljuljašci. Ili igrajte sa komšijskom decom. Igrajte lastiš, preskačite vijaču, naučite te nove generacije svim onim igrama u kojima ste vi kao mali uživali.Ukoliko imate svoju decu, pa ostavite posao po kući, posao na poslu… Sedite na pod, uzmite igračke, napravite igračke, IGRAJTE SE SA SVOJOM DECOM. Neće samo njima značiti, značiće i vama i to u svakom smislu.

 

Jer deca vole najčistije, deca plaču najiskrenije. Ne dozvoli drugima da ti oduzmu taj dečiji duh koji imaš u sebi. Bez toga, samo si još jedno biće na planeti, bez emocija. Čak i takvi ljudi imaju to dete u sebi, samo su ga zaključali u nekom podrumu podsvesti, kako ne bi došli u iskušenje da vole i budu voljeni. Oni smatraju da je to posao za kukavice, ali baš je suprotno. Voleti umeju samo hrabri.A da li ste vi?

Nisu godine bitne, prestanite da se opterećujete, da ih brojite. Ne znam zašto ljudi automatski prestaju da vole svoje rođendane čim pređu 30-u. Svi su u fazonu, jaooooj pa šta da slavim kad sam matoriji/ja za još jednu godinu? Paaaa štaaaa? Ja bre svoj rođendan OBOŽAVAM!!! To može svako iz mog okruženja da vam potvrdi. Jer, na taj dan sam došla na ovaj svet, kakav je da je. Ja se trudim da ga sebi ulepšam. Da nije bilo tog dana, ne bih imala priliku da živim ovaj život, da imam sve te divne ljude oko sebe. Volim svoj rođendan i tačka. I vi bi trebalo da volite svoj, a ne da kukate kako ste matoriji. Ma ‘ajte molim vas.

Ako niste u finansijskoj mogućnosti da rođendan proslavite sa sve ićem i pićem, pozovite najmilije ljude na čašu vode. Oni će se odazvati i ulepšaće sve, budite sigurni. A nema vrednijeg dara nego imati prave ljude uz sebe. Koji su isto deca koliko i vi. Koji ne broje, ni godine, ni zalogaje, ni ovce, ni novce. 

Volim i tuđe rođendane. Volim da svakome napravim nešto. Ne samo da kupim. Neka je to čestitka od običnog papira iz sredine sveske, al’ ja ću je napraviti toliko posebnom, da onome kome je poklanjam dam do znanja koliko mi znači. Jer nisu samo kupljeni pokloni znak da vam je do nekoga stalo. Nekad su oni kupljeni čisto da bi to bili. Kada date deo sebe i svog vremena, kada uložite ljubav u taj poklon, to je nešto što vredi od svakog najskupljeg, od svakog koji se parama može kupiti.

Zavoli svoj rođendan, ako do sada nisi. Ne budi mrgud, ne budi kukavica. Pevaj i veseli se i budi zahvalan što je baš taj datum, te godine, bio tvoj dan. I što je svake sledeće na isti datum bio tvoj dan…i što će i na dalje biti…TVOJ DAN!!! Ponekad, dozvoli sebi da ukradeš od TVOG DANA te energije, te sreće, pa je ubaci u neki običan. Kupi sebi neku sitnicu. Čestitaj sebi što si čovek. Pretvori običan dan u TVOJ DAN!!! Čak je i dan samo za broj više…PA ŠTA?! Neka tebi svaki bude poseban. Veseli se svakom koraku koji napraviš, bio mali ili ogroman. I svakoj prepreci na koju naiđeš. Ona će tvoje obično pretvoriti u ekstremno, jer ćete naučiti kako da postaneš čovek. A biti čovek u današnje vreme je lako. Samo ako ne dozvoliš onom detetu da ti izmakne.

I čuvaj svoje prijatelje. Sve one koji su sa tobom i dan danas raspoloženi da preskaču lastiš ili da igraju između dve vatre. One koji nisu za broj više prijatelji, nego kojima je broj godina za broj više jednako izrazu PA ŠTA!!!

A uz sve ovo, pesma uz koju sam od sreće plakala jedne godine, gledajući upravo sve te moje prijatelje kako sa mnom slave MOJ DAN!

P.S. Srećan rođendan svima koji danas slave 🙂

„Bogatiji od kralja
jer sa kraljevima sedim,
koliko prijatelja imam
ja toliko vredim!“