Zaljubljene ili samo radoznale?

UPOZORENJE!!!
Pišem iz srca i iz glave (wow, koja kombinacija 🙂 ), ako vam bude zbunjujuće, vi pročitajte još jednom, ja ću svakako 🙂

Nekako s’ proleća, što kaže pesma, meni uvek zapadne za oko neko. Negde. Nekako. Nakon svih veza i vezica, silnih analiza ko je kriv, gde je zapelo, zašto je zapelo, opet sam shvatila da nažalost šablon ponašanja u muško-ženskim odnosima nisam promenila, a u poslednje dve godine promenila sam mnoge bitnije stvari kod sebe.Hello? Zemlja zove Koskicu. Wake up women!!!!

Da li su to emocije krive, pa prosto njima ne možeš da upravljaš ili smo mi žene jednostavno toliko tvrdoglave, evo pokušavam i dalje da saznam. Možda će se neki stavovi u ovom postu kositi sa onim iz predhodnih postova, ali ne zamerite. Prosto pokušavam da shvatim neke stvari, pa naglas razmišljam. Možda mi vi pomognete u tome, možda i vi prepoznate sebe, pa eto tešim se da nisam jedina.

Koliko puta vam se desilo da vam se neko dopadne, da uspostavite kontakt i da sve krene lagano, sjajno, onako kako ste zamišljali i onda samo odjednom BUUUUM, pukne taj balon od iluzije i ostanete opet same, nedorečene, bez odgovora i bez objašnjenja? Pa onda lupate glavu, jel moguće da ste sve to umislile, sve one pozive, sve one poglede, osmehe koje ste dobijale? Pa onda opet ubeđujete sebe da niste, da je on taj koji je kukavica, koji nema hrabrosti da bude sa vama,da vam priđe, da ovo, da ono itd, itd.?

photo credit: http://www.everafterdating.com

Da li je problem u muškarcima ili je problem u nama? Možda smo jednako krive i mi i oni. Možda oni šalju slučajno zbunjujuće signale, možda sve rade s’ namerom, možda mi previše idealizujemo i maštamo. Možda svi zajedno pravimo opasan zajeb,jer što prosto kad može komplikovano...Možda je moglo da bude dobro, a možda je dobro što ništa nije ni bilo.

Došla sam do jedne teorije, još pre mesec dana, a onda me je na istu podsetio i story jedog druga koji je to savršeno objasnio. Hvala J.V. na podsetniku. Parafraziraću: On kaže da se žene (većina) uvek lepe za one muškarce kojima nešto fali, odnosno na one koje treba da promene i „poprave“, da od haosa naprave harmoniju. Kada nađu „ispravnog“, taj im nije zanimljiv ili jednostavno „pokvare“ ga, naprave od njega haos, kako bi opet one bile te koje će od haosa napraviti harmoniju. Zvuči komplikovano, ali ja sam se tako pronašla u tome i to se tako poklapa sa onim o čemu sam i razmišljala da vam pišem.

Večito, oduvek, definitivno sam se „kačila“ za muškarce kojima treba neki remont, koji imaju neku falinku i onda se u meni bude neke supewomen moći kako ću ja da mu pokažem, dokažem da nismo sve iste, da ima i normalnih, da sam ja ta koja je savršena za njega, da sam ja ta koja će ga promeniti i izvesti na pravi put?A on mučenik ne želi ništa od toga,već počinje da me shvata kao ludaču. Počinjem da razvijam teoriju da se u tim momentima u nama budi „majčinski instinkt“, drugo mi ništa ne pada na pamet. Alo, treba da mu budeš devojka, ne majka. #kkkkšššš (zamislite da se udaram u čelo 🙂 )

Već sam nekad negde i napisala, da se zaljubljujem ne u muškarce, nego u njihove postupke prema meni, a hvala Bogu, današnji momci su potkovani dobrano kako treba ženu da osvojiš, da i nije teško pasti na te slatkorečivosti. Kao i svako žensko, padnem na znakove pažnje, pomislim Bože koliko je on divan, pa prosto njega sam čekala, a ustvari samo ubeđujem sebe da je on taj iako negde ipak znam da nije, jer eto, opet mi žene proklete samo želimo da nas neko voli.A na kraju balade uveeeeek sam JAAAAA bila ta koja je morala nešto još da kaže, da doda, da objasni, jer se vodim time da ne treba igrati igrice, da treba uvek reći šta nam je u glavi, uvek sam JAAAAA bila ta koja je pokušavala da ispravi krive Drine. Hoćeš li ikada ućutati ženoooo? I šta se dešavalo? Ostajala sam sama. Zbog čega? E pa tu ima milion podteorija, možda budem pisala u nastavku, možda u nekom novom postu.

Naravno, postoji i moja druga strana koja će mi uvek biti zahvalna što sam takva, jer svi bivši nisu u mom životu sa razlogom bivši, kakav god da je to razlog, ipak, po mene uvek ispadne dobro. Samo, aj ti to u tom momentu objasni ludoj glavi da sve to tako treba da bude. Nego, da se vratim na temu.

Zašto pobogu mi žene uvek moramo da budemo toliko radoznale i da čačkamo i da njuškamo, ako nam negde u podsvesti već blinka lampica „nije to to, beži“?Jel to radimo da bi sebi dokazale kako smo stvarno moćne da možemo da promenimo muškarca, da nahranimo svoj ego time „Wow, on se promenio zbog mene, uspela sam!“ ili to radimo zato što smo stvarno zaljubljene, pa dalje od njega ne vidimo i ne fermamo nikog kad nam trezvenim mozgom govori „mani se“? Uvek je na kraju radoznalost ubila mačku!!!

I koja je to poremećena potreba u nama da mi budemo teeee koje će određenog muškarca promeniti, zbog koje će se određeni muškarac promeniti? Kada ćemo shvatiti da zaista,ne muškarac, nego bilo koja osoba se nikada neće promeniti zbog toga što vi to tako hoćete, već će se promeniti samo ako ona to sama od sebe želi?Pričali smo o ovome u „Igraj, ja ne umem.“

Zašto prosto i jednostavno nekada ne pustimo da sve ide samo od sebe, nego moramo uvek da budemo te koje će držati sve konce u rukama? Da, da, dragi moji muškarci, nemate pojma koliko mi konaca držimo dok se na kraju ne zapetljamo same u njih…Mada realno, tako nam i treba, kad držimo, a ne puštamo.

Mi smo te koje su vas snimile, koje su bacile oko na vas, mi smo te koje osvajate, samo i ako ste se nama već pre toga dopali. Mi znamo svaki vaš sledeći korak, mi vas navodimo šta i kako ćete uraditi, napisati, reći… I onda, kada se uverimo da se sve dešava baš kako i kažemo našoj najboljoj drugarici da će i biti, dok vas analiziramo zajedno i ispijamo kafe do besvesti tumačeći svaki vaš zarez, smajli, tačku, razmak i šta je pisac hteo reći (ps. nismo lude, samo smo i previše obazrive da ne kljoknemo na istim greškama ko u predhodnoj vezi, kad gle čuda, na kraju opet kljoknemo 😉 )…onda se to i desi.Kljoknemo, kiksnemo, odlepimo, zapetljamo se u konce i ćao đaci. Svaku dalju kontrolu preuzimate vi dragi muškarci. Baš tad, u tom momentu naše nepažnje i našeg opuštanja, upadamo u taj haos gore pomenuti. I onda fijuknemo još više za vama (eto, sad sam nekim muškarcima, nadam se da ne čitaju ahahahah, otkrila kako same sebi uskačemo u stomak. 🙂 Vi likujete, mi očajne. Onda kreću oni momenti, šta mu sad ovo znači, zašto me nije zvao, zašto me je zvao, zašto je stavio samo jedan smajli, zašto nije stavio ni jedan? I zilion banalnih gluposti oko kojih se bakćemo, ma koliko god godina imale.

Eee, tu treba preseći definitivno. Tj. ne preseći, nego pustiti. Aman luda ženska glavo. Mani se analiziranja, mani se lupanja glavom. Pusti sve dođavola i uživaj, pa makar na kraju opet ostala sama i izigrana. Sve smo mi bile povređene i razumem tu potrebu da se zaštitimo, ali sve više dolazim do zaključka da treba da slušamo našu intuiciju i onaj sitni, tihi unutrašnji glasić koji govori „nije on za tebe“. Ako nastavimo dalje ignorišući taj glasić, e pa onda smo definitivno ili  radoznale il ludački zaljubljene ili lude, a ako prekinemo, e onda svaka nam čast. Legenda kaže da nikada ni jedna žena nije poslušala svoj unutrašnji glas.

Da ne tupim dalje mnogo, pošto iz svega napisanog može se doći do zaključka da zaista ne znam šta je ljubav, ali svakako sam htela da podelim sa vama ove moje teorije, koje verovatno i nisu moje, al’ ja sam ih sad otkirla, pa aj kao, kao svoje sam i ih i prisvojila.Evo ne znam na kraju šta bih savetovala i sebe i vas i koja je poenta svega. Ukoliko ste se pronašle u ovome, hajde zajedno da probamo sledeći put samo da pustimo na vreme odnosno kad krene lampica da blinka „nije to to“ ili da pustimo same sebe da uživamo ako nam je lepo, pa dokle traje da traje. Verujem da pravi postoji i da će sve ove teorije zavere, ne zavere, kakve god da su pasti u vodu kad se on pojavi. A do tad…dobro ću razmisliti dal’ ću sledeći put biti radoznala toliko, jer zaljubljena ne verujem da sam, barem ne do sada 🙂

Vaša Koskica radoznalica

 

Igraj, ja ne umem…

Koliko puta sam samo slušala to čuveno u muško-ženskim odnosima MORAJU da se igraju igrice? Moraš ovo ovako, ono onako, kad on ovo, ti ono, pa onda ti njemu tako, on tebi ovako…I ceo svoj život slušam te priče, od starijih, od mlađih, od muškaraca, od žena. A ja, nikada nisam umela da igram igrice.Prezirem ih.
Čemu? Zašto? Nikaaaada mi neće biti jasno, pa da li je toliki problem reći iskreno ono što ti je na duši? Kada i ko je smislio da moraju da se igraju igrice? Kome je to zanimljivo? Sad neću ja njega da zovem, pa nek se on malo pita gde sam, ili ja nju neću sad namerno da zovem, nek se malo primi i ostale fore? I onda se posle pitamo, zašto je ljubav pukla?

Da se razumemo. Ljubav kad je prava, nema potrebe da se igramo sa njom.
Nego, mi smo tako pogrešno naučeni (da, uvek ću tvrditi da su igrice u ljubavi pogrešne) i onda takvi ugasimo ljubav i pre nego što je počela.

Uvek sam bila iskrena u svojim osećanjima, u svojim potrebama, uvek sam iznosila šta mi smeta i bila spremna da saslušam i drugu stranu. Samo, ta druga strana obično nije bila spremna da kaže šta ima, nego se igrala tog toplo-hladnog i uvek na kraju sam i ostajala sama u svojoj istini i iskrenosti.
Krivila sam sebe, što ne držim jezik za zubima, što se preterano dajem, što bre moram da budem tolika lajavica, pa da odmah kažem sve. Krivila sam sebe uvek. A onda sam shvatila da bre ja nisam kriva. Ja sam ja. To sam ja. Istina.

Nikada nisam umela i nikada neću hteti da igram igrice. Sada shvatam. Ko je pravi, taj će ostati uz mene i posle moje istine, posle svih otvorenih karata na stolu. Probala sam da poslušam te savete oko tih igrarija i da ih primenim….ali jako brzo sam odustajala. Nije mi prijalo, nije mi bilo prirodno, nisam to bila ja, a protiv sebe zaista ne mogu. I u tim trenucima sam odustajala, a u današnjim konačno shvatila da JA NISAM KRIVA. To je sve tako trebalo da bude.
Ni jedan nije bio pravi i hvala im na tome što su bili takvi kakvi su bili.

Pravi ne beži od istine, pravi ne igra igrice, pravi je tu i da sasluša i da kaže. Pravi ne odustaje kad je gusto, niti se opušta kada sve ide lako. Pravi je pravi i manite me priča da oni ne postoje i da moraju da se igraju igrice kako bi bilo zanimljivije.

Jeste, kako nije zanimljivo. Trošiti nečije vreme. To je jako zanimljivo. Trošiti nečije živce.Ma vrlo zanimljivo. Neću da igram igrice i tačka. Ko ih bude igrao sa mnom, pašće na prvom nivou, jer ja ne dajem dva ili tri života.
Devojke moje, žene moje, nemojte nikada igrati igrice niti pristajati da ih igraju sa vama. Vi ste vredne svake pažnje. Vi vredite, vaše vreme vredi, vaši živci vrede, vaš život vredi. Koliko god volele nekoga, ako kompromis ne postižete, onda je bolje i završiti, nego ostajati zarobljeni ko kuglica u fliperu. Nikada se nećete izvući iz takvog odnosa, dokle god pristajete na njihove igrarije. Samo ćete sebe kriviti za sve ono za šta niste krive.I tako ćete ubiti svoje samopouzdanje, svoje vrednovanje sebe.

Budite to što ste. Ne dozvolite da vas menjaju i ne trudite se da ih menjate. Mada, negde sam sigurna da osobu ne možeš promeniti, da je ona takva kakva je i ti možeš samo dodatno izgubiti svoje vreme i živce pokušavajući da je promeniš, odnosno da ti budeš ta koja će je promeniti. Osoba, pojedinac, može da se promeni samo za sebe. Kada shvati da nešto ne štima i sama od sebe poželi da se promeni. Ne zbog vas, ne zbog nje, njega, nego zbog sebe. Kada vi to shvatite, manje vremena ćete trošiti na menjanju nekoga ko to ne želi. Uostalom, nisu svi rođeni da budu po vašoj meri. Ko ste vi da ikoga krojite po sebi? Ako nije skrojen po vašim merilima, hajmo dalje, čemu zadržavanje? Ponavljam, nećete nikada uspeti da ga promenite. Možda samo neki kompromis uspostavite, ali srž će ostati ista, dokle god osoba sama od sebe ne poželi promenu. Nadam se da smo se razumeli. 🙂

A što se tiče ovih igrarija, dragi moji muškarci, da ste muškarci, to ne biste radili. Ne biste davali ženama lažne nade, ne biste ih držali za rezerve, ne biste ih ostavljali u uverenju da su one nešto sjebale, a nisu ustvari ništa. Da ste zreli, to ne biste radili. Isto važi i za žene koje ovo rade. Zna se gde se igrice igraju, u krevetu ljudi, ne u ljubavi i vezama. Igraju se na početku, tipa prvih nedelju dana, ali tad su nevine i spontane, nisu smišljene i one su ok…ove razrađene do detalja i isplanirane, one su kobne.

Tako da, mili moj, igraj, ja ne umem. Ja ću ti reći sve šta imam i što imam, a ti kad svariš sve što si čuo i poželiš da ostaneš, pa dobro mi došao. Ako nestaneš, ja sigurno neću sebe kriviti. Time mi pokazuješ da me i nisi vredan. Ostvarena sam, zrela sam, znam šta mogu da dam i znam šta tražim, tvoj me odlazak, tvoje odustajanje, neće me poremetiti. Mooooožda će mi biti krivo, ali možda, što si otišao, odustao, jer ja sam te izabrala i verovala da si jedan od onih koje istina ne plaši,pa eto zbog toga mi možda bude krivo..samo ni za to ne brini, neće me dugo držati. Neću te juriti da bi kao mene ti jurio, nego neću te juriti, jer ni za autobusom se ne juri. Uvek dođe drugi.

Do tada, dok se ne desi onaj koji je zreo i spreman da čuje isto koliko i da priča, ja ću igrati igrice na kompu ili soniju ili ću igrati MAU MAU nedeljom sa kumovima. Isto preporučujem svima 🙂

Vaša Koskica neigrica 🙂

Izgubljena u ljubavi…

Jesam li vam ja pričala kako verujem u ljubav i u čoveka svog života?Nakon svih onih propalih ljubavi i pokušaja istih? Da i dalje verujem? Jel’ da da sam vam to rekla? E pa, NE VERUJEM!

photo credit: Srđan Pečeničić

Ne znam šta se dogodilo sa svetom, sa ženama, sa muškarcima, sa mnom, ali sve sam dalje od ubeđenja da postoji onaj pravi i polako počinjem da se mirim sa tim. Bože moj, šta sad? Možda mi je suđeno da se volim sama do kraja života. I to je ok.

Verujem da ste već negde i shvatili da sam jako komunikativna, u svetu ludih, prilično normalna, neko ko se bori za svoje ciljeve i uverenja, svoje snove…Znate onu moju čuvenu – JA SAM VI, ISTO KOLIKO STE I VI JA!!! Elem, htedoh reći svima onima koji mi nabijaju tenziju pitanjem braka!!! Ne želim to, trenutno. Ne vidim sebe u tome. Postala sam sebična, jesam, jer ne želim da trošim svoje dragoceno vreme sa nekim koji će me pri prvom pijanstvu ili izlasku sa ortacima, prevariti. Pristalica sam toga i dalje, da treba verovati svom partneru, ali počinjem da se kolebam, zbog mali milion situacija koje sam čula, videla, doživela u poslednje vreme.

U firmi u kojoj sam zaposlena imam previše posla, toliko da se desi da često ostanem i do 20h u kancelariji (to je jedan od razloga zašto ne stižem da vam „blogujem“). Ne žalim se, zadovoljna sam, samo htedoh ovim reći nešto drugo. Zbog celokupne situacije ne krećem se tj. ne izlazim međ’ narod kao ranije. Umor, stres i propratne sitnice učinile su svoje. Tako da, izgledi da ću upoznati svoju „srodnu dušu“, ravni su trenutno nuli.

Preporuke koje su izašle iz mode, a opet se vraćaju na velika vrata, nisu mi donele nekog većeg značaja, osim zaključka da kada nekoga nekome „nameštate“ morate imati na umu da iako je taj neko dobar kao čovek, osoba, ne mora da znači da isti takav i u vezi. Ljudi nisu isti kao prijatelji i kao partneri.

Na sve to svakako, uvek se nađe ona jedna pametna persona koja ti kaže: „Pa šta čekaš, vreme ti je, udaj se?“ Ja uvek uzvratim pitanjem ZA KOGA?

Ne pamtim kada sam upoznala nekoga ko mi je privukao pažnju (lažem, jesam posle sto godine, pre neka dva,tri meseca, ali cvrc, osoba moje pažnje je zamisli čuda – ZAUZETA).

I onda se zaređaju situacije gde ti bez blama prilaze oženjeni ili na bilo koji način zauzeti muškarci, ko npr. pre nekog vremena kada je lik nonšalantno prišao meni i drugarici  i krenuo u priču sa totalno glupim pitanjima, tipa što gasiš limunadu kiselom, pa do mogu li da dobijem cigaretu i ti mora da imaš 22 godine (pretera ga bajo moj, ali baš…msm, znam ja da izgledam mlađe, ali baš 10 godina mlađe…ne ide to sinko tako) 🙂 LOL. I tako je on ćaskao, ćaskao, ćaskao, ja se ljubazno smeškam i gledam kako ću lagano da ga „odstranim“ kad u jednom momentu na moju izjavu da ne pijem pošto moram da vozim on izgovara: „E, ma opušteno, moja žena je pandurka, nema na toj relaciji pandura tako kasno.“ Alooo, rođooo, kakva bre žena, kakva pandurka? Pa odakle ti uopšte ideja da priđeš i započinješ bilo kakvu konverzaciju ako si oženjen? Sedi gde si i ćuti. Da se razumemo, dotični nije prišao sigurno samo da bi proćaskao o lepom vremenu.

I šta sad, ja treba da verujem u ljubav i u to kako nisu svi isti, kako su oni divni, sjajni, bajni, verni…a milion puta i čula i videla da ih je više ovakvih, nego takvih…

Ili situacija gde se momci ponašaju kao pravi manekeni. To pljušte selfiji, storiji, nogavice zavrnute, cipele šljašte, to su upeglane košulje do poslednje linije ili preuske majice…to se šepuri, to šeta kroz lokal kao da je sam APOLON sišao sa nebesa. Pa ne ide ni to… i opet, da se razumemo, ni devojke nisu ništa bolje…ali muškarci ga preteraše. Ostavite selfije i storije za nas žene, to nama više priliči. Nekako mi je baš bljakić kad vidim dečake kako se selfišu i promovišu.

Opet ne mogu da pratim svoj tok misli. Uvek se iznerviram kad sagledam situaciju…jer, gde je taj moj suđeni čovek, čovek mog života, kojeg ću voleti i koji će me voleti? Gde ja njega da nađem? Ono što je problem , sigurno jedan od problema, što se krećem izgleda po pogrešnim mestima, ali u današnje vreme, da li pravo mesto uopše i postoji? Uplašena sam bre…svaki dan čitam o nekom ubistvu, batinama, proganjanjima…zaista nije lako nama solo devojkama. Pored sve te muke, osobe muškog pola nama i ne prilaze, zbog silne rodne ravnopravnosti i zbog činjenice da su žene sve jače i samostalnije.

I onda nas blate, zato što ‘oćemo da imamo karijeru, zato što smo ustvari negde i shvatile da smo ceo život bile ugnjetavane i potlačane.

Pitam se gde je ona ljubav za sva vremena? Daleko od toga da sam bez mane, niko nije. Samo sam neko ko zna šta želi u vezi, od veze. Šta dajem…tražim bar upola…a najbitnije mi je poštovanje…koje se izgubilo…umrlo…sahranismo ga ko zna kad i više mu čak ni pomen ne dajemo. Zaboravili smo ono što je najbitnije u svemu, ključ svakog odnosa – POŠTOVANJE. Šta smo mu uradili?

Kako možeš i da kažeš da poštuješ svoju devojku, ženu, ako si već u prvom izlasku prišao meni, mojoj drugarici, svakoj koja je sve samo ne tvoja žena? Odakle ti pravo da tako ženu gaziš? Ni flert, ni ništa…muškarac koji voli slep je za sve osim za onu koja je te ljubavi vredna…a izgleda da slepi odavno progledaše, al’ u pogrešnom pravcu.

Image result for ljubav photo credit: https://minutzamene.com

To što ja ne želim ljubav u poslednjih godinu dana nije zbog toga što sam karijerista….već što sam vremenom zaista prestala da verujem da ona postoji. Da budem sa nekim samo da zadovoljim okolinu, kako eto u ovim godinama nisam sama, ne želim. I to je moje pravo. A vi nemate prava da u njega dirate. Ni da pitate. Ni da se šalite sa tim. Otkud vi znate kako je meni? Možda ja svako veče kada legnem sama u svoja četiri zida plačem i maštam kako imam nekog u čijem ću zagrljaju zaspati, a nemam…ni na vidiku…ni u prolazu…ni nikako…

I ok…pomirila sam se sa tim. Ili će doći ili neće. Šta god bude, ja sam spremna. Ali ljubav u današnje vreme je bajka. Ko je doživi, taj u bajke i treba da veruje. I treba da čuva tu ljubav koju ima. Da ide kroz vatru, kroz nevreme, kroz sve, ali da je ne da. Da je ne otkinu od srca svi oni koji ljubav našli nisu. Da stane na put svakome ko želi da ubije ljubav između onih koji se vole.

I eto, rekoh na početku da ne verujem u ljubav, a čitajući ovo što vam pišem, vidim da mi ljubav očajnički fali. Ona prava, muška, bez rezerve. Da me zaštiti, da mi bude oslonac. Svima nam fali. I oplakujemo je, jer je nema…i dok svetu pokazujemo zube, negde na dnu srca čekamo da se dogodi ta ljubav koja pomera granice.

Pa šta ću sad…pomirena sam sa tim…

Nek dođe il nek ne dođe…u međuvremenu, radiću na tome da sebe zavolim još više…jer tu su mi ljubav uzeli svi oni koji su gazili moje snove i koji su bili sve suprotno od onoga što se zove muškarac.

Vaša „izgubljena“ u ljubavi, Koskica

 

Ne tako davno, živeli su…

Nekada davno,pardon, ne tako davno,  živeli su jedna devojka i jedan mladić. Mladiću se ta devojka mnogo dopadala, kao i on njoj, ali su se znali samo iz viđenja. U jednom momentu, on je skupio hrabrost i prišao joj. Predstavio se, kao lepo vaspitan momak, proćaskali su i razmenili brojeve telefona. Tu noć su se dopisivali do kasno. Kuckali su o svemu. Uglavnom su pokušavali da se bar nekako upoznaju. Dogovorili su se da će se naći sutradan, kako bi uz kafu nastavili upoznavanje. Kada su se našli, smotano su se poljubili u obraz i uz stidljivi osmeh upustili su se u priču. Dugo su sedeli i uživali, svako u priči o onom drugom. Na rastanku su se opet poljubili u obraz. Pola sata nakon rastanka, nastavili su upoznavanje preko poruka. Pisao joj je divne stvari. Ona je bila očarana. Opet su se dogovorili da se vide. Ovog puta išli su u bioskop….iz dana u dan postajali su sve bliži. Opustili su se i uživali. Nakon nekog vremena, poljubili su se prvi put. Taj poljubac je za oboje bio savršenstvo. Pun emocija. Zabavljali su se dosta pre nego što su prvi put spavali. Od tog momenta, njihova veza je postala još jača. Na kraju, završila se brakom. I dan danas su srećni. Pričaju svojoj deci kako su se upoznali, kako su se zavoleli, nadajući se da će i njihova deca doživeti takvu ljubav. Čiča miča i gotova priča….

Сродна слика                photo credit: love

Alo??? Gde su nestali ovakvi muškarci? Gde su nestale ovakve devojke? Zbog čega su kombinacije zamenile prave veze? Zbog čega smo prestali da verujemo u ljubav? Ovo gore nije samo bajka. Ovo gore je bilo. Ne nekada davno, već ne tako davno.

U poslednje vreme, sa kojom god drugaricom da sam pričala, naslušala sam se raznoraznih primera kako su muškarci danas prestali da se trude. To se odmah šalju slike polnih organa. Ili budu divni, romantični, bajni, dok ne dobiju ono što su naumili. I te fore kad čujem, ja sex mogu da imam kad god hoću, ne želim samo to od tebe, pa povraća mi se. Ako možeš da ga imaš, što obigravaš oko mene? Idi onda tamo gde ti se nudi, ako ti se nudi uopšte… Zar je zaista teško potruditi se oko devojke koja vam se dopada? Zar vam se zaista ceo svet vrti oko sexa? Nemojte da glumite muškarčine. Nemojte da povređujete devojke. Ako vam je mozak samo u onoj vašoj maloj glavi, onda tražite takve devojke, koje su na vašem nivou. Nemojte dirati one koje su dobre, naivne, romantične, koje veruju u ljubav, samo zarad par minuta vašeg zadovoljstva.

Резултат слика за zaljubljena devojkaphoto credit: https://joomboos.24sata.hr

Ne branim sve devojke, ali branim sve one večito zaljubljene u ljubav. One koje mogu da ti daju ceo svet i od tebe naprave boljeg čoveka. Nemoj po njima da gaziš. Nemoj da budeš prost. Nemoj, samo nemoj.

Ako ti se ikada dogodi da ti se neka devojka istinski dopadne, ne ispuštaj je tako lako. Potrudi se oko nje. Sve mi volimo kada smo muškarcu bitne. Ne očekujemo kule i gradove. Očekujemo poštovanje. Pažnju. Nismo komplikovane koliko su vas ubedili. Vrlo smo jasne u onome što želimo. Samo treba da nas čujete. I slušate kad vam pričamo!!! Da obraćate pažnju upravo na te male sitnice.

Drugarica mi je skoro ispričala kako je dečko iznenadio. Pričali su jednog dana uopšteno o tome ko je šta tog dana radio. U jednom momentu mu je rekla da je videla da je izašla nova knjiga njenog omiljenog pisca, ali da nije uspela da ode do knjižare, jer je zaglavila na poslu.Onako najnormalnije mu je rekla, kao odgovor na pitanje šta si ti danas radila.Naravno, sutradan ju je ta ista knjiga sačekala. Prosto. Jednostavno. Sitnica. Znak da te neko sluša čak i kada trabunjaš. Mislim da sam negde i spomenula da ako želimo da nekoga iznenadimo,da treba da upijamo i one najbanalnije stvari koje priča, jer obično se tu krije rešenje za iznenađenje.

Сродна сликаphoto credit: https://cdn.thealternativedaily.com

Zar je zaista teško poslati devojci poruku za dobro jutro, za laku noć, ako ti se istinski dopada? Čemu vode te glupe igrice od jutra do sutra? Neću da joj se javim, neka čeka, neka čezne…Lepa je čežnja, ali samo kad je iskrena, ne kad je iscenirana. Ako ti se devojka i ne dopada toliko, zašto joj daješ lažne nade? I bre, mi devojke, stvarno smo naive. Uvek se zaletimo srcem i poverujemo u svakakve slatke priče, u svaku malu pažnju koju dobijemo. Kada ćemo i mi jednom otvoriti oči, po cenu da ostanemo same? Zašto se ustvari bojimo te samoće? Niste same, nikada, pogotovo nećete biti same onog momenta kada sebe zavolite sa svim manama i vrlinama.

Nema potrebe uvek da budete „zaljubljene“ u muškarce. Možete nekad biti zaljubljene i u sebe, naravno bez preterivanja. Jer lepo je. Kad voliš sebe. Onda će te i drugi voleti, zar ne? Ali, zavolite sebe zbog sebe, ne zbog toga da bi vas drugi voleli. Rekoh isto jednom da smo sami sebi i prijatelj i neprijatelj. Vi gledajte da izmirite te sve zaraćene strane u vama.

Da se opet vratim momcima. Dakle, dragi naši mladići (oprostićete što vas ne zovem muškarcima, ali još uvek ste očigledno mali da bi vas tako nazivala), dokle god vi budete devojke povređivali i glumili mačo frajere, bićete nesrećni. Koliko god vi mislili da je to kul, stićiće vas sve to. Jednog dana. Sve dolazi na naplatu. Setite se koliko ste njih ostavili u suzama i setite se isto koliko te suze znaju da se vrate, i to duplo.

Сродна сликаphoto credit: https://cdn.powerofpositivity.com

Ne budite prosti, bahati, ne nazivajte žene svakakvim imenima. I preklinjem vas, nemojte lagati. Naučite se već jednom da se sve laži pre ili kasnije saznaju, a suze nastale zbog istih, troduplo se broje. Žena će uvek lakše podneti istinu, koliko god bolna da je, al bar ćete u njenim očima kroz neko vreme ipak ostati čovek. A ako ste je slagali, verujte mi, nema povratka. Ne postoji reč koja bi vas u tom momentu spoznaje laži opisala.

Ako ti se sviđa, sviđa, reci joj to otvoreno.Udvaraj joj se.Normalno, prirodno, ne napadno i ne skači pred rudu. Nemoj odmah fore jaoj šta bih ti radio, jaoj gde bih ti radio. Ne budi prost. Pitaj malo starije od sebe kako su se ranije udvarali. Šetnje, poruke, pozivi, gledanje tv-a, kafenisanje, bioskop. Pravi muškarac će čekati koliko treba, za onu koja mu se sviđa, sviđa. Ništa komplikovano, zar ne? Ali, ukoliko ti to sve zvuči zamršeno,ukoliko shvatiš da ti se i ne dopada baaaaš toliko da bi se „mlatio“ sa njom 24/7, ukoliko ustvari skontaš da bi ipak sa njom samo ono o čemu misliš 24/7, onda se i ne mlati. Ni ne pokušavaj. Idi onda juri za onom koja noge diže odmah čim te vidi. Ostavi ovu koja veruje u ljubav, da i dalje veruje i da sačeka onog ko je zaista zaslužuje.

Резултат слика за udvaranje

I vi drage moje, nemojte misliti da ćete ovakvog muškarca promeniti. Ako ste mu se „podale“, ne znači da će vas zavoleti. Samo će ispuniti svoju želju za kombinacijom na jednu noć. A verujte mi, mnogi od njih su spremni svašta da vam kažu i da urade, samo da bi došli do cilja. Problem nastaje onda, kada mi padnemo na tu njihovu igru pažnje i kada pokleknemo. Posle, u većini slučajeva, budemo povređene.

I onda ovakva tema otvara još mnoga pitanja. Kako uopšte posle svega verovati da je neko ozbiljan u svojoj nameri? Kako onda uopšte posle svega verovati u ljubav? Nekako se vremenom i nakon brojnih „opekotina“ na muške laži povlačimo u sebe i postajemo nepoverljive. E, u tom momentu fali onaj muškarac, ne mladić, momak, dečkić, već muškarac, koji će znati kako treba prema ženi da se ponaša, kako treba žena da se osvoji i zadrži.

Svima vam želim jednog takvog. Koji će uvek umeti da izmami osmeh na vašem licu. Koji će imati strpljenja za vas. Prema kojem ćete se vi otvoriti, onda kada za to dođe vreme, odnosno onda kada osetite da je to što on oseća prema vama iskreno. Ne savetujem da glumite ledene, nedodirljive kraljice, ali ne savetujem i da slepo verujete u te dečačke fraze i izraze „ljubavi“. Probajte da izbalansirate koliko god je moguće, mada kada je ljubav u pitanju, tu balansiranja nema, znam. Tu ili grmi ili je ravna linija. Ali i dalje verujem ipak, da oni muškarci koji su postojali do ne tako davno, postoje i dalje negde.

Сродна сликаphoto credit: http://www.novosti.rs

Možda su se i oni samo umorili od udvaranja pogrešnim ženama, onima kojima je ljubav samo igra, korist za neki sopstveni cilj. Možda su se i oni previše udvarali onim ženama koje nisu večito zaljubljene u ljubav.

Nema jednog krivca ovde. Obe strane su krive. Ali ono u šta još verujem je to, da će jednog dana, baš onda kada se umore, obe strane shatiti šta i koga žele u svom životu, i da će tada opet pokušati da se spoje, dve strane na istoj strani.

Do tada, drage moje, nemojte očajavati. Ako ste same, radite na sebi, u smislu da se zavolite još više, budite u vezi same sa sobom. Ne vraćajte se bivšima u trenucima slabosti. Jedite čokoladu, jedite šta god volite, ako vam je hrana uteha. Lakše ćete smršati, nego skinuti onaj osećaj kajanja što ste se ponovo vratili, pa makar i na noć, osobi koja vas ne zaslužuje.

Ima toliko načina da budete zadovoljne u svojoj koži. Pronađite ih. I nemojte da prestajete da verujete u ljubav. Ona postoji. Nisu je izmislili. Samo se uplašila od ovog ludog, drugačijeg vremena od onoga na koje je navikla. Ali ljubav je to. Prilagodiće se ona svemu, samo ako i dalje ostanemo uz nju. Vratiće se na velika vrata sve one prave vrednosti. Jer kad je nešto ogavno i kad ne valja, ne traje doveka. Tako neće ni ovo „moderno“ udvaranje. Jednoga dana, poželeće momci da postanu muškarci. Jednoga dana dve strane biće na istoj. I sve će to doći onima koji su verovali u ljubav čak i onda kada su drugi prestali.

Ljubav samo zvuči komplikovano, sa milion pitanja i podpitanja, a ustvari…kada klikne, treba se prepustiti. Dok ne klikne, okrenite se sebi, nemojte tražiti klik na silu. Važi za obe strane. Ukoliko želite kombinaciju, ne vezu, ok je i to, sve dok vam to prija. Ni tu nemojte ostajati na silu. Svakako, verujmo da će ovo ne tako davno postati biti ponovo. Uskoro…

Vaša uvek zaljubljena u sebe Koskica

 

 

Bivšima…neka to i ostanu…

Umemo mi žene da volimo do daske…ili bar da mislimo da volimo, a u stvari volimo samo sliku koju stvorimo o muškarcu, koja se nekako uvek raspadne sa padanjem prvih maski. Ali mi ni tada kao da ne želimo da poverujemo u pravo lice, pa tu sliku lepimo do iznemoglosti, sto puta, sve dok na kraju ne shvatimo ipak da je tako izlepljena i izmrljana slika ustvari jako ružna.I onda odlučimo da je bacimo, spalimo, pocepamo…Besne smo, razočarane, povređene, zato što nije realno stanje onakvo kakvo smo mi umislile. I treba nam vremena da se prilagodimo novonastaloj slici na kojoj smo same. I treba nam vremena da shvatimo da je do juče neko koga smo zvali svojim, postao bivši.

A šta se onda dešava u našim glavama? Zašto imamo tu potrebu da se upravo tim bivšima vraćamo iznova i iznova? Zašto opet pokušavamo da od one već ružne slike napravimo novu, ispeglanu, blistavu, kad ne ide? Ne može od babe devojka, zar ne?Odakle ta silna želja vratiti se na nešto što je puklo, što znamo da nije išlo, a vrlo smo svesne da tek na dalje neće ići? Zašto pravimo budale od sebe?

„Niko na svetu nije vredan tvog ponižavanja, niti suza, niti neprospavanih noći, osim tvog deteta.“ – Koskica bloguje

Lepo je kad se voli, kad je to uzvraćeno, ali šta onda kada sa nečije strane to izbledi? Ništa, treba pustiti. Znam da je teško, i te kako znam, ali još teže je držati svom snagom taj kanap sećanja na lepe dane.On se urezuje u ruke i dokle god ga stežemo, boleće nas. Tek onda kada ga pustimo, biće lakše. Dlanovi će brideti još neko vreme, ali brže će proći taj trenutni bol, nego onaj konstantni koji gajimo tako što ne puštamo na vreme taj kanap.

Image result for dlanovi photo credit: http://www.fokuzz.com

Kada odlučiš da je neko bivši, potrudi se da to zaista i postane i ostane. A kako ćeš shvatiti da mu je vreme da ide u tu fioku? Evo samo jedan mali primer…

Mi žene smo komplikovane, jesmo, ali u tome je naša draž. Ništa to nije toliko strašno koliko se o tome bruji. Ako te ne poštuje, što je prvo i osnovno, nema potrebe da i dalje nosi krunu tvojih osećanja.Odmah da si presekla i ubacila ga u fioku BIVŠI. Ok je ako je normalan, pa razgovarate i kažeš mu šta ti smeta, odnosno za šta misliš da nije u redu i da ti time što to radi pokazuje nepoštovanje, pa on to zaista promeni.Ali nije ok ako on i dalje nastavi tako.Onda se zapitaj, šta će ti muškarac koji te ne poštuje? Ma bre, odmah radikalno, šta pričam ja to, kakvi razgovori i ispravljanja? Da je pravi, bila bi ti i te kako poštovana. Ovako – FIOKA BIVŠI, bez daljeg objašnjavanja.

BIVŠIMA: To što ti misliš da je cool da mi ne odgovoriš na poruku, poruke, što misliš da je tvoje vreme vrednije od mog, što kao teraš neki inat i glumiš neku šatro muškarčinu…Što me tretiraš kao neku glupaču, a moj IQ je veći od tebe samog, što misliš da si uvek u pravu i nikada ne prihvataš kritiku, čak ni onu dobronamernu, što svojim izjavama tipa: „Opaaaa, ide se u izlazak, biće nekih frajera, smotaj nekog macana…“ a pritom se zoveš mojim dečkom, pokazuješ i te kakvo nepoštovanje mene i mojih vrednosti, a pokazuješ svoju nesigurnost, što ti smeta moj uspeh, što ti smeta moj neuspeh, što ti smetaju moji prijatelji, roditelji i još mali milion sitnica…Sve to znači da me ne poštuješ i znači da si zato tu gde jesi – u fioci.

Image result for bivšimaphoto credit: http://www.alt-f-artist.com


BIVŠIMA:

Zato što je bilo sve tako kako je bilo, bivši si. Nema potrebe da se vraćaš kad shvatiš ustvari da si sjebao stvar. Do tad sam te već pregrmela.Prestani da budeš sebičan. Imao si svoju šansu, nema potrebe ponovo da dolaziš po nju, jer je nećeš dobiti. Možda sam srećna sa nekim drugim, možda sam srećna sama, kako god, svakako sam srećna bez tebe. Navikni se na to. Možda sam ti se u početku vraćala, ali samo zato što ja nisam mogla da se naviknem da si se promenio,eto, tek tako. Ili zato što sam mislila (kao što svaka od nas bar jednom pomisli,da se ne lažemo) da ću baš ja biti ta zbog koje ćeš se promeniti. Ali, ljudi se ne menjaju.Bar ja ne znam ni jedan primer. Neće tebe promeniti ni bolja ni gora od mene.Možda me i jesi voleo, ko će ga znati, ali tako poremećen nisi znao da pokažeš da jesi. Kako god, sve je to iza mene.I sada već potpuno nevažno.

Samo želim da ti kažem, HVALA. Što si mi dao lekciju, što sam nešto izvukla iz našeg odnosa.Barem taj šablon kako treba i kako ne treba da se ponašaš prema ženi.Što sam posle svakog tebe bivšeg naučila nešto i o sebi i o tome šta treba i šta ne treba da mi smeta.Hvala ti i za one lepe trenutke, neću biti bezobrazna, zapamtiću ih.Ali ti zapamti da uvek, po nekom nepisanom pravilu, sve dobro pada u vodu, kada na kraju uradiš tu jednu lošu stvar.

Imala sam potrebu da kažem sve ovo, jer svašta, kad sam ja ostala nedorečena 🙂 Imala bih ja još što šta da dodam…ali neka ovo bude prvi deo, početak,da još jednom utvrdiš gradivo, ko si i šta si u mom životu i u kojoj si fioci 🙂

I ne, ne pišem ovo sve određenoj osobi. Ovo je posvećeno svim BIVŠIMA…NEKA TO I OSTANU!!!!

A vi mile moje, drage žene, devojke, kraljice…Koliko god bilo teško, ne vraćajte se bivšima, molim vas. Jače ste i veće od toga. Ne dozvolite da vam ukradu ono najvrednije, vaš osmeh, vaše dostojanstvo, vašu dušu. Jer bivši su kao neke pijavice. Uvek nam uzmu sve ono lepo što imamo u sebi, da bi nahranili svoj ego ili šta god već hrane.Ne dajte im više, ni mrvu toga.Vratite se sebi kad već imate priliku, ne vraćajte se bivšima….

 

Tvoja bivša Koskica