Strah od uspeha i kako ga pobediti…na moj način !

put do uspeha? Kako uspeti? Želite uspehphoto credit : https://stiklakafakravata.com

Opet me nije dugo bilo, nisam vam dugo pisala.Nisam, jer desilo se upravo ovo o čemu ću pisati, a što sam počela da vam pišem još 6.avgusta 2018. Strah od uspeha. Kada sam videla kako reagujete, koliko čitate i koliko zaista deluje sve ono što napišem na vas, koliko podrške i ljubavi mi pružate, kada sam videla da sam postigla nešto i da to ide ka nečemu još većem…JA SAM ZANEMELA.Paralisala se…kao i svaki put kada krene da se ostvaruje ono što sam priželjkivala.

A svako od nas ima želju da u nečemu bude uspešan. O tome sanja, mašta, zamišlja trenutak kako će sve izgledati kada taj uspeh nastupi, planira, radi na tome,ide ka tome, korak po korak… I neretko, u tim momentima,kada je na poslednjem koraku do cilja,pomisao na uspeh zna da zablokira. Unese paniku. I mi odustanemo. Povučemo ručnu, pustimo sve dođavola,sav trud, sav rad, sve snove…A zbog čega to radimo? Zbog čega nam uspeh postaje strah?

Iz milion i jednog razloga. Nisam stručna da vam se obraćam jezikom koji ni sama ne razumem, pa ću probati da objasnim ovim mojim koji verujem da svi razumete.

Jedan od razloga, bar kada sam ja u pitanju je taj što znam da onog momenta kada dođe do uspeha, ja izlazim iz svoje zone komfora. To je upravo ona zona gde sam navikla na povuci-potegni, na brdo neprospavanih noći, na izmene u poslednji čas, na sto jednu prepreku koja je nicala posle svake moje suze kao posle kiše.

Nisam navikla da plivam tamo gde je voda mirna. Uvek sam plivala tamo gde su bure i oluje, tamo gde je na vrhu svakakav otpad, a na dnu razni potonuli brodovi, gradovi, olupine tuđih želja, snova i neuspeha.

E sad, većina ljudi zna da kaže kako ima strah od neuspeha i toga se drže, to im je najjači „adut“ zašto su od nečega odustali. Ali upravo se tu krije greška. Niko se ne boji neuspeha toliko koliko uspeha. Možda sad zvuči zbunjujuće, i meni je delovalo na početku, dok zaista nisam shvatla. Probajte i vi o tome da razmislite. Da li vas parališe pomisao na uspeh ili na neuspeh? Jer, da se ne lažemo, da vas koči pomisao na neuspeh, vi nešto ne biste ni započeli, zar ne? Ne biste nikada više ni pomisli na to nešto za šta mislite da bi bilo neuspešno ili rizično. A kada već krenete u realizaciju nečega i to vam ide i ide i ide i dođe do tačke kada treba da se završi uspešno, sledi upravo taj strah od uspeha.

Ko je uspeo sa tim da se izbori i ko sa tim nema problema, svaka čast, skidam kapu. Evo, ja se i dalje učim da prebrodim taj finalni momenat u svemu što započnem, a stvarno mi ide od ruke šta god da krenem da radim. I dalje učim da ne odustajem, sad nekad uspešno, nekad ne, ali rekla bih da sam na pravom putu, čim sam sela da vam pišem. Evo kako ja to radim, možda nekome od vas pomogne,čisto par primera i smernica, ništa novo niti sam izmislila niti smislila, prosto samo stvari koje su meni pomogle.

Kada dođete do trenutka da vas pomisao na uspeh parališe, zapitajte se zbog čega ste krenuli u sve to. Šta je sve to što ste do tada uradili, sa kakvim ste se preprekama suočili?Koliko sebe ste uložili, koliko verovanja?

Stavite sve na papir, znate da vas stalno davim da papir trpi sve. Podsetite sami sebe koliko vredite, koliko ste samo uspeli od početka, pa do momenta gde ste sada.

Možda nas drugi nisu naučili kako, možda nisu ni znali, možda su nas učili pogrešno, jer je većina ubeđena da ljudi imaju strah od neuspeha, a ne strah od uspeha, nekako ovo prvo im logičnije… Svakako, mi smo stali i po ko zna koji put, nažalost, razočarali se u sebe. Ali neee…Nismo mi krivi. Nemojte sebe da krivite, nikada. Ni mi, niti bilo ko drugi. Kriv nije niko. Jedan od prvih koraka koji je meni bio od pomoći: Ne kriviti nikoga.

Nismo se rodili naučeni ni najpametniji. Rodili smo se i to je dovoljno. Dovoljno da shvatimo kakvu privilegiju imamo. Da postojimo. Da učimo, uspemo, ne uspemo. Sve je za ljude. 

Ja verujem da smo svi rođeni da budemo uspešni. Samo je pitanje ko i kad će shvatiti da je sposoban za to. Sedite, zapitajte se, šta je to u čemu želite da uspete, šta ste po tom pitanju uradili, ako ste već u realizaciji toga, dokle ste stigli, koliko vam je ostalo do kraja?Koji je vaš sledeći korak? Jel vas hvata panika od pomisli da se tom nečemu bliži kraj? Možda je i to jedan od faktora koji dovodi do blokade, to što se tom vašem „čedu“ u koje ste uložili toliko vremena, truda, ljubavi, rada, bliži kraj. Možda niste spremni nešto da završite još uvek. Možda je i ono izlaženje iz zone komfora opet prisutno. Možda je sve, a možda je ništa. Na vama je da krenete u otkrivanje zbog čega i kako kod vas dolazi do straha od uspeha.

Moj neki put je sledeći pri započinjanju nečega što želim da bude uspešno:

  1. Zapisivanje na papir svih razloga za i protiv
  2. Kada se desi više ZA, polako krećem u planiranje, a nekad i bez konkretnog plana krenem u realizaciju (topla preporuka je ipak da sve imate koliko toliko isplanirano, il bar ugrubo skicirano, čisto da se ne pogubite)
  3. Ako se desi više PROTIV, razmislim da li i šta mogu da promenim da bih to pretvorila u ZA, ako ne dođem do rešenja, taj „projekat“ jednostavno ostavljam iza sebe. Možda mu nije vreme, ako mu je suđeno, u datom trenutku biće opet aktuelan.
  4. Kada sam već krenula u realizaciju, počinjem pozitivno da razmišljam. Tek onda, ako do nekih prepreka dođe, reagujem i tražim način da ih prevaziđem, do tada ni ne pomišljam na negativne stvari, jer čim imalo pomislim jao samo da ne bude to i to, desi se upravo to 🙂 dakle samoooo pozitivnoooo i pozitivno će i biti.
  5. I onda tako ostvarujem sve korak po korak, nekad ide brže, nekad sporije, zavisi u šta sam se upustila, ali svakako ide
  6. Sada, kada mi se dogodi taj već poznati osećaj „paralize“ pred sam kraj, opet se vratim na onaj papir koji je i bio ključan za pokret svega. Čitam sva ona ZA i ona PROTIV, u tom trenutku i primetim da je u toku samo ispunjavanja tog cilja dosta negativnog prešlo u pozitivno i čitam iznova i iznova, dok se osećaj koji je bio prisutan u trenutku kada je sve počelo ne vrati na bar nekih 50% , borim se i ne dam mu da pobedi, jer JA SAM ODLUČILA DA KRENEM U REALIZACIJU, JA ĆU BITI TA KOJA ĆE TO ZAVRŠITI, USPEŠNO. Ne strah. Strah mi nije prijatelj.
  7. A onda, dolazi momenat do krajnje realizacije, do uspeha. Momenat kada shvatite da ste pobedili strah. I znate šta? Uspeh ne boli, ne ujeda. Ne znam što sam ga se sve vreme plašila.

Počela sam svaki dan da podsećam sebe koliko vredim, koliko sam vredna, šta sam prošla, koliko sam jaka. Svaki dan bar na minut dajem sebi svu ljubav koju dajem svima. Jer sam zaslužila. I verujem u sebe, kao i oduvek, samo sada još jače. Jer šta god da sam sebi zacrtala, to sam uspela da ostvarim i to sam sama sebi milion puta dokazala, samo nisam znala da nastavim dalje, zbog tog straha. Sve mogu. I ti sve možeš. Samo veruj sebi dovoljno da možeš da kreneš, jer kad kreneš, videćeš gde ćeš stići…ako dođe taj strah od uspeha, pobedi ga kako znaš i umeš, prebij ga od batina, preskoči ga, iscepaj kao nevažan papir, zgazi kao cigaretu, šta god, ali samo ga pregrmi. Ne pitaj kako, evo vidim da ti ni ja nešto nisam pomogla 🙂 bitno je samo da ne odustaneš, jer nije strah veći od tebe, niti jači od tvoje volje, vere, želje…To treba da shvatiš, naučiš.A kao i uvek, tu sam da učimo zajedno. Kao i uvek, nemam određenu temu o kojoj vam pišem, niti skicu kako to treba da izgleda.Pišem vam ono što osećam, jer tada znam da ćete i vi osetiti tu energiju koju vam šaljem.

Image result for uspeh

STRAH OD USPEHA, to imate, ne STRAH OD NEUSPEHA, da rezimiramo, da probate da shvatite…da imamo od neuspeha, ništa ne bi ni započeli, a pošto je od uspeha, na korak do cilja odustajemo, jer smo nesigurni sami u sebe. Neka prvi koraci budu da zavolite sebe, da verujete sebi, pisala sam vam o tome. U suštini sve se vrti oko ljubavi koju pružate ili uskraćujete sami sebi. Razmislite dobro šta je bolje, voleti sebe ili prebacivati sebi za svaku sitnicu. Budite uporni, ne dajte da vas strah slomi.Tako nikada nećete osetiti tu čar kada uspeh uđe na velika vrata.

Ok, milsim da nema više smisla da vam pišem, jer vrtimo se u krug. Tako da, slobodno čitajte ovaj post više puta, u krug, u krug, u krug…kvrcnuće vam kad tad u glavi kako ćete rešiti problem STRAH OD USPEHA.Ja verujem u vas.

Vaša Koskica.

 

 

Uspavaj lenjost, probudi kreativnost!


Došla sam  na ideju da vam predložim par nekih kreativnih stvari koje možete pokloniti vašim najdražima za rođendan ili bilo kakvu priliku, u trenucima kada baš i nemate ni dinara u džepu ili jednostavno kada želite da kupljeni poklon bar na neki način personalizujete.

Znate da sam vas u poslednjih par postova savetovala ako tako mogu reći, da budete kreativni. Svako od nas ima bar malu dozu kreativnosti, treba je samo podstaći i pokrenuti. Ajmo,nova parola…USPAVAJ LENJOST, PROBUDI KREATIVNOST!!! Ne morate vi sad biti nadareni za crtanje ili pravljenje ne znam ti ni ja kakvih umetničkih dela, dovoljno je samo da neko oseti taj vaš trud koji ste uložili. Nacrtajte čiča glišu koji drži srce,na primer. Vratićete bar uspomene na bezbrižno detinjstvo i izmamićete sigurna sam, osmeh onome kome poklanjate.

U daljem tekstu, ispisaću vam moje primere kreativnosti.Pa da počnemo:

  • Kumu je velika želja bila da otvori svoj frizerski salon. Te godine, za rođendan sam mu poklonila upravo to – NJEGOV LIČNI SALON. U kutiji za cipele. Od starih novogodišnjih lampica, što smo nekad kačili na jelke, kapica ona koja je kao luster (jaoooj sad sam se iznervirala što ne mogu da pronađem sliku), probudite maštu, pa probajte nešto da zamislite 🙂 ne znam kako da vam objasnim 🙂 uglavnom, eee od toga, baš od toga što nemate predstavu kako izgleda, napravila sam odnosno to mi je služilo kao FRIZERSKA HAUBA. Ok, opis jedne stvari mi je kao čitav pasus. Da skratim , od kartona sam pravila stolice, šamponjeru sam napravila od nekog čepa čini mi se…na vratima tog frizerskog salona stavila sam crvenu traku i naravno kum je morao da je preseče i svečano otvori svoj PRVI FRIZERSKI SALON. Godinu dana kasnije, otvorio je pravi pravcati – HAIR ŽAKULA 🙂

 

  • Sestri sam jedne godine mesec dana, ako ne i više pravila poklon. Ili bolje rečeno poklone 🙂 Napravila sam joj krpenu lutku, sledi i link na kojem sam pronašla uputstvo: http://www.roditelji.me/blog/2011/11/16/napravite-krpenu-lutku/Moja je doduše izgledala malo čudno, ali je ipak bila krpena lutka. Kosu sam joj pravila od trake za kasetu.Zatim,album za slike…kupila sam malo deblji papir u boji, presavila ga na pola i spojila da izgleda kao knjiga. Na svaku stranicu sam nalepila sliku i ispod napisala opis iste…ali to nisu bile obične slike. Na sajtu https://www.faceinhole.com/scenarios sam izabrala „scenarije“ koji su mi bili najsimpatičniji i sestrinu glavu (ovo zvuči morbidno), sa sestrinim likom sam odradila slike da izgledaju kao da su original…oko 30 ako ne i više sam napravila. One baš vrhunske sam izradila, ostale sam joj narezala na CD. Tako da je ona sebe svakako mogla da vidi kako izgleda kao crnka, plavuša, mršavica, debelica, u venčanici itd. Zanimljivo, a i korisno.

Bila je tu i teksas suknja koju sam napravila od nogavica i na koju sam prišila sve i svašta što sam našla po kući, od gline sam joj napravila mini tortu, koju sam obojila lakom za nokte čini mi se.Ili temperama, pa bezbojnim lakom za nokte. Svećicu u obliku broja 1 (jedino sam takvu svećicu imala u kući) ubola sam po sred glinene torte 🙂 Napravila sam joj i ogrlicu od gline. Ako se sećate, u osnovnoj školi smo za osmi mart majkama pravili nakit od gline. Možete ga i dan danas praviti kao pokon nekome, što da ne 🙂 I još svašta nešto je sadržao taj rođendanski paket. Bukvalno, čim krenete da pravite jednu stvar, ostale ideje će dolaziti kao lude. Jedvaaa sam čekala da vidim njenu reakciju. Htela sam da joj donesem poklon odmah u ponoć, ali neee, ona je rekla: „Neee, ja sam se rodila ujutru u 6 i 15. Neću da dočekujem rođendan, donećeš mi sutra.“ Oook sis, nije frka…sa strinom sam se dogovorila da mi otključa vrata ujutru i da joj se ušunjam u sobu i probudim sa pesmom „Ti mi trebaš rode“ od Ane Bekute. Njen šok je usledio kad je ugledala crni džak za đubre (koji sam ulicom od svoje do njene kuće nosila preko ramena kao Deda Mraz, u pola 6 ujutru, gde verujem da su svi prolaznici pomislili: „Ova je luda. Nosi neki leš sto posto.“) U tom džaku se nalazila kutija, a u kutiji brdooooo poklona uvijenih u novine. Hvala ti sis što si se tako obradovala. Trud se isplatio, a srce je bilo prepuno.

  • Drugarici sam isto napravila tu krpenu lutkicu i keksiće ( lično ja ih pravila) koje sam stavila u teglu, a poklopac tegle sam ukrasila parčetom tkanine i trakom. Tu je i link sa receptom https://www.coolinarika.com/recept/mali-kolacici/ a tu je i slika kao dokaz. Kolačići su bili preukusni…i još slađi kad su bili ovako upakovani.

 

  • Pre neki dan, zovem drugaricu da joj čestitam rođendan i da je pitam šta joj treba, da joj ne kupujem nešto što joj neće koristiti, kaže ona, ma ne treba mi ništa, ustvari treba mi daska. Rekoh kakva daska, misleći da je možda mislila na dasku za peglanje, kad ona odgovara da joj fali daska u glavi. I naravno, ja šta ću, nego kao svaka prava drugarica, to što je želela, to sam joj i poklonila.

  • Ili kada sam ekipi koju sam upoznala na letovanju napravila „knjigu“. Potrebno vam je znanje za Word. Ubacite sliku, propratni tekst i iznenađenje je gotovo. Pošto sam od moje drage morske ekipe dobila nadimak KEVA, i pošto smo pričali kako ću da otvorim „KEVA TURS“ i sve njih da zaposlim na nekoj poziciji, svako od njih je dobio i svoju akreditaciju. Kao npr Trifun, koji je jednom prilikom izlomio sve po sobi, kad je hteo da bude fin i tih, da ne probudi ostale, pa ko za inat naleteo je na sav nameštaj i izudarao i sebe i inventar 🙂 Ili Vanja koja je svako veče pevala „Volim noć, volim mrak, ja sam parti manijak“, a uredno u 23h već bila u krevetu. Ili naše tri glavne žene Milana, Milica i Ivana, za koje na prvi pogled pomisliš da su kao zloće iz onih španskih sapunica, a one miceee nikad veće. Ili Jeka, koja je slikala sve i svašta, ali da nije bilo nje, ne bi ni bilo uspomena, kao što je npr. ova https://youtu.be/wwdDonkqZlE

SVAKO ZVANJE IMA SVOJE ZAŠTO 🙂 Verujem da biste i vi vašoj ekipi pronašli bez problema neko zvanje. Interne šale su najbolje 🙂 Slede REČ AUTORA i prva stranica „knjige“ 🙂

Ovo su samo neki od predloga. Vidite i sami da se od nečega što već imate u kući ili sa jako malo materijala, može napraviti neki zanimljiv poklon. Bitna je mašta. Bitna je kreativnost, kao što smo rekli, ceniće se taj vaš trud i ta ljubav koju ste uložili dok ste nešto pravili. To su sitnice koje život znače. To su stvari koje će sigurno izmamiti osmeh i izazvati smeh. A moja najveća sreća je kada vidim reakciju tih ljudi. Pa vi ne verujete kakav je to osećaj. To treba doživeti. Da bi se inspiracija pokrenula, dovoljno je da znate šta ta osoba voli, ili da se vežete za neku stvar koju vam je skoro ispričala. Bitno je pre svega, da kada god vam neko nešto priča, da ga zaista slušate.Pamtite te stvari za koje drugi misle da su nebitne. One će vam pomoći u inspiraciji. Npr, jednom prilikom drugarica mi je rekla da joj kupim šarenu lažu…kupila sam blok br. 5, uzela list i svim mogućim bojama šarala po njemu…u sredini sam napisala, predpostavljate, ŠARENA LAŽA. Ili kad mi je kum rekao da mnogo voli svoj datum rođenja…i isti je dobio ispisan na privesku za ključeve 🙂 Samo slušajte. Niste ni svesni šta sve može da vam padne na pamet kao inspiracija za poklon. Pritom ćete time pokrenuti svoje vijuge, učićete se strpljenju dok budete lepili npr neke sitne šljokice po iscrtanom obliku srca ili slično.

USPAVAJ LENJOST, PROBUDI KREATIVNOST!!! Pogotovo sada, kada nam se bliže novogodišnji i božićni praznici. Jaoj, zamislite samo, napolju pada sneg, vi ušuškani u neki debeli bade-mantil, pijete kafu i pravite čestitke, neke male poklončiće kao znak pažnje…jaoooj, pa ja jedva čekam 🙂

U sledećem Kako da, pokazaću vam kako možete da napravite brojeve za stolove za vaše venčanje ili neku drugu vrstu proslave. Nešto što će osim mašte pokrenuti i sjajan party sa vašim prijateljicama, koje su obavezne da učestvuju i prisustvuju…Kreativne i dobro raspoložene žene na jednom mestu, stvaraju magiju. 🙂

Jer… HAPPINESS IS HOMEMADE!!!

Vaša Koskica