Nešto između u presavremenom vremenu!Priča za laku noć!

Bilo je to na brdovitom Balkanu,neke hladne februarske noći.

Isto mesto,isti lokal,svako u svom taboru.Muškarci vs. Žene.Posle 3 čaše vina susrela se sa njegovim pogledom,sasvim slučajno.Nije mogla da se ne zapita ko je on,zašto ga tek sada vidi? Zašto je pobogu toliko podseća na onog njenog sa kojim je i nije?Nije spomenula ništa drugaricama,jer pomislila je da je umislila,od tolikog vina,taj isti osmeh koji ima onaj lik što ga ona ima i nema i taj pogled koji joj je par puta uputio.

Ali…ipak nije…počelo je da je kopka odakle se on pojavio sad tu,baš tad kad je bila na klackalici svojih osećanja?Nastavila je da misli o njemu i pokušavala da sazna barem nešto…Prošlo je neko vreme.Viđala ga je u lokalu i svaki put kad bi im se pogledi sreli pomislila je: „Ovaj je neko malo đubrenece.“

U međuvremenu,namestilo se da sazna njegovo ime,a dobila je i previše informacija koje je nisu iznenadile.Ukratko,neka ga se kloni,nije dobar,ima svoju priču…klasika za nju…od 1000 ljudi u prostoriji,da je 999 bezgrešnih ona bi prastom pokazala na tog jednog nečim sjebanog.

Par dana kasnije kreće priča presavremenog vremena.Izašla je na drugaricin rođendan i taman se uhvatila za telefon da snimi omiljenu pesmu za story,usledio je šok.Našao je na instagramu i poslao zahtev za praćenje…Počela je da vrišti od smeha…jer,znala je…bacila je mamac pitavši ko je,a muško klasično mora da vidi kojoj je to zapao za oko.Malo ego da se hrani.Nakon prihvatanja zahteva i uzvraćanja istog krenuli su da pljušte lajkovi po slikama…prečešljan profil s njegove strane uzduž i popreko.A vala ima da se češlja,jer ona slika ima za izvoz.Uzvratila je istom merom.I tako,kao deca u osnovnoj školi iz vremena kada su se „čikala“ i zadirkivala i njih dvoje su to sada radili lajkujući se na svakih par sati kao da je to bila terapija antibioticima.

Znala je,čim je videla da je postavio novu sliku i čim je bacila lajk na istu,da će stići i neka poruka u DM.Jer ona je mag za instagram.Sve zna kako će se odvijati.Njeno je bilo samo da i njega uvede u igru.Klasičan početak s njegove strane: „Jel se znamo mi?“ i njeni klasični odgovori koji ga navode da joj napiše baš ono što ona želi.Dogovor je pao na kraju.Idu na kafu sutra.

Ujutru mu je poslala broj telefona,jer nema ona vremena za kuckanja po DM-u.Ipak je malo starija od njega,u svemu.Usledio je poziv i jako prijatno ćaskanje,koji joj je bio prvi faktor iznenađenja.Na kraju par smešnih opaski i par iznošenja njegovog činjeničnog stanja,konačno su odabrali mesto i vreme.Nije želela da idu u lokalne kafiće,jer zna da bi odmah sutradan krenuli da je spajaju kako je sa njim.Navikla je na te stvari,jer čim je vide u nepoznatom muškom društvu,prilepe joj tog mužjaka kao njenog,a ona zbog posla,često mora da sastanči sa suprotnim polom,jer iako je žensko,odlično sklapa ozbiljne poslove i zaista je dobra u tome što radi.

Nedelja veče,ona malo kasni,ali ipak stiže.Prilazi mu i po navici kreće da se pozdravlja poljupcem u obraz,dok on nesigurno i pomalo smotano pruža ruku,pa prihvata,zatečen doduše,takav pozdrav.Ali,to je ona.Vesela,spontana,draželjubiva,voli da upoznaje nove ljude i da sklapa poznanstva,voli da sluša tuđe sudbine,jer u svakoj pronađe inapiraciju.A od njega je to veče čula svašta.I pomislila,wow,svaka mu čast što je sve stavio na tacnu nekome koga vidi prvi put u životu.Prvi plus kod nje je zaradio.Ovog puta,ona je malo govorila.Nakon 2 sata ćaskanja,krenuli su u drugi kafic.Otišli su jednim kolima.Na kraju,ipak su se samo provozali po gradu.Bio joj je simpatičan,sav tako samouveren,jer po njegovoj priči nema koja devojka nije zaljubljena u njega.Bila je fascinirana tim klinačkim u njemu i bilo joj je jako zabavno gledati ga kako joj pokazuje silne poruke nekih silnih devojaka koje mu pristižu.Na rastanku,usledilo je rukovanje i njegova opaska „Mala,pazi šta radiš,nemoj da te neko prevari.“ .10 minuta kasnije,pozvao je,eto tako,da vidi dokle je stigla.Još malo kasnije,opet poziv,neobavezno ćaskanje i laku noć.

Dan drugi

Bila je uljudna da ga pita kako je,jer se žalio da je nešto bolestan.Ona je te nedelje radila od kuće.Tačnije iz lokala.Pozvao je.Nakon što mu je rekla gde je,usledilo je njegovo da je trebao i on da dodje,ali ipak neće,ima neke obaveze.A ona…znala je da će doći…nema šanse da ne dođe.3 minuta kasnije,bila je u pravu.Opet. 😂 Javio joj se,dobacivao sa susednog stola,na kraju seo za njen.Opet neke neobavezne priče njoj presimpatične.Nakon što je otišao,nastavila je da radi još neko vreme…I onda su usledili svakodnevni pozivi.Zvao je bar 3 puta dnevno svaki dan,a nju je to već počelo malo da nervira.Jer,dečače,bolje da smo kafu popili,nego što tupimo preko telefona.Ali svaki put,iako je on nju zivkao,nalazio je izgovore kako je u obavezama i nema šanse da se organizuje za kafu.

Počela je malo da studira njegovo ponašanje na čuvenom instagramu.On zaprati u sekundi njih 100,onda par dana kasnije otprati.Lajkuje sve što na dve noge hoda i nosi suknju.Pa onda opet zaprati,otprati.I tako u krug.Tu kreće još jedna njena studija: „Kako će se on ponašati ako pomisli da se i njoj baš,baš sviđa?“

Jeste,bio joj je sladak,ali sa svim tim njegovim sranjima,nije ona sebe videla sa njim,odmah nakon što je shvatila da je preveliki klinac.Dobra duša,ali ima opasan zajeb u glavi koji mora da reši.Htela je da bude ta koja će mu pomoći nekako,da mu stvarno bude prijatelj,jer ipak,na kraju dana,prijali su joj njegovi pozivi i njegovo „Mala“ iako je bila starija, a opet sigurno ne i jedina koju tako oslovljava.Ali,prijalo joj je.Novo iskustvo,nov,savršen primerak za studiranje presavremenog vremena.

Onda do nje dolazi informacija sa totalno neočekivane strane.Viđeni su taj drugi dan u lokalu i još jednom u drugomi.Info je bio ko je on,šta je on,s kim je bio,s kim nije,šta radi,čime se bavi,gde živi…samo što joj još i krvnu grupu njegovu nisu saopštili.Glavno je bilo „Neka ga se kloni“.Nju je bilo briga.Sve to,on joj je već rekao na prvoj kafi.I verujući da on treba to isto da čuje,pozvala ga je i ispričala mu.

Situacija se komplikuje u smislu da je ona bila ta koja se raspitivala,a ona ni kriva ni dužna.Probala je da mu objasni,ali on nije hteo ni da čuje.Blokirao je njene pozive.Ostala je po drugi put šokirana.Ne voli nepravdu.Ne voli kad je neko krivi za nešto za šta nije kriva,a ne daju joj da se objasni.Bila je jakooo besna što je poverovala da je on neko ko je vredan njenog vremena,pa čak i tog prijateljskog,koje svakako nije poklanjala svakom.Oko ponoći je pozvao.Javila se zaista sa iskrenim osmehom i „Gde si ljutibabo?“

Krenuli su u prepirku.Ona svoju priču,on svoju.U isto vreme,u glas.Ko da su godinama u vezi, a ne samo poznanici koji pokušavaju nešto,a ni sami ne znaju šta.Da budu prijatelji,valjda.Jer u momentima,njega je projektovala kao onog na koga ju je u početku izgledom i podsetio.Na onog sa kojim je i nije.Već duže vreme.

Nakon sto puta istih rečenica „Kloni me se“ „Neću da te se klonim“,završili su razgovor.Poslala mu je potom poruku,iskrenu,iz srca,da je briga ko šta priča,da veruje njemu,da nece da ga se kloni,jer joj je nekim stvarima pokazao da je dobar covek,da joj prija njegovo drustvo,da stvarno zeli da budu prijatelji,opet je izbombardovao recima „Nisam ja za tebe,tebi treba neko normalan.Kloni me se.Tako je najbolje.Zaboravi me.“ I to je dodatno zbunilo.Prihvatila ga je takvog i nije joj bilo jasno što je gura od sebe,kada mu je već rekla da će zaboraviti momenat da joj je sladak i da zaista želi da budu prijatelji.

Sutradan su razmenili neke siromašne poruke.Onda je ona definitivno digla ruke.I odustala.Nije htela da moli.Ostavila je otvorena vrata ako poželi da prihvati prijateljstvo,ali je napustila prostoriju.

Bila su joj čudna ta tri dana…Još čudnije kad je ipak pozvao.Ponedeljak.Rano ujutru,kao i obično kad je zove.Bila je i zbunjena i bilo joj je i drago.Jer jasno joj je stavio do znanja da ga se kloni, a opet je pozvao kao da se ništa dogodilo nije.Od tada opet na početak priče.Zove je,ali se ne viđaju.Rešila je da sve prihvati kao zezanje.Pozvala ga je jedan dan i rekla da ima problem i da joj se ljubi.Rekao je da će joj rešiti problem.Ona je zaista shvatala sve kao šalu,on očigledno nije.Opet joj je pobegao, jer mala se zaigrala. Dala mu je moć.Malo po malo,udaljio se.Tada je shvatila da on ipak nikada nece odrasti.Studiranje tih šablona ponašanja pomogli su joj dosta da shvati neke stvari.Zahvalna mu je na tome.Ali i dalje ima materijala za studiju.

U nekom međuvremenu pojavio se njegov „drveni advokat“, bff. Bff deklamuje da je on previše fin da kaže „Ne“ i da ga se kloni.Opet ta recenica.Nije ulazila u raspravu,jer nije naucena da se pravda ljudima koje vidi drugi put u zivotu,a tako je kipela da svasta kaze.Suzdrzala se.Ali samo do sutradan dok njemu nije poslala poruku u kojoj mu se zahvaljuje sto je stavio u isti kos sa svim onim silnim ribama koje ga „jure“.Njegovo mutavo ne znam.o cemu se radi…i 3 minuta kasnije poziv od bff.Opet je ona ispala kriva,samo zato sto ne voli nepravdu i kad je neko pravi na nesto sto nije.Cirkus se nastavio.

To se posle nije znalo ko je kome sta rekao.Tu su se uplitali ljudi sa strane.A on,tajac.Ona,opet šokirana što je pala sopstvenu studiju.Odnosno,što nije dobro prostudirala.Za neke stvari je znala sled događaja.Otpratice je sa insta.Gledace je kad se sretnu u lokalu,al joj se nece javiti.Pisace poruke njenim drugaricama,zvace ih na kafu.Ona ce otkljucati profil,i cekati da on skonta da moze da joj gleda story-e.Onda ce joj svaki story odgledati,al je nece pratiti.Svaki od 12345 koji postavi namerno da vidi dokle ide njegovo klinacko ponasanje kojim se i ona sada koristila.Onda,kad je zavrsila taj deo testa,opet je zakljucala profil i znala da ce odmah kad skonta,da opet pise njenoj drugarici.Nastavio je da gleda story-e njenog poslovnog profila.Svakim danom bivala je sve vise iznenađena tim presavremenim vremenom,koje je nju zaista iscrpljivalo.

Izrevoltirana tim ponašanjem,sve ti gledam,sve znam,ne pratim te,al ti ulazim na profil svako malo,a opet kad se sretnemo,gledam te,a necu da ti se javim,poslala mu je poruku da sad vec mogu da se jave jedno drugom kad se sretnu i dobila seen 😂

Crkla je od smeha.Sledece sto je znala,bice blokirana.I opet ce pisati njenoj drugarici.I opet je bila u pravu.Ona koja nista ne cini,a sve vidi i zna,ona je blokirana,umesto obrnuto.Sretanje je neizbezno.Gledanje ispod oka je konstantno prisutno,a ona ostade nedorecena.Ostade ona koja juri i koja je psiho.Realno,ispade tako.Jebalo je njeno studiranje i radoznalost dokle ide klinacki bezobrazluk.I dan kad je odlucila da da šansu novom,potencijalnom prijateljstvu,i dan kad je zarad experimenta zaboravljala na dostojanstvo,i dan kad je uopšte morala da ga pogleda prvi put i da ga veže za sliku onog sa kojim je i nije.I dan kada je postala tako saosećajna i kada je htela da spasi svakoga ko joj se i malo požali.

Definitivno,koliko god znala svaki sledeci potez suprotne strane,toliko nije znala svoj.Jer,ne ume ona da pliva u presavremenom vremenu.Ne ume da postavi granice,ne ume da prikoci kad vidi da je vrag odneo šalu.Ne,ona se zakopava sve dublje i dublje.Na kraju,samo je želela da iz njegovih usta,oči u oči,čuje istinu.

Neće je čuti.Ostaće na tome da je ona psiho koji ga proganja,a ni on ne želi da čuje njenu stranu priče.Zapetljali su se oboje.On koji je možda iz dosade nju zvao,ona koja je prihvatila sve zbog experimenta.Oboje,ostadoše opet na početku priče.Muškarci vs. Žene.Svako u svom taboru,ali sada i svako sa svojom verzijom.On koji se verovatno hvali kakav je frajer,jer silne ga ribe cimaju i smaraju,medju njima sada i ona dodata,ona koja shvata da je na samom pocetku bila u pravu „Ovaj je neko malo djubrence.“

Ko god sta tu kome pricao,prenosio,ona je cutala.Vise ga nece provocirati porukama.Nece,jer ih on uvek pogresno procita.

Samo je jebeno htela dva minuta da čuje njegovu stranu priče, ne njegovih drvenih advokata i njegovo mutavo ćutanje. Samo. Kako je naivna i glupa. Klinci ne pričaju, klinci beže kad su krivi i kriju se kad naprave neki zajeb, namerno ili slučajno.A i odrasli prave sranja isterujući mak na konac.Kad ne ide, ne ide, mani se inata i dokazivanja pravde.Svakako ćeš ostati kratkih rukava i sa zilion reči u vazduhu.

Posle svega,sve je to možda bila slučajnost,možda je bilo iz dosade,možda je bila dosada,možda ništa,možda svašta,možda nešto izmedju u presavremenom vremenu.Možda samo šablon za hranjenje ega,možda samo vapaj za pažnjom.Šta god da je,bilo je zanimljivo i poučno.Šta god da je,još jedna bajka presavremenog vremena je napisana.Šta god da je,kraj je.

Šta god da je,ona je opet sa onim sa kojim je i nije,zbog kojeg je ceo zajeb i počeo.Pa dokle doguraju.Ovog puta je odlučila da ipak bude onaj sa kojim je!

Čiča miča i gotova priča.

Izgubljena u ljubavi…

Jesam li vam ja pričala kako verujem u ljubav i u čoveka svog života?Nakon svih onih propalih ljubavi i pokušaja istih? Da i dalje verujem? Jel’ da da sam vam to rekla? E pa, NE VERUJEM!

photo credit: Srđan Pečeničić

Ne znam šta se dogodilo sa svetom, sa ženama, sa muškarcima, sa mnom, ali sve sam dalje od ubeđenja da postoji onaj pravi i polako počinjem da se mirim sa tim. Bože moj, šta sad? Možda mi je suđeno da se volim sama do kraja života. I to je ok.

Verujem da ste već negde i shvatili da sam jako komunikativna, u svetu ludih, prilično normalna, neko ko se bori za svoje ciljeve i uverenja, svoje snove…Znate onu moju čuvenu – JA SAM VI, ISTO KOLIKO STE I VI JA!!! Elem, htedoh reći svima onima koji mi nabijaju tenziju pitanjem braka!!! Ne želim to, trenutno. Ne vidim sebe u tome. Postala sam sebična, jesam, jer ne želim da trošim svoje dragoceno vreme sa nekim koji će me pri prvom pijanstvu ili izlasku sa ortacima, prevariti. Pristalica sam toga i dalje, da treba verovati svom partneru, ali počinjem da se kolebam, zbog mali milion situacija koje sam čula, videla, doživela u poslednje vreme.

U firmi u kojoj sam zaposlena imam previše posla, toliko da se desi da često ostanem i do 20h u kancelariji (to je jedan od razloga zašto ne stižem da vam „blogujem“). Ne žalim se, zadovoljna sam, samo htedoh ovim reći nešto drugo. Zbog celokupne situacije ne krećem se tj. ne izlazim međ’ narod kao ranije. Umor, stres i propratne sitnice učinile su svoje. Tako da, izgledi da ću upoznati svoju „srodnu dušu“, ravni su trenutno nuli.

Preporuke koje su izašle iz mode, a opet se vraćaju na velika vrata, nisu mi donele nekog većeg značaja, osim zaključka da kada nekoga nekome „nameštate“ morate imati na umu da iako je taj neko dobar kao čovek, osoba, ne mora da znači da isti takav i u vezi. Ljudi nisu isti kao prijatelji i kao partneri.

Na sve to svakako, uvek se nađe ona jedna pametna persona koja ti kaže: „Pa šta čekaš, vreme ti je, udaj se?“ Ja uvek uzvratim pitanjem ZA KOGA?

Ne pamtim kada sam upoznala nekoga ko mi je privukao pažnju (lažem, jesam posle sto godine, pre neka dva,tri meseca, ali cvrc, osoba moje pažnje je zamisli čuda – ZAUZETA).

I onda se zaređaju situacije gde ti bez blama prilaze oženjeni ili na bilo koji način zauzeti muškarci, ko npr. pre nekog vremena kada je lik nonšalantno prišao meni i drugarici  i krenuo u priču sa totalno glupim pitanjima, tipa što gasiš limunadu kiselom, pa do mogu li da dobijem cigaretu i ti mora da imaš 22 godine (pretera ga bajo moj, ali baš…msm, znam ja da izgledam mlađe, ali baš 10 godina mlađe…ne ide to sinko tako) 🙂 LOL. I tako je on ćaskao, ćaskao, ćaskao, ja se ljubazno smeškam i gledam kako ću lagano da ga „odstranim“ kad u jednom momentu na moju izjavu da ne pijem pošto moram da vozim on izgovara: „E, ma opušteno, moja žena je pandurka, nema na toj relaciji pandura tako kasno.“ Alooo, rođooo, kakva bre žena, kakva pandurka? Pa odakle ti uopšte ideja da priđeš i započinješ bilo kakvu konverzaciju ako si oženjen? Sedi gde si i ćuti. Da se razumemo, dotični nije prišao sigurno samo da bi proćaskao o lepom vremenu.

I šta sad, ja treba da verujem u ljubav i u to kako nisu svi isti, kako su oni divni, sjajni, bajni, verni…a milion puta i čula i videla da ih je više ovakvih, nego takvih…

Ili situacija gde se momci ponašaju kao pravi manekeni. To pljušte selfiji, storiji, nogavice zavrnute, cipele šljašte, to su upeglane košulje do poslednje linije ili preuske majice…to se šepuri, to šeta kroz lokal kao da je sam APOLON sišao sa nebesa. Pa ne ide ni to… i opet, da se razumemo, ni devojke nisu ništa bolje…ali muškarci ga preteraše. Ostavite selfije i storije za nas žene, to nama više priliči. Nekako mi je baš bljakić kad vidim dečake kako se selfišu i promovišu.

Opet ne mogu da pratim svoj tok misli. Uvek se iznerviram kad sagledam situaciju…jer, gde je taj moj suđeni čovek, čovek mog života, kojeg ću voleti i koji će me voleti? Gde ja njega da nađem? Ono što je problem , sigurno jedan od problema, što se krećem izgleda po pogrešnim mestima, ali u današnje vreme, da li pravo mesto uopše i postoji? Uplašena sam bre…svaki dan čitam o nekom ubistvu, batinama, proganjanjima…zaista nije lako nama solo devojkama. Pored sve te muke, osobe muškog pola nama i ne prilaze, zbog silne rodne ravnopravnosti i zbog činjenice da su žene sve jače i samostalnije.

I onda nas blate, zato što ‘oćemo da imamo karijeru, zato što smo ustvari negde i shvatile da smo ceo život bile ugnjetavane i potlačane.

Pitam se gde je ona ljubav za sva vremena? Daleko od toga da sam bez mane, niko nije. Samo sam neko ko zna šta želi u vezi, od veze. Šta dajem…tražim bar upola…a najbitnije mi je poštovanje…koje se izgubilo…umrlo…sahranismo ga ko zna kad i više mu čak ni pomen ne dajemo. Zaboravili smo ono što je najbitnije u svemu, ključ svakog odnosa – POŠTOVANJE. Šta smo mu uradili?

Kako možeš i da kažeš da poštuješ svoju devojku, ženu, ako si već u prvom izlasku prišao meni, mojoj drugarici, svakoj koja je sve samo ne tvoja žena? Odakle ti pravo da tako ženu gaziš? Ni flert, ni ništa…muškarac koji voli slep je za sve osim za onu koja je te ljubavi vredna…a izgleda da slepi odavno progledaše, al’ u pogrešnom pravcu.

Image result for ljubav photo credit: https://minutzamene.com

To što ja ne želim ljubav u poslednjih godinu dana nije zbog toga što sam karijerista….već što sam vremenom zaista prestala da verujem da ona postoji. Da budem sa nekim samo da zadovoljim okolinu, kako eto u ovim godinama nisam sama, ne želim. I to je moje pravo. A vi nemate prava da u njega dirate. Ni da pitate. Ni da se šalite sa tim. Otkud vi znate kako je meni? Možda ja svako veče kada legnem sama u svoja četiri zida plačem i maštam kako imam nekog u čijem ću zagrljaju zaspati, a nemam…ni na vidiku…ni u prolazu…ni nikako…

I ok…pomirila sam se sa tim. Ili će doći ili neće. Šta god bude, ja sam spremna. Ali ljubav u današnje vreme je bajka. Ko je doživi, taj u bajke i treba da veruje. I treba da čuva tu ljubav koju ima. Da ide kroz vatru, kroz nevreme, kroz sve, ali da je ne da. Da je ne otkinu od srca svi oni koji ljubav našli nisu. Da stane na put svakome ko želi da ubije ljubav između onih koji se vole.

I eto, rekoh na početku da ne verujem u ljubav, a čitajući ovo što vam pišem, vidim da mi ljubav očajnički fali. Ona prava, muška, bez rezerve. Da me zaštiti, da mi bude oslonac. Svima nam fali. I oplakujemo je, jer je nema…i dok svetu pokazujemo zube, negde na dnu srca čekamo da se dogodi ta ljubav koja pomera granice.

Pa šta ću sad…pomirena sam sa tim…

Nek dođe il nek ne dođe…u međuvremenu, radiću na tome da sebe zavolim još više…jer tu su mi ljubav uzeli svi oni koji su gazili moje snove i koji su bili sve suprotno od onoga što se zove muškarac.

Vaša „izgubljena“ u ljubavi, Koskica

 

Ne tako davno, živeli su…

Nekada davno,pardon, ne tako davno,  živeli su jedna devojka i jedan mladić. Mladiću se ta devojka mnogo dopadala, kao i on njoj, ali su se znali samo iz viđenja. U jednom momentu, on je skupio hrabrost i prišao joj. Predstavio se, kao lepo vaspitan momak, proćaskali su i razmenili brojeve telefona. Tu noć su se dopisivali do kasno. Kuckali su o svemu. Uglavnom su pokušavali da se bar nekako upoznaju. Dogovorili su se da će se naći sutradan, kako bi uz kafu nastavili upoznavanje. Kada su se našli, smotano su se poljubili u obraz i uz stidljivi osmeh upustili su se u priču. Dugo su sedeli i uživali, svako u priči o onom drugom. Na rastanku su se opet poljubili u obraz. Pola sata nakon rastanka, nastavili su upoznavanje preko poruka. Pisao joj je divne stvari. Ona je bila očarana. Opet su se dogovorili da se vide. Ovog puta išli su u bioskop….iz dana u dan postajali su sve bliži. Opustili su se i uživali. Nakon nekog vremena, poljubili su se prvi put. Taj poljubac je za oboje bio savršenstvo. Pun emocija. Zabavljali su se dosta pre nego što su prvi put spavali. Od tog momenta, njihova veza je postala još jača. Na kraju, završila se brakom. I dan danas su srećni. Pričaju svojoj deci kako su se upoznali, kako su se zavoleli, nadajući se da će i njihova deca doživeti takvu ljubav. Čiča miča i gotova priča….

Сродна слика                photo credit: love

Alo??? Gde su nestali ovakvi muškarci? Gde su nestale ovakve devojke? Zbog čega su kombinacije zamenile prave veze? Zbog čega smo prestali da verujemo u ljubav? Ovo gore nije samo bajka. Ovo gore je bilo. Ne nekada davno, već ne tako davno.

U poslednje vreme, sa kojom god drugaricom da sam pričala, naslušala sam se raznoraznih primera kako su muškarci danas prestali da se trude. To se odmah šalju slike polnih organa. Ili budu divni, romantični, bajni, dok ne dobiju ono što su naumili. I te fore kad čujem, ja sex mogu da imam kad god hoću, ne želim samo to od tebe, pa povraća mi se. Ako možeš da ga imaš, što obigravaš oko mene? Idi onda tamo gde ti se nudi, ako ti se nudi uopšte… Zar je zaista teško potruditi se oko devojke koja vam se dopada? Zar vam se zaista ceo svet vrti oko sexa? Nemojte da glumite muškarčine. Nemojte da povređujete devojke. Ako vam je mozak samo u onoj vašoj maloj glavi, onda tražite takve devojke, koje su na vašem nivou. Nemojte dirati one koje su dobre, naivne, romantične, koje veruju u ljubav, samo zarad par minuta vašeg zadovoljstva.

Резултат слика за zaljubljena devojkaphoto credit: https://joomboos.24sata.hr

Ne branim sve devojke, ali branim sve one večito zaljubljene u ljubav. One koje mogu da ti daju ceo svet i od tebe naprave boljeg čoveka. Nemoj po njima da gaziš. Nemoj da budeš prost. Nemoj, samo nemoj.

Ako ti se ikada dogodi da ti se neka devojka istinski dopadne, ne ispuštaj je tako lako. Potrudi se oko nje. Sve mi volimo kada smo muškarcu bitne. Ne očekujemo kule i gradove. Očekujemo poštovanje. Pažnju. Nismo komplikovane koliko su vas ubedili. Vrlo smo jasne u onome što želimo. Samo treba da nas čujete. I slušate kad vam pričamo!!! Da obraćate pažnju upravo na te male sitnice.

Drugarica mi je skoro ispričala kako je dečko iznenadio. Pričali su jednog dana uopšteno o tome ko je šta tog dana radio. U jednom momentu mu je rekla da je videla da je izašla nova knjiga njenog omiljenog pisca, ali da nije uspela da ode do knjižare, jer je zaglavila na poslu.Onako najnormalnije mu je rekla, kao odgovor na pitanje šta si ti danas radila.Naravno, sutradan ju je ta ista knjiga sačekala. Prosto. Jednostavno. Sitnica. Znak da te neko sluša čak i kada trabunjaš. Mislim da sam negde i spomenula da ako želimo da nekoga iznenadimo,da treba da upijamo i one najbanalnije stvari koje priča, jer obično se tu krije rešenje za iznenađenje.

Сродна сликаphoto credit: https://cdn.thealternativedaily.com

Zar je zaista teško poslati devojci poruku za dobro jutro, za laku noć, ako ti se istinski dopada? Čemu vode te glupe igrice od jutra do sutra? Neću da joj se javim, neka čeka, neka čezne…Lepa je čežnja, ali samo kad je iskrena, ne kad je iscenirana. Ako ti se devojka i ne dopada toliko, zašto joj daješ lažne nade? I bre, mi devojke, stvarno smo naive. Uvek se zaletimo srcem i poverujemo u svakakve slatke priče, u svaku malu pažnju koju dobijemo. Kada ćemo i mi jednom otvoriti oči, po cenu da ostanemo same? Zašto se ustvari bojimo te samoće? Niste same, nikada, pogotovo nećete biti same onog momenta kada sebe zavolite sa svim manama i vrlinama.

Nema potrebe uvek da budete „zaljubljene“ u muškarce. Možete nekad biti zaljubljene i u sebe, naravno bez preterivanja. Jer lepo je. Kad voliš sebe. Onda će te i drugi voleti, zar ne? Ali, zavolite sebe zbog sebe, ne zbog toga da bi vas drugi voleli. Rekoh isto jednom da smo sami sebi i prijatelj i neprijatelj. Vi gledajte da izmirite te sve zaraćene strane u vama.

Da se opet vratim momcima. Dakle, dragi naši mladići (oprostićete što vas ne zovem muškarcima, ali još uvek ste očigledno mali da bi vas tako nazivala), dokle god vi budete devojke povređivali i glumili mačo frajere, bićete nesrećni. Koliko god vi mislili da je to kul, stićiće vas sve to. Jednog dana. Sve dolazi na naplatu. Setite se koliko ste njih ostavili u suzama i setite se isto koliko te suze znaju da se vrate, i to duplo.

Сродна сликаphoto credit: https://cdn.powerofpositivity.com

Ne budite prosti, bahati, ne nazivajte žene svakakvim imenima. I preklinjem vas, nemojte lagati. Naučite se već jednom da se sve laži pre ili kasnije saznaju, a suze nastale zbog istih, troduplo se broje. Žena će uvek lakše podneti istinu, koliko god bolna da je, al bar ćete u njenim očima kroz neko vreme ipak ostati čovek. A ako ste je slagali, verujte mi, nema povratka. Ne postoji reč koja bi vas u tom momentu spoznaje laži opisala.

Ako ti se sviđa, sviđa, reci joj to otvoreno.Udvaraj joj se.Normalno, prirodno, ne napadno i ne skači pred rudu. Nemoj odmah fore jaoj šta bih ti radio, jaoj gde bih ti radio. Ne budi prost. Pitaj malo starije od sebe kako su se ranije udvarali. Šetnje, poruke, pozivi, gledanje tv-a, kafenisanje, bioskop. Pravi muškarac će čekati koliko treba, za onu koja mu se sviđa, sviđa. Ništa komplikovano, zar ne? Ali, ukoliko ti to sve zvuči zamršeno,ukoliko shvatiš da ti se i ne dopada baaaaš toliko da bi se „mlatio“ sa njom 24/7, ukoliko ustvari skontaš da bi ipak sa njom samo ono o čemu misliš 24/7, onda se i ne mlati. Ni ne pokušavaj. Idi onda juri za onom koja noge diže odmah čim te vidi. Ostavi ovu koja veruje u ljubav, da i dalje veruje i da sačeka onog ko je zaista zaslužuje.

Резултат слика за udvaranje

I vi drage moje, nemojte misliti da ćete ovakvog muškarca promeniti. Ako ste mu se „podale“, ne znači da će vas zavoleti. Samo će ispuniti svoju želju za kombinacijom na jednu noć. A verujte mi, mnogi od njih su spremni svašta da vam kažu i da urade, samo da bi došli do cilja. Problem nastaje onda, kada mi padnemo na tu njihovu igru pažnje i kada pokleknemo. Posle, u većini slučajeva, budemo povređene.

I onda ovakva tema otvara još mnoga pitanja. Kako uopšte posle svega verovati da je neko ozbiljan u svojoj nameri? Kako onda uopšte posle svega verovati u ljubav? Nekako se vremenom i nakon brojnih „opekotina“ na muške laži povlačimo u sebe i postajemo nepoverljive. E, u tom momentu fali onaj muškarac, ne mladić, momak, dečkić, već muškarac, koji će znati kako treba prema ženi da se ponaša, kako treba žena da se osvoji i zadrži.

Svima vam želim jednog takvog. Koji će uvek umeti da izmami osmeh na vašem licu. Koji će imati strpljenja za vas. Prema kojem ćete se vi otvoriti, onda kada za to dođe vreme, odnosno onda kada osetite da je to što on oseća prema vama iskreno. Ne savetujem da glumite ledene, nedodirljive kraljice, ali ne savetujem i da slepo verujete u te dečačke fraze i izraze „ljubavi“. Probajte da izbalansirate koliko god je moguće, mada kada je ljubav u pitanju, tu balansiranja nema, znam. Tu ili grmi ili je ravna linija. Ali i dalje verujem ipak, da oni muškarci koji su postojali do ne tako davno, postoje i dalje negde.

Сродна сликаphoto credit: http://www.novosti.rs

Možda su se i oni samo umorili od udvaranja pogrešnim ženama, onima kojima je ljubav samo igra, korist za neki sopstveni cilj. Možda su se i oni previše udvarali onim ženama koje nisu večito zaljubljene u ljubav.

Nema jednog krivca ovde. Obe strane su krive. Ali ono u šta još verujem je to, da će jednog dana, baš onda kada se umore, obe strane shatiti šta i koga žele u svom životu, i da će tada opet pokušati da se spoje, dve strane na istoj strani.

Do tada, drage moje, nemojte očajavati. Ako ste same, radite na sebi, u smislu da se zavolite još više, budite u vezi same sa sobom. Ne vraćajte se bivšima u trenucima slabosti. Jedite čokoladu, jedite šta god volite, ako vam je hrana uteha. Lakše ćete smršati, nego skinuti onaj osećaj kajanja što ste se ponovo vratili, pa makar i na noć, osobi koja vas ne zaslužuje.

Ima toliko načina da budete zadovoljne u svojoj koži. Pronađite ih. I nemojte da prestajete da verujete u ljubav. Ona postoji. Nisu je izmislili. Samo se uplašila od ovog ludog, drugačijeg vremena od onoga na koje je navikla. Ali ljubav je to. Prilagodiće se ona svemu, samo ako i dalje ostanemo uz nju. Vratiće se na velika vrata sve one prave vrednosti. Jer kad je nešto ogavno i kad ne valja, ne traje doveka. Tako neće ni ovo „moderno“ udvaranje. Jednoga dana, poželeće momci da postanu muškarci. Jednoga dana dve strane biće na istoj. I sve će to doći onima koji su verovali u ljubav čak i onda kada su drugi prestali.

Ljubav samo zvuči komplikovano, sa milion pitanja i podpitanja, a ustvari…kada klikne, treba se prepustiti. Dok ne klikne, okrenite se sebi, nemojte tražiti klik na silu. Važi za obe strane. Ukoliko želite kombinaciju, ne vezu, ok je i to, sve dok vam to prija. Ni tu nemojte ostajati na silu. Svakako, verujmo da će ovo ne tako davno postati biti ponovo. Uskoro…

Vaša uvek zaljubljena u sebe Koskica

 

 

Bivšima…neka to i ostanu…

Umemo mi žene da volimo do daske…ili bar da mislimo da volimo, a u stvari volimo samo sliku koju stvorimo o muškarcu, koja se nekako uvek raspadne sa padanjem prvih maski. Ali mi ni tada kao da ne želimo da poverujemo u pravo lice, pa tu sliku lepimo do iznemoglosti, sto puta, sve dok na kraju ne shvatimo ipak da je tako izlepljena i izmrljana slika ustvari jako ružna.I onda odlučimo da je bacimo, spalimo, pocepamo…Besne smo, razočarane, povređene, zato što nije realno stanje onakvo kakvo smo mi umislile. I treba nam vremena da se prilagodimo novonastaloj slici na kojoj smo same. I treba nam vremena da shvatimo da je do juče neko koga smo zvali svojim, postao bivši.

A šta se onda dešava u našim glavama? Zašto imamo tu potrebu da se upravo tim bivšima vraćamo iznova i iznova? Zašto opet pokušavamo da od one već ružne slike napravimo novu, ispeglanu, blistavu, kad ne ide? Ne može od babe devojka, zar ne?Odakle ta silna želja vratiti se na nešto što je puklo, što znamo da nije išlo, a vrlo smo svesne da tek na dalje neće ići? Zašto pravimo budale od sebe?

„Niko na svetu nije vredan tvog ponižavanja, niti suza, niti neprospavanih noći, osim tvog deteta.“ – Koskica bloguje

Lepo je kad se voli, kad je to uzvraćeno, ali šta onda kada sa nečije strane to izbledi? Ništa, treba pustiti. Znam da je teško, i te kako znam, ali još teže je držati svom snagom taj kanap sećanja na lepe dane.On se urezuje u ruke i dokle god ga stežemo, boleće nas. Tek onda kada ga pustimo, biće lakše. Dlanovi će brideti još neko vreme, ali brže će proći taj trenutni bol, nego onaj konstantni koji gajimo tako što ne puštamo na vreme taj kanap.

Image result for dlanovi photo credit: http://www.fokuzz.com

Kada odlučiš da je neko bivši, potrudi se da to zaista i postane i ostane. A kako ćeš shvatiti da mu je vreme da ide u tu fioku? Evo samo jedan mali primer…

Mi žene smo komplikovane, jesmo, ali u tome je naša draž. Ništa to nije toliko strašno koliko se o tome bruji. Ako te ne poštuje, što je prvo i osnovno, nema potrebe da i dalje nosi krunu tvojih osećanja.Odmah da si presekla i ubacila ga u fioku BIVŠI. Ok je ako je normalan, pa razgovarate i kažeš mu šta ti smeta, odnosno za šta misliš da nije u redu i da ti time što to radi pokazuje nepoštovanje, pa on to zaista promeni.Ali nije ok ako on i dalje nastavi tako.Onda se zapitaj, šta će ti muškarac koji te ne poštuje? Ma bre, odmah radikalno, šta pričam ja to, kakvi razgovori i ispravljanja? Da je pravi, bila bi ti i te kako poštovana. Ovako – FIOKA BIVŠI, bez daljeg objašnjavanja.

BIVŠIMA: To što ti misliš da je cool da mi ne odgovoriš na poruku, poruke, što misliš da je tvoje vreme vrednije od mog, što kao teraš neki inat i glumiš neku šatro muškarčinu…Što me tretiraš kao neku glupaču, a moj IQ je veći od tebe samog, što misliš da si uvek u pravu i nikada ne prihvataš kritiku, čak ni onu dobronamernu, što svojim izjavama tipa: „Opaaaa, ide se u izlazak, biće nekih frajera, smotaj nekog macana…“ a pritom se zoveš mojim dečkom, pokazuješ i te kakvo nepoštovanje mene i mojih vrednosti, a pokazuješ svoju nesigurnost, što ti smeta moj uspeh, što ti smeta moj neuspeh, što ti smetaju moji prijatelji, roditelji i još mali milion sitnica…Sve to znači da me ne poštuješ i znači da si zato tu gde jesi – u fioci.

Image result for bivšimaphoto credit: http://www.alt-f-artist.com


BIVŠIMA:

Zato što je bilo sve tako kako je bilo, bivši si. Nema potrebe da se vraćaš kad shvatiš ustvari da si sjebao stvar. Do tad sam te već pregrmela.Prestani da budeš sebičan. Imao si svoju šansu, nema potrebe ponovo da dolaziš po nju, jer je nećeš dobiti. Možda sam srećna sa nekim drugim, možda sam srećna sama, kako god, svakako sam srećna bez tebe. Navikni se na to. Možda sam ti se u početku vraćala, ali samo zato što ja nisam mogla da se naviknem da si se promenio,eto, tek tako. Ili zato što sam mislila (kao što svaka od nas bar jednom pomisli,da se ne lažemo) da ću baš ja biti ta zbog koje ćeš se promeniti. Ali, ljudi se ne menjaju.Bar ja ne znam ni jedan primer. Neće tebe promeniti ni bolja ni gora od mene.Možda me i jesi voleo, ko će ga znati, ali tako poremećen nisi znao da pokažeš da jesi. Kako god, sve je to iza mene.I sada već potpuno nevažno.

Samo želim da ti kažem, HVALA. Što si mi dao lekciju, što sam nešto izvukla iz našeg odnosa.Barem taj šablon kako treba i kako ne treba da se ponašaš prema ženi.Što sam posle svakog tebe bivšeg naučila nešto i o sebi i o tome šta treba i šta ne treba da mi smeta.Hvala ti i za one lepe trenutke, neću biti bezobrazna, zapamtiću ih.Ali ti zapamti da uvek, po nekom nepisanom pravilu, sve dobro pada u vodu, kada na kraju uradiš tu jednu lošu stvar.

Imala sam potrebu da kažem sve ovo, jer svašta, kad sam ja ostala nedorečena 🙂 Imala bih ja još što šta da dodam…ali neka ovo bude prvi deo, početak,da još jednom utvrdiš gradivo, ko si i šta si u mom životu i u kojoj si fioci 🙂

I ne, ne pišem ovo sve određenoj osobi. Ovo je posvećeno svim BIVŠIMA…NEKA TO I OSTANU!!!!

A vi mile moje, drage žene, devojke, kraljice…Koliko god bilo teško, ne vraćajte se bivšima, molim vas. Jače ste i veće od toga. Ne dozvolite da vam ukradu ono najvrednije, vaš osmeh, vaše dostojanstvo, vašu dušu. Jer bivši su kao neke pijavice. Uvek nam uzmu sve ono lepo što imamo u sebi, da bi nahranili svoj ego ili šta god već hrane.Ne dajte im više, ni mrvu toga.Vratite se sebi kad već imate priliku, ne vraćajte se bivšima….

 

Tvoja bivša Koskica

 

Budućem njemu…

Jednom, kada se sretnemo, nemoj odmah da bežiš od mene. Izgledaću ti čudno, u moru istih žena. Čupava kosa, obrve od dlaka, usne rumene, prirodne, prirodni nokti, zgodnjikava, sa svim manama današnjice, višak oko kuka i struka, al’ u kompletnom pakovanju, jako simpatičnog izgleda. Smejaću se glasno, od srca. Oči će mi sijati od sreće. Sa milion problema u životu,neću ti kukati, nego ću ti prenositi svoje iskustvo. Jer ja, ovakva, nažalost, oduvek sam bila veći muškarac od svih muškaraca u svom životu. Pričaću ti kako sam padala, kako sam ustajala, pričaću ti o svojim idejama za biznis, za dva, za sto biznisa.

Related image
photo credit: www.opusteno.rs

Nemoj da te uplaši ta moja samostalnost. Ona je tu, jer mi je nametnuta, a ja sam je oberučke prihvatila, na kraju. Jer, shvatila sam, da joj se ne vredi odupirati. Odupiranje može samo da zakoči čoveka. Plašila sam se, ooo daaa, ali život te ne moli, niti pita. Život te uhvati u ruke, ubaci u mašinu, a ti gledaj da preživiš turbulenciju. Iz svake sam izašla uplašena, čupava, uplakana, ali živa. Još jača.

Nemoj da te uplaši ta moja borbena strana. Ni to što želim da budem neko i nešto u životu. Što želim da danas, sutra, svojoj deci obezbedim ono što ja nisam imala.Da se ne muče baš toliko kao ja.Ne kukam, samo pričamo.Nemoj da me žališ, nemoj ni da mi se diviš. Samo me prati. Nemoj da mi podmećeš nogu na mom putu koji sam izabrala. Daj mi ruku i pomozi mi da brže stignem do cilja. Da zajedno stignemo do cilja. Imaćemo prepreka sigurno, ali nemoj da odustaješ na prvoj. Budi muško, stisni zube. Zajedno možemo da osvojimo svet. Naš svet.

Ne tražim ti kule i gradove. Ne tražim ti da me uljuljkaš u lažnu sliku savršenstva. Ništa i niko nije savršen. Samo tražim da budeš iskren. Znam, to je nešto što se danas retko dobija.Budi siguran da ću ja znati da uzvratim i pružim još više.Samo budi iskren.

Nemoj da se igramo mačke i miša. Nemoj te igrice.Nismo deca. Znam da su raznorazni saveti da treba da postoje neke igrarije, ali hajde da dokažemo suprotno. Mislim da smo dovoljno zreli.

photo credit: www.wannabemagazine.com

Trebaš mi za zagrljaj, kada mi je odvratan dan na poslu, da me pitaš kako sam, da mi kažeš da će sve biti u redu, da me poljubiš.Da se držimo za ruke dok šetamo. Da ti spremam večeru, pa da mi se smeješ od srca, onako slatko, kada mi prva palačinka ne uspe,pa je uz male psovke bacim u kantu. Trebaš mi da čuješ moje ideje za neki novi projekat, da pročitaš ovo što pišem, pa da mi kažeš svoje mišljenje, iskreno mišljenje, šta ti se sviđa, šta ne. Trebaš mi da mi kažeš kada je tebi grozan dan na poslu ili imaš neki problem, da te saslušam, ne da čuvaš to u sebi. Nisi manji muškarac ako sa mnom podeliš da nešto nije ispalo kako treba.Naprotiv, videćeš da će ti biti lakše, a možda ti i dam neku zanimljivu ideju kao rešenje. U svakom slučaju, tu sam kao tvoj oslonac.Ne odguruj me od sebe. Srušićemo se zajedno.

Tu sam.Da te bodrim i podržavam u svakoj zamisli. Da ti kažem svoje mišljenje, ali da ne očekujem da uradiš po mom. Da te pustim kada si u gužvi i obavezama, samo u prolazu da te cokim, da znaš da sam tu. Da ti kuvam supicu i čajeve, kad misliš da ćeš umreti od prehlade.

Nemoj ni da mi uskraćuješ slobodu. Kad volim,volim. Nema između. Ako sam izašla sa drugaricama ili obukla usku haljinu ili se našminkala, ne znači da sam otišla da tražim drugoga. Niti da te varam. Kad volim, volim. I tačka. Dokle god osećam da je isto kod tebe,uživaćemo. Ako se slučajno dogodi da su osećanja izbledela, neću te prevariti. Daću ti šansu da mi kažeš razlog i otići ću. Nisam ona koja nabija rogove. To mi je jako ružno.

Obožavam da pijem kafu u omiljenom kafiću. Sama ili sa svojim ljudima. Nemoj da ti to smeta. Budi siguran da se neću odreći njih, koji su bili tu uz mene, i u dobru i u zlu, samo zato što si se ti pojavio. Ali nećeš biti zapostavljen. Isto tako, ne očekujem da zapostaviš svoje prijatelje zbog mene.Za sve postoji dogovor.Izađi sa ekipom, napijte se, provedite se.Sve je za ljude.Ja ti neću braniti niti imam prava na to. Isto očekujem i od tebe. Ne kažem da ću se napijati, već da ću popiti čašu nekog dobrog vina ili neki dobar koktel, sa svojim prijateljicama.Naravno, možemo i  svi zajedno da odemo na neku večeru, izlet, izlazak, putovanje… Nemam nikakav problem. Samo nemoj ni da ti padne na pamet da pokušaš nešto da mi zabraniš.Nisam tvoje vlasništvo, kao ni ti moje.

Nemoj da mi ljubomorišeš bez razloga.Ja ti ga svakako neću dati, tako da ne drami bezveze.Možeš samo da me oteraš. Nemoj ni da mene praviš ljubomornom, nema poente. Opet ćeš me oterati. Ako to želiš da uradiš na taj način, ok. Tvoj izbor i dokaz kakav si muškarac, odnosno kakav nisi.

Nemojmo se lagati. To je ružno. Lepše je reći istinu, ma koliko god bolela. Veliki smo oboje. Podnećemo. Poruka za „Dobro jutro“, za „Laku noć“. Sitnice znače.Možeš i da budeš romantičan, neću se buniti, sve dok ta romantika ne prelazi u patetiku.Ali romantičan zato što želiš ili si osetio potrebu u datom momentu, bez ili sa razlogom da me obraduješ.Ne zbog toga da bi drugi pričali kako si divan, da bi na društvenim mrežama objavljivali našu veeeeliku ljubav.

Neka je ona nama u naša 4 zida. Tu je mirna.Tu je neće gledati popreko. Ni osuđivati.Ni ureći je oni koji ne znaju da vole. Ako se desi da smo uspeli u ovome, da smo opstali, da si u meni pronašao svog druga, partnera, ljubavnicu, ženu, majku tvoje dece,podršku, potporu, pa se odlučiš da me zaprosiš…Samo napred. Moja mala devojčica u glavi, već skače od sreće.  🙂 Mali savet. Zaprosi me uz pesmu Ivana Gavrilovića „Došao sam da te ženim“. Kad ćeš, kako ćeš i gde ćeš, to prepuštam tebi. 🙂                            photo credit: www.opusteno.rs

I možda ti sve ovo izgleda zastrašujuće, ali veruj mi, jako je prosto. To što ti izgleda da sam jača i od tebe, to je samo maska. Meni trebaš ti, takav, da uspavaš moje strahove, da se u tvom zagrljaju slomim i zaspim mirno. Ne boj se, nisam babaroga.Ni veštica. Budi moj, biću tvoja. Prosta matematika.

Pričala bih ti još, do ujutru, kakva sam. Ali možeš nešto da saznaš i sam. Ovo bih nazvala kratkim uputstvom za upotrebu moje ljubavi. Nemoj da te mrzi da ga pročitaš, jer bojim se da ćeš ipak nešto pokvariti, ako radiš na svoju ruku.

Nadam ti se. Čekam te. Kad god došao, dobrodošao si. A do tada, ja ću i dalje uživati u životu i sanjati tebe, mog budućeg, jer znam da se snovi ostvaruju svima koji veruju.

Tvoja Koskica.