OD MAŠTE DO STVARNOSTI!

Evo, pokušavam već više od mesec dana da napišem ovaj post, ali mi nekako ne ide.Ne znam kako bih ga počela, ne znam kako da ga zaokružim, a da ne odem na neku sasvim desetu temu,a sigurno hoću. Na kraju shvatih da ova priča sadrži iz svake predhodne po malo, pa mu dođe kao rekapitulacija svih do sada postova ili bar većine koji se bave čuvenim KAKO USPETI?Tako da ne zamerite, ako krenem od Kulina Bana do novijeh dana 😊

Mislim da i vrapci na grani znaju da nisam motivacioni govornik, da nisam life coach,da vam neću pametovati i prodavati maglu, da vas neću ubeđivati, samo, nije na odmet ponoviti da sam ja isto što i vi. Neko ko se bori kroz život i ko pokušava da iz svake borbe izađe sa što manje rana, jer nemoguće je izaći ne povređen, da vas ne lažu da je suprotno.Ali, evo kao rekapitulacija, krenimo kroz neke faze mojih uspona i padova, što skorašnjih, što prošlih, čisto da na primeru vidite da, DAAAAAAAA, sve je moguće. Sve!!!! Koliko god da misliš da si običan građanin, nebitan, nevidljiv, varaš se jako. Samo me isprati do kraja, pa ako usvojiš barem jeeeednu stvar i poveruješ mi barem jednom u životu, ja ću biti srećna.

NAPOMENA:
Ovo važi samo za one koji su spremni da se suoče sa sobom i da rade na sebi. Jer u tome je ključ!
U tome je caka!Ako samo čitaš i čekaš čudo i nastavljaš po starom i nastavljaš da kukaš kako je tvoj život ovakav ili onakav, a da ni prstom ne mrdneš barem nešto da promeniš, ODABI 😉😂
i ne trudi se da čitaš dalje.

http://motivacija.weebly.com/
photo credit: http://motivacija.weebly.com

POKRENI SE!

Pre dve godine, upala sam u neku kolotečinu i u neku minus fazu, onaj momenat kada me ništa nije činilo srećnom, kada mi je sve bilo bezlično. Ništa me nije ispunjavalo, ni one stvari zbog kojih sam nekad ne skakala, nego preskakala od sreće.I sve je bilo sivo, dosadno i nigde nisam videla izlaz iz tog nekog ravnog stanja.Prosto, užas jedan od raspoloženja. I tako je vreme prolazilo i meni je postajalo sve gore. Morala sam nešto da uradim. U nekom momentu tog rasula u glavi, došla sam na ideju da bih možda mogla da pokrenem svoj blog. Čekaj, da li mogu ja to? Kako se to radi? Izvini, a što ne bi mogla?????Pretražila sam na netu sve na tu temu i nakon iščitavanja raznoraznih članaka, krenula sam u realizaciju. Prvo što sam uradila, uzela sam hosting i domen, jer ako već krećem, nek barem malo izgleda profi 😁 Predstavu blagu nisam imala šta radim, al’ sam pratila uputstva i malo po malo, ja napravih svoj blog i objavih svoj prvi post i WOW čoveče, koja pokretačka energija se aktivirala od momenta kada sam u pretraživaču ukucala rečenicu KAKO POKRENUTI SVOJ BLOG? I jako sam ponosna na sebe što sam sve sama uspela. I sada sam zahvalna toj minus fazi, jer da nije bilo nje, ko zna dal’ bi i kad bi mi palo na pamet da kroz pisanu reč na neki način pomognem svima koji dođu do nekog mog teksta, neke moje objave. A meni i te kako znači kad dobijem povratnu reakciju i satisfakcija je nemerljiva. Jer, heeeeej, nekoga sam uspela da utešim, posavetujem, da mu dam do znanja da nije sam u tome što proživljava, da svi prolaze svoje krize. Jer, znam koliko su meni u tim momentima rastrojstva pomagali i značili nečiji tekstovi.

Poenta:

Prirodno je da nas s godinama neke stvari više ne čine srećnim i zadovoljnim kao ranije.Interesovanja se menjaju, sazrevamo, prosto, takav je tok dešavanja i ono što treba da uradimo u tim momentima kada shvatimo da smo se malo zaglavili i upali u tu neku ravnodušnu zonu je da nađemo nova interesovanja i nove stvari koje bi nas pokretale.Istražujte. Hvala ovom divnom novom dobu u kojem živimo, jer brže i lakše možemo pronaći nešto što će nas pokrenuti. Google zna odgovore 😉 Probajte da šijete npr. pa ako vam i to ne ide il’ vas ne ispunjava, a vi ajde probajte da napišete pesmu ili kupite tempere, blok 5 i crtajte. Bitno je ne odustati.

Tražiti i istraživati dokle god ne dođete do nečega što vas u sadašnjosti ispunjava.

Ne osvrćite se na ono što je bilo ranije. Hajde prosto da kažemo da nam je potreban i update interesovanja. Rekoh, sve je to normalno i prirodno.
Pre 5 godina jedva sam čekala da dođe vikend kako bih zjakala po gradu i đuskala do iznemoglosti u zadimljenom klubu sa preglasnom muzikom.Sada, jedva čekam da dođe vikend kako bih imala svojih 5 minuta u miru i tišini, ili prosto sedela u nekom kafiću, restoranu, uz laganu muziku i ćaskala sa svojim prijateljima uz kafu. I to ništa nije strašno i to ne znači da sam matora i to ne znači da sam se ulenjila.To samo znači da su se moja interesovanja promenila i to je ok. Sve u svoje vreme.

PROMENI UVERENJA I VERUJ!

Ovde mogu da navedem stotinu primera iz ličnog iskustva. Veruj! Veruj sebi, veruj u sebe! Oduvek sam imala bujnu maštu i oduvek su me drugi gledali kao nerealnu, ponekad se i smejali mojim idejama, ali ja sam verovala da su one moguće i nije me bilo briga šta mi ko kaže.Ja sam terala po svom. Ja sam verovala u sebe, sebi i verovala sam u tu ideju. U tu maštu.Osećala sam da će to biti tako. Naravno da se ništa preko noći nije ostvarilo, ali korak po korak, kockice se uvek slože.

Tada mi nisu bili poznati nazivi „ZAKON PRIVLAČENJA“, niti „KAKVE SU TI MISLI, TAKAV TI JE ŽIVOT“. Ja sam samo verovala. Naravno, bilo je momenata, kada zbog ne tako sjajne finansijske situacije, sva moja uverenja kreću u suprotnom smeru i tada sam zaista i živela tako kako su se misli odvijale, nemam novca, kako ću platiti račune, nemam posao, ne mogu da nađem posao. I sve dublje i dublje sam išla u tom smeru, da ja nešto NEMAM. To je znalo da potraje isto nekad dan, nekad mesec, nekad i više.
Ali, nekako sam uvek nalazila tu neku snagu da nastavim dalje. Obično je ta snaga dolazila u momentima kada bukvalno gore nije moglo da bude. I tada sam bila u fazonu: „Ok, jbg, ne vredi mi više da se nerviram, da mozgam, ne ide mi sada, ali nešto mora da se promeni i promeniće se na bolje, ne može zauvek biti ovako.“I da, to je onaj momenata kada nešto pustite.I čim pustite, rešenje se samo od sebe pojavi.

U suštini, rešenje je uvek tu, ali ga mi blokiramo negativnim mislima, zagušimo ga svakakvim crnim scenarijima i nedozvoljavamo mu da ispliva.

Kad se otarasite tih negativnih misli i samo pustite (što naravno nije lako, treba čoveku i vežba i praksa, ne ide preko noći, odnosno treba čovek da radi na sebi), tada je sve moguće i tada se kockice slože same od sebe.
U srednjoj školi sam čitala Koelja i jedan citat sam jako volela: „Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče, uključujući i one koje gubimo.“

I vodila bih se time, s vremena na vreme, priznajem, nisam baš bila vešta, nisam ni sad, al’ svakako bolje razumem neke stvari i bolje kontrolišem svoj život i dešavanja, čak i ona koja ne zavise od mene i koja ne mogu da se kontrolišu. Ustvari, njih jednostavno prihvatim i pomislim onu dobru staru,koja verujte mi nipošto nije kliše, „KO ZNA ZAŠTO JE TO DOBRO.“ i uvek se ispostavi kao tačna. Uvek dođe to dobro, to bolje. Kako sam počela da radim na sebi, nametnulo se nekako „ZAKON PRIVLAČENJA“.Iščitavala sam svašta na tu temu. I shvatila da sam ja oduvek bila nesvesni kreator.

Kad malo bolje razmisliš, svi smo mi nesvesni kreatori. Svi živimo ono što mislimo, a da toga nismo svesni.

Ja vam neću sad držati predavanja na tu temu, niti želim da vas ubeđujem u nešto u šta možda ne verujete, samo pokušavam da vam objasnim kako sam ja shvatila šta funkcioniše, šta ne, barem kada je moj život u pitanju.

Poslednjih godinu dana se trudim da budem svesni kreator, npr. kada god mi se pojave misli kako neću uspeti da platim račune na vreme, odmah ih presečem pozitivnim mislima.I bore se u meni momenat realnosti kada mozak zvoni, ma kako ćeš platiti, odakle ti pare i momenat uverenja da ću sve stići i da će sve biti ok, pa i ako zakasnim sa plaćanjem, nije strašno, ali biće plaćeno. I uvek sve bude zaista u redu. Jedan od primera je i VISION BOARD koji sam tek pre neke dve nedelje napravila, ali verujem da će se sve što je na njemu i ostvariti. I to ne zato što sam ja to samo tako tu sve stavila, okačila, nego zato što ja verujem da će to sve tako biti. I zato što u to gledam svaki dan i zato što se to podsvesno ureže u misli i jednostavno vas tera da uradite nešto po pitanju toga što želite. Jer vam je na oku. Nije samo u glavi.

U glavi ima milion misli. Treba odabrati one koje nam služe, koje su nam od koristi, zapisati ih i gledati u njih i čitati ih svakodnevno. Ništa ja ovo nisam izmislila, niti sama smislila. Samo sam krenula da primenjujem 😊

Isto tako, svake godine 01.01. zapisujem svoje ciljeve za tu godinu.

Ove godine dva velika su se ostvarila iako na samom početku godine nije bilo nikakvih naznaka i šansi da će se ostvariti. Ali ja sam bila sigurna dok sam pisala da ću ih do kraja godine postići. Jedan je bio „promeniti auto“, drugi je bio „naći bolji posao“. I zaista sam i promenila auto i našla bolji posao. Nije se tu desilo čudo. Nije to došlo samo od sebe.Naravno da sam slala svoj CV na milion adresa i išla na razne razgovore. Ali ništa od toga ne bih, da mi „nađi bolji posao“ nije bockalo oči svaki put kad pogledam ka vratima ili kada krenem da upalim/ugasim svetlo, jer iznad prekidača, kraj vrata, bio je okačen spisak 😊

Poenta:

Odužih sa pričom, ali poenta jeste da veruješ sebi. Dokle god imaš osećaj da nisi baš sigurna u to da će se ostvariti, neće se ni ostvariti. Sve što želiš da postigneš, za sve što želiš da imaš, da uradiš, ostvariš, moraš imati osećaj. Moraš zaista verovati i osećati da je to tako. Da si ti zaslužila to. Da je to sasvim normalan sled događaja. Da će se to zaista desiti. Da pokreneš onaj osećaj, one leptiriće, kao da se to već sada dešava. Sve to može da se postigne, ali prvo moraš da razaznaš neke stvari, da shvatiš šta želiš, šta ne želiš, u šta veruješ, u šta ne.

Pa sve ono što je sa NE da probaš da zameniš nekim drugim stvarima koje su ti približnije verovanju da je DA. Zvuči komplikovano, a jako je prosto. Teško jeste, to sam već pisala, najteže je raditi na sebi, ali su rezultati vrhunski. Osvesti da si ti odgovorna za svoj život, za dešavanja u njemu.

Uzmi papir i olovku. Postavi sebi prostih par pitanja.

O čemu trenutno razmišljam? Kakve su mi misli? Kakve su mi misli bile pre godinu dana?I onda odgovori, iskreno.

Odgovori daju odgovore.

Ako su ti razmišljanja bila ja nemam novac i zaista ga sada nemaš, zbog čega je to tako?

Ja nemam dečka, mene niko neće, i ti stvarno nemaš dečka i nisi upoznala nekog novog ni sama se više ne sećaš od kad, zbog čega je to tako?

Ja nemam posao, ja nikad neću naći posao, i nemaš posao trenutno i ne uspeva ti da ga pronađeš, a kopaš i rukama i nogama i zilion CV-jeva si poslala, ali ništa, zbog čega je to tako?

Mislim da je jasno.

Ne veruješ ni sebi ni u sebe.
Dozvoljavaš tim nekim crnim scenarijama da vladaju tvojim životom.
I kada god ti neko kaže ovo što ti ja sada pričam, ti mu sigurno odgovaraš, jeste, da, najlakše je pričati tako, ajde ti budi pozitivan dok imaš milion negativnih dešavanja u životu.
A ja te opet pitam, zbog čega je to tako?
Zbog mene? Ne, naravno da nije zbog mene. Zbog Pere, Mike, Žike? Ne, nije ni zbog njih. Zbog tebe je i tvojim uverenja. Na ovom linku možeš pronaći nešto malo više o uverenjima, pa me možda bolje skapiraš. https://www.vaspsiholog.com/2011/01/racionalna-i-iracionalna-uverenja/

Počni da radiš na sebi. Kreni od svojih uverenja. Kada osvestiš koja su to uverenja koja treba da zadržiš,koja da promeniš, koja skroz da odbaciš, sve ide lakše.Ovde mogu od jutra do sutra da navodim primere i da vam pišem na tu temu, ali nisam toliko stručna. Ovo sve gore navedeno i napisano je sa moje tačke gledišta, opisano laičkim načinom i onako kako sam ja shvatila da treba. Za sada, ne žalim se da nešto ide loše.

A i ako se desi da nešto nije onako kako sam zamislila i planirala, stresiram se sve manje i manje, kažem i ja još uvek učim i vežbam J, jer znam da će se desiti još nešto mnogooo bolje. I ovoooo isto nije kliše. Kada ti se zatvore jedna vrata, otvore se druga. Npr, dobila si otkaz i čitaš sad sve ovo što ispisah i misliš se, šta ova lupa, ja nemam posao, ne mojom krivicom, kako sam ja mogla da utičem na to, to nije zavisilo od mene? Upravo na dalje, sve zavisi od tebe. Ako se odlučiš da budeš fokusirana na taj nazovimo ga negativni momenat kada si dobila otkaz i ako nastaviš da kukaš nad svojom tužnom sudbinom, promaćiće ti ono zbog čega se taj otkaz i dogodio. Da se nije dogodio, da li bi ti se ukazala prilika da radiš na nekom drugom, još boljem radnom mestu,sa još boljim uslovima? Da se nije desio taj otkaz, da li bi se ikad sama usudila da promeniš posao, da izađeš iz zone komfora? Ako se odlučiš da budeš fokusirana na takav način razmišljanja odnosno da okreneš na pozitivnu stranu i sama ćeš ubrzo uvideti ZAŠTO JE TO BILO DOBRO.

Ovde se već gubim 😊 odnosno, raspisah se i odoh već u sledeću priču.Ali nadam se da si me shvatila šta želim da ti kažem.

Prvo, diši duboko.
Smiri se.
Onda kao u matematici, raščlani svoj život da bi došla do rešenja.

I kreni korak po korak.
Niti dolazi sve preko noći, niti se sve postiže u jednom cugu. Samo diši.

I prestani da kukaš. Da, da, znam te, kukaš upravo i razmišljaš jaoj vidi je što lupeta. Odmah da si stala sa tim. Alooo!!!
Diši. Pročitaj opet ispočetka.
I opet. I opet. I opet. A ako ni tada ne uspe, znači da još nisi spremna da radiš na sebi i mogu ja ovde da istrošim celu azbuku, abecedu i na svim jezicima sveta da te ubeđujem da je do tebe, džaba.

I zato te neću ni ubeđivati. Vratićeš se na to onda kada osetiš da je vreme. Do tad, vidi pročitaj i ostale postove na mom blogu, možda ti neki bude razumljiviji više nego ovaj, svi u suštini govore isto. 

Meni će biti dosta ako se samo malo zapitaš dal’ sam možda u pravu. A znam da ćeš mi javiti da jesam. Kad tad 😊

Tvoja uverena Koskica.

 

Strah od uspeha i kako ga pobediti…na moj način !

put do uspeha? Kako uspeti? Želite uspehphoto credit : https://stiklakafakravata.com

Opet me nije dugo bilo, nisam vam dugo pisala.Nisam, jer desilo se upravo ovo o čemu ću pisati, a što sam počela da vam pišem još 6.avgusta 2018. Strah od uspeha. Kada sam videla kako reagujete, koliko čitate i koliko zaista deluje sve ono što napišem na vas, koliko podrške i ljubavi mi pružate, kada sam videla da sam postigla nešto i da to ide ka nečemu još većem…JA SAM ZANEMELA.Paralisala se…kao i svaki put kada krene da se ostvaruje ono što sam priželjkivala.

A svako od nas ima želju da u nečemu bude uspešan. O tome sanja, mašta, zamišlja trenutak kako će sve izgledati kada taj uspeh nastupi, planira, radi na tome,ide ka tome, korak po korak… I neretko, u tim momentima,kada je na poslednjem koraku do cilja,pomisao na uspeh zna da zablokira. Unese paniku. I mi odustanemo. Povučemo ručnu, pustimo sve dođavola,sav trud, sav rad, sve snove…A zbog čega to radimo? Zbog čega nam uspeh postaje strah?

Iz milion i jednog razloga. Nisam stručna da vam se obraćam jezikom koji ni sama ne razumem, pa ću probati da objasnim ovim mojim koji verujem da svi razumete.

Jedan od razloga, bar kada sam ja u pitanju je taj što znam da onog momenta kada dođe do uspeha, ja izlazim iz svoje zone komfora. To je upravo ona zona gde sam navikla na povuci-potegni, na brdo neprospavanih noći, na izmene u poslednji čas, na sto jednu prepreku koja je nicala posle svake moje suze kao posle kiše.

Nisam navikla da plivam tamo gde je voda mirna. Uvek sam plivala tamo gde su bure i oluje, tamo gde je na vrhu svakakav otpad, a na dnu razni potonuli brodovi, gradovi, olupine tuđih želja, snova i neuspeha.

E sad, većina ljudi zna da kaže kako ima strah od neuspeha i toga se drže, to im je najjači „adut“ zašto su od nečega odustali. Ali upravo se tu krije greška. Niko se ne boji neuspeha toliko koliko uspeha. Možda sad zvuči zbunjujuće, i meni je delovalo na početku, dok zaista nisam shvatla. Probajte i vi o tome da razmislite. Da li vas parališe pomisao na uspeh ili na neuspeh? Jer, da se ne lažemo, da vas koči pomisao na neuspeh, vi nešto ne biste ni započeli, zar ne? Ne biste nikada više ni pomisli na to nešto za šta mislite da bi bilo neuspešno ili rizično. A kada već krenete u realizaciju nečega i to vam ide i ide i ide i dođe do tačke kada treba da se završi uspešno, sledi upravo taj strah od uspeha.

Ko je uspeo sa tim da se izbori i ko sa tim nema problema, svaka čast, skidam kapu. Evo, ja se i dalje učim da prebrodim taj finalni momenat u svemu što započnem, a stvarno mi ide od ruke šta god da krenem da radim. I dalje učim da ne odustajem, sad nekad uspešno, nekad ne, ali rekla bih da sam na pravom putu, čim sam sela da vam pišem. Evo kako ja to radim, možda nekome od vas pomogne,čisto par primera i smernica, ništa novo niti sam izmislila niti smislila, prosto samo stvari koje su meni pomogle.

Kada dođete do trenutka da vas pomisao na uspeh parališe, zapitajte se zbog čega ste krenuli u sve to. Šta je sve to što ste do tada uradili, sa kakvim ste se preprekama suočili?Koliko sebe ste uložili, koliko verovanja?

Stavite sve na papir, znate da vas stalno davim da papir trpi sve. Podsetite sami sebe koliko vredite, koliko ste samo uspeli od početka, pa do momenta gde ste sada.

Možda nas drugi nisu naučili kako, možda nisu ni znali, možda su nas učili pogrešno, jer je većina ubeđena da ljudi imaju strah od neuspeha, a ne strah od uspeha, nekako ovo prvo im logičnije… Svakako, mi smo stali i po ko zna koji put, nažalost, razočarali se u sebe. Ali neee…Nismo mi krivi. Nemojte sebe da krivite, nikada. Ni mi, niti bilo ko drugi. Kriv nije niko. Jedan od prvih koraka koji je meni bio od pomoći: Ne kriviti nikoga.

Nismo se rodili naučeni ni najpametniji. Rodili smo se i to je dovoljno. Dovoljno da shvatimo kakvu privilegiju imamo. Da postojimo. Da učimo, uspemo, ne uspemo. Sve je za ljude. 

Ja verujem da smo svi rođeni da budemo uspešni. Samo je pitanje ko i kad će shvatiti da je sposoban za to. Sedite, zapitajte se, šta je to u čemu želite da uspete, šta ste po tom pitanju uradili, ako ste već u realizaciji toga, dokle ste stigli, koliko vam je ostalo do kraja?Koji je vaš sledeći korak? Jel vas hvata panika od pomisli da se tom nečemu bliži kraj? Možda je i to jedan od faktora koji dovodi do blokade, to što se tom vašem „čedu“ u koje ste uložili toliko vremena, truda, ljubavi, rada, bliži kraj. Možda niste spremni nešto da završite još uvek. Možda je i ono izlaženje iz zone komfora opet prisutno. Možda je sve, a možda je ništa. Na vama je da krenete u otkrivanje zbog čega i kako kod vas dolazi do straha od uspeha.

Moj neki put je sledeći pri započinjanju nečega što želim da bude uspešno:

  1. Zapisivanje na papir svih razloga za i protiv
  2. Kada se desi više ZA, polako krećem u planiranje, a nekad i bez konkretnog plana krenem u realizaciju (topla preporuka je ipak da sve imate koliko toliko isplanirano, il bar ugrubo skicirano, čisto da se ne pogubite)
  3. Ako se desi više PROTIV, razmislim da li i šta mogu da promenim da bih to pretvorila u ZA, ako ne dođem do rešenja, taj „projekat“ jednostavno ostavljam iza sebe. Možda mu nije vreme, ako mu je suđeno, u datom trenutku biće opet aktuelan.
  4. Kada sam već krenula u realizaciju, počinjem pozitivno da razmišljam. Tek onda, ako do nekih prepreka dođe, reagujem i tražim način da ih prevaziđem, do tada ni ne pomišljam na negativne stvari, jer čim imalo pomislim jao samo da ne bude to i to, desi se upravo to 🙂 dakle samoooo pozitivnoooo i pozitivno će i biti.
  5. I onda tako ostvarujem sve korak po korak, nekad ide brže, nekad sporije, zavisi u šta sam se upustila, ali svakako ide
  6. Sada, kada mi se dogodi taj već poznati osećaj „paralize“ pred sam kraj, opet se vratim na onaj papir koji je i bio ključan za pokret svega. Čitam sva ona ZA i ona PROTIV, u tom trenutku i primetim da je u toku samo ispunjavanja tog cilja dosta negativnog prešlo u pozitivno i čitam iznova i iznova, dok se osećaj koji je bio prisutan u trenutku kada je sve počelo ne vrati na bar nekih 50% , borim se i ne dam mu da pobedi, jer JA SAM ODLUČILA DA KRENEM U REALIZACIJU, JA ĆU BITI TA KOJA ĆE TO ZAVRŠITI, USPEŠNO. Ne strah. Strah mi nije prijatelj.
  7. A onda, dolazi momenat do krajnje realizacije, do uspeha. Momenat kada shvatite da ste pobedili strah. I znate šta? Uspeh ne boli, ne ujeda. Ne znam što sam ga se sve vreme plašila.

Počela sam svaki dan da podsećam sebe koliko vredim, koliko sam vredna, šta sam prošla, koliko sam jaka. Svaki dan bar na minut dajem sebi svu ljubav koju dajem svima. Jer sam zaslužila. I verujem u sebe, kao i oduvek, samo sada još jače. Jer šta god da sam sebi zacrtala, to sam uspela da ostvarim i to sam sama sebi milion puta dokazala, samo nisam znala da nastavim dalje, zbog tog straha. Sve mogu. I ti sve možeš. Samo veruj sebi dovoljno da možeš da kreneš, jer kad kreneš, videćeš gde ćeš stići…ako dođe taj strah od uspeha, pobedi ga kako znaš i umeš, prebij ga od batina, preskoči ga, iscepaj kao nevažan papir, zgazi kao cigaretu, šta god, ali samo ga pregrmi. Ne pitaj kako, evo vidim da ti ni ja nešto nisam pomogla 🙂 bitno je samo da ne odustaneš, jer nije strah veći od tebe, niti jači od tvoje volje, vere, želje…To treba da shvatiš, naučiš.A kao i uvek, tu sam da učimo zajedno. Kao i uvek, nemam određenu temu o kojoj vam pišem, niti skicu kako to treba da izgleda.Pišem vam ono što osećam, jer tada znam da ćete i vi osetiti tu energiju koju vam šaljem.

Image result for uspeh

STRAH OD USPEHA, to imate, ne STRAH OD NEUSPEHA, da rezimiramo, da probate da shvatite…da imamo od neuspeha, ništa ne bi ni započeli, a pošto je od uspeha, na korak do cilja odustajemo, jer smo nesigurni sami u sebe. Neka prvi koraci budu da zavolite sebe, da verujete sebi, pisala sam vam o tome. U suštini sve se vrti oko ljubavi koju pružate ili uskraćujete sami sebi. Razmislite dobro šta je bolje, voleti sebe ili prebacivati sebi za svaku sitnicu. Budite uporni, ne dajte da vas strah slomi.Tako nikada nećete osetiti tu čar kada uspeh uđe na velika vrata.

Ok, milsim da nema više smisla da vam pišem, jer vrtimo se u krug. Tako da, slobodno čitajte ovaj post više puta, u krug, u krug, u krug…kvrcnuće vam kad tad u glavi kako ćete rešiti problem STRAH OD USPEHA.Ja verujem u vas.

Vaša Koskica.

 

 

Uspavaj lenjost, probudi kreativnost!


Došla sam  na ideju da vam predložim par nekih kreativnih stvari koje možete pokloniti vašim najdražima za rođendan ili bilo kakvu priliku, u trenucima kada baš i nemate ni dinara u džepu ili jednostavno kada želite da kupljeni poklon bar na neki način personalizujete.

Znate da sam vas u poslednjih par postova savetovala ako tako mogu reći, da budete kreativni. Svako od nas ima bar malu dozu kreativnosti, treba je samo podstaći i pokrenuti. Ajmo,nova parola…USPAVAJ LENJOST, PROBUDI KREATIVNOST!!! Ne morate vi sad biti nadareni za crtanje ili pravljenje ne znam ti ni ja kakvih umetničkih dela, dovoljno je samo da neko oseti taj vaš trud koji ste uložili. Nacrtajte čiča glišu koji drži srce,na primer. Vratićete bar uspomene na bezbrižno detinjstvo i izmamićete sigurna sam, osmeh onome kome poklanjate.

U daljem tekstu, ispisaću vam moje primere kreativnosti.Pa da počnemo:

  • Kumu je velika želja bila da otvori svoj frizerski salon. Te godine, za rođendan sam mu poklonila upravo to – NJEGOV LIČNI SALON. U kutiji za cipele. Od starih novogodišnjih lampica, što smo nekad kačili na jelke, kapica ona koja je kao luster (jaoooj sad sam se iznervirala što ne mogu da pronađem sliku), probudite maštu, pa probajte nešto da zamislite 🙂 ne znam kako da vam objasnim 🙂 uglavnom, eee od toga, baš od toga što nemate predstavu kako izgleda, napravila sam odnosno to mi je služilo kao FRIZERSKA HAUBA. Ok, opis jedne stvari mi je kao čitav pasus. Da skratim , od kartona sam pravila stolice, šamponjeru sam napravila od nekog čepa čini mi se…na vratima tog frizerskog salona stavila sam crvenu traku i naravno kum je morao da je preseče i svečano otvori svoj PRVI FRIZERSKI SALON. Godinu dana kasnije, otvorio je pravi pravcati – HAIR ŽAKULA 🙂

 

  • Sestri sam jedne godine mesec dana, ako ne i više pravila poklon. Ili bolje rečeno poklone 🙂 Napravila sam joj krpenu lutku, sledi i link na kojem sam pronašla uputstvo: http://www.roditelji.me/blog/2011/11/16/napravite-krpenu-lutku/Moja je doduše izgledala malo čudno, ali je ipak bila krpena lutka. Kosu sam joj pravila od trake za kasetu.Zatim,album za slike…kupila sam malo deblji papir u boji, presavila ga na pola i spojila da izgleda kao knjiga. Na svaku stranicu sam nalepila sliku i ispod napisala opis iste…ali to nisu bile obične slike. Na sajtu https://www.faceinhole.com/scenarios sam izabrala „scenarije“ koji su mi bili najsimpatičniji i sestrinu glavu (ovo zvuči morbidno), sa sestrinim likom sam odradila slike da izgledaju kao da su original…oko 30 ako ne i više sam napravila. One baš vrhunske sam izradila, ostale sam joj narezala na CD. Tako da je ona sebe svakako mogla da vidi kako izgleda kao crnka, plavuša, mršavica, debelica, u venčanici itd. Zanimljivo, a i korisno.

Bila je tu i teksas suknja koju sam napravila od nogavica i na koju sam prišila sve i svašta što sam našla po kući, od gline sam joj napravila mini tortu, koju sam obojila lakom za nokte čini mi se.Ili temperama, pa bezbojnim lakom za nokte. Svećicu u obliku broja 1 (jedino sam takvu svećicu imala u kući) ubola sam po sred glinene torte 🙂 Napravila sam joj i ogrlicu od gline. Ako se sećate, u osnovnoj školi smo za osmi mart majkama pravili nakit od gline. Možete ga i dan danas praviti kao pokon nekome, što da ne 🙂 I još svašta nešto je sadržao taj rođendanski paket. Bukvalno, čim krenete da pravite jednu stvar, ostale ideje će dolaziti kao lude. Jedvaaa sam čekala da vidim njenu reakciju. Htela sam da joj donesem poklon odmah u ponoć, ali neee, ona je rekla: „Neee, ja sam se rodila ujutru u 6 i 15. Neću da dočekujem rođendan, donećeš mi sutra.“ Oook sis, nije frka…sa strinom sam se dogovorila da mi otključa vrata ujutru i da joj se ušunjam u sobu i probudim sa pesmom „Ti mi trebaš rode“ od Ane Bekute. Njen šok je usledio kad je ugledala crni džak za đubre (koji sam ulicom od svoje do njene kuće nosila preko ramena kao Deda Mraz, u pola 6 ujutru, gde verujem da su svi prolaznici pomislili: „Ova je luda. Nosi neki leš sto posto.“) U tom džaku se nalazila kutija, a u kutiji brdooooo poklona uvijenih u novine. Hvala ti sis što si se tako obradovala. Trud se isplatio, a srce je bilo prepuno.

  • Drugarici sam isto napravila tu krpenu lutkicu i keksiće ( lično ja ih pravila) koje sam stavila u teglu, a poklopac tegle sam ukrasila parčetom tkanine i trakom. Tu je i link sa receptom https://www.coolinarika.com/recept/mali-kolacici/ a tu je i slika kao dokaz. Kolačići su bili preukusni…i još slađi kad su bili ovako upakovani.

 

  • Pre neki dan, zovem drugaricu da joj čestitam rođendan i da je pitam šta joj treba, da joj ne kupujem nešto što joj neće koristiti, kaže ona, ma ne treba mi ništa, ustvari treba mi daska. Rekoh kakva daska, misleći da je možda mislila na dasku za peglanje, kad ona odgovara da joj fali daska u glavi. I naravno, ja šta ću, nego kao svaka prava drugarica, to što je želela, to sam joj i poklonila.

  • Ili kada sam ekipi koju sam upoznala na letovanju napravila „knjigu“. Potrebno vam je znanje za Word. Ubacite sliku, propratni tekst i iznenađenje je gotovo. Pošto sam od moje drage morske ekipe dobila nadimak KEVA, i pošto smo pričali kako ću da otvorim „KEVA TURS“ i sve njih da zaposlim na nekoj poziciji, svako od njih je dobio i svoju akreditaciju. Kao npr Trifun, koji je jednom prilikom izlomio sve po sobi, kad je hteo da bude fin i tih, da ne probudi ostale, pa ko za inat naleteo je na sav nameštaj i izudarao i sebe i inventar 🙂 Ili Vanja koja je svako veče pevala „Volim noć, volim mrak, ja sam parti manijak“, a uredno u 23h već bila u krevetu. Ili naše tri glavne žene Milana, Milica i Ivana, za koje na prvi pogled pomisliš da su kao zloće iz onih španskih sapunica, a one miceee nikad veće. Ili Jeka, koja je slikala sve i svašta, ali da nije bilo nje, ne bi ni bilo uspomena, kao što je npr. ova https://youtu.be/wwdDonkqZlE

SVAKO ZVANJE IMA SVOJE ZAŠTO 🙂 Verujem da biste i vi vašoj ekipi pronašli bez problema neko zvanje. Interne šale su najbolje 🙂 Slede REČ AUTORA i prva stranica „knjige“ 🙂

Ovo su samo neki od predloga. Vidite i sami da se od nečega što već imate u kući ili sa jako malo materijala, može napraviti neki zanimljiv poklon. Bitna je mašta. Bitna je kreativnost, kao što smo rekli, ceniće se taj vaš trud i ta ljubav koju ste uložili dok ste nešto pravili. To su sitnice koje život znače. To su stvari koje će sigurno izmamiti osmeh i izazvati smeh. A moja najveća sreća je kada vidim reakciju tih ljudi. Pa vi ne verujete kakav je to osećaj. To treba doživeti. Da bi se inspiracija pokrenula, dovoljno je da znate šta ta osoba voli, ili da se vežete za neku stvar koju vam je skoro ispričala. Bitno je pre svega, da kada god vam neko nešto priča, da ga zaista slušate.Pamtite te stvari za koje drugi misle da su nebitne. One će vam pomoći u inspiraciji. Npr, jednom prilikom drugarica mi je rekla da joj kupim šarenu lažu…kupila sam blok br. 5, uzela list i svim mogućim bojama šarala po njemu…u sredini sam napisala, predpostavljate, ŠARENA LAŽA. Ili kad mi je kum rekao da mnogo voli svoj datum rođenja…i isti je dobio ispisan na privesku za ključeve 🙂 Samo slušajte. Niste ni svesni šta sve može da vam padne na pamet kao inspiracija za poklon. Pritom ćete time pokrenuti svoje vijuge, učićete se strpljenju dok budete lepili npr neke sitne šljokice po iscrtanom obliku srca ili slično.

USPAVAJ LENJOST, PROBUDI KREATIVNOST!!! Pogotovo sada, kada nam se bliže novogodišnji i božićni praznici. Jaoj, zamislite samo, napolju pada sneg, vi ušuškani u neki debeli bade-mantil, pijete kafu i pravite čestitke, neke male poklončiće kao znak pažnje…jaoooj, pa ja jedva čekam 🙂

U sledećem Kako da, pokazaću vam kako možete da napravite brojeve za stolove za vaše venčanje ili neku drugu vrstu proslave. Nešto što će osim mašte pokrenuti i sjajan party sa vašim prijateljicama, koje su obavezne da učestvuju i prisustvuju…Kreativne i dobro raspoložene žene na jednom mestu, stvaraju magiju. 🙂

Jer… HAPPINESS IS HOMEMADE!!!

Vaša Koskica